OSTVARENJE ENERGETSKOG SPORAZUMA

Iako se ni iz Beograda ni iz Moskve zvanično ne saopštava kada će tačno biti potpisan ugovor o prodaji 51 % akcija Naftne industrije Srbije AD Gazpromnjeftu i dva dokumenta o izgradnji gasovoda Južni tok i dovršetak podzemnog skladišta gasa Banatski dvor - sada je, ipak, i pored silnih osporavanja sa srpske strane, izvesno da će međudržavni energetski sporazum Srbije i Rusije biti realizovan.

Tačan datum potpisivanja, koji će se odigrati u Moskvi još nije preciziran. Navodno se usaglašavaju slobodni termini srpskog predsednika Borisa Tadića i ruskog Dimitrija Medvedeva. Činjenica je, međutim, da bi parafirana dokumenta morala zvanično, pre samog potpisivanja, da usvoji Vlada Srbije. Iz Ministarstva energetike za Balkanmagazin kažu da se to može uraditi i bez sazivanja sednice, telefonskim izjašnjavanjem članova kabineta Mirka Cvetkovića.

Zanimljivo je da, i pored toga što je Ustavni sud odgodio konačno izjašnjavanje o ustavnosti prodaje NIS-a bez tendera izostala negativna reakcija Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, a posle izlaska iz radne grupe za pregovore utihnuli su i negativni komentari potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića, što bi moglo da znači da je nađen kompromis i da Cvetkovićeva Vlada neće drastičnije biti uzdrmana zbog saradnje sa Rusijom.

Kako sada stvari stoje ugovor za NIS, osnove nacrta budućeg ugovora za gasovod Južni tok kroz Srbiju i memorandum o izgradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor biće potpisani najverovatnije 24. decembra ali, kao potencijalni datumi figuriraju i 26. i ponedeljak, 29. decembar. Ugovor će sa srpske strane potpisati dr Petar Škundrić, srpski ministar rudarstva i energetike a sa ruske takođe ministar energetike Sergej Šmatko. Dokumenta iz gasnog dela međudržavnog energetskog aranžmana generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović će potpisati sa predstavnicima Gazproma.

Predviđeno je, takođe, da će i Tadić i Medvedev svojim potpisom na zajedničkoj izjavi garantovati realizaciju ovog međudržavnog ugovora. Neće to biti onaj krovni ugovor kakav je od Rusa tražila srpska strana ali, iz ove perspektive, kada se još ne znaju svi detalji ugovora, potpis dva predsednika će, ipak, obezbediti dodatnu težinu.

U samom ugovoru za NIS ostali su detalji iz u januaru potpisanog međudržavnog sporazuma i protokola. Rusi za NIS neće, kao što je to najavio i Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije, platiti ni kopejke više od 400 miliona evra ali su, ipak, pristali da investiranje povećaju sa 500 na najmanje 550 miliona evra. Srbi su ostali dosledni da se kreditom ne zadužuje buduća mešovita kompanija NIS – Gazpromnjeft. Nezvanično se čuje da će Gazprom biti kreditno zadužen za iznos investiranja. Više o ovoj klauzuli znaće se, ipak, kada ugovor bude objavljen.

Gazpromnjeft neće dobiti olakšicu sa konkurencijom koju su tražili insistirajući da monopol NIS-a traje do 2014. godine. Takozvana naftna uredba će prestati da važi 2010. godine, kao što se Srbija i obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA sporazumom.

Modernizacija NIS-a mora biti okončana do 2012. godine s tim što će većina sredstava, 490 miliona biti uloženo u rafinerije u Pančevu i Novom Sadu a ostatak u ekologiju.

Ako ne završe modernizaciju do 2012. godine Rusi su se obavezali na plaćanje kaznenih penala. Do te situacije verovatno neće doći jer, slobodno tržište derivata i jaka konkurencija maloprodavaca nafte u Srbiji nateraće ih da što pre počnu proizvoditi i prodavati gorivo evropskog kvaliteta. Taj nivo standarda proizvodnje neophodan je jer Gazpromnjeft će se ugovorom obavezati da kapacitet proizvodnje poveća na 7,5 do osam miliona tona sirove nafte godišnje. Kao što je Balkanmagazin već pisao Rusi neće zatvarati rafinerije već će modenizacija teći fazno.

Mada je bilo nagoveštaja da Rusi traže povlašćen položaj u sferi ekologije, srpski pregovarački tim je, prema nezvaničnim informacijama Balkanmagazina, ostao dosledan da se moraju poštovati važeći ekološki standardi, s tim što Srbija na sebe preuzima obavezu pokrivanja 25 % a ne punu cenu troškova rešavanja zagađenja životne sredine. Ostaje da se vidi da li se ovde radi o takozvanom istorijskom zagađenju jer, eventualna nova zagađenja bi, prema važećim srpskim zakonima morala da “pokriva” firma koja ih napravi, sve uz plaćanje adekvatnih kazni.

U finišu pregovora s Rusima pokazalo se da bi socijalni program mogao biti novi kamen spoticanja. Sindikat je, naime, uplašen masovnim otpuštanjima u svetu zbog ekonomske krize insistirao i uspeo u tome da se u ugovor ubaci klauzula da nepoštovanje socijalnog programa ruši ugovor o prodaji NIS-a Gazpromnjeftu. Tako su se Rusi obavezali da Gazpromnjeft neće otpuštati radnike do 2012. godine. Ako neko bude hteo dobrovoljno da ode dobiće 750 evra po godini staža. Oko 12.000 zaposlenih u NIS-u takođe je dobilo garanciju da Rusi neće smanjivati zarade jer se Gazpromnjeft obavezao da će se plate usklađivati u skladu sa inflacijom.

Srbija je, doduše, ostala bez takozvane “zlatne akcije” ali ostalo je da će država imati mogućnost da se suprotstavi negativnim rešenjima budućeg većinskog vlasnika, što je omogućeno i našim zakonom o privrednim društvima. U budućim upravljačkim strukturama Gazpromnjeft će u Upravnom odboru imati predsednika i šest a srpski vlasnik pet članova. Srbi će, međutim, imati predsednika i više članova u Nadzornom odboru.