Kriza nas nije zaustavila

BM

U prvom polugodištu 2020. godine poslovanje NIS-a bilo je pod snažnim uticajem globalnih nepovoljnih makroekonomskih okolnosti. Smanjili smo troškove, definisali prioritetne investicije, ali štednja na račun dugoročnog razvoja kompanije za NIS nije i neće biti opcija. Ostajemo fokusirani na projekte koji će kompaniji, ali i Srbiji doneti najviše benefita u budućnosti, kaže u razgovoru za Politiku Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS- a.

Očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne projekte, bili su prioriteti u mesecima za nama, koje je obeležila pandemija korona virusa. Smanjili smo troškove, definisali prioritetne investicije, ali štednja na račun dugoročnog razvoja kompanije za NIS nije i neće biti opcija. Ostajemo fokusirani na projekte koji će kompaniji, ali i Srbiji doneti najviše benefita u budućnosti, kaže u razgovoru za Politiku Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS- a.

Nedavno ste objavili rezultate poslovanja NIS grupe za prvo polugodište. Kako ste zadovoljni i koliko je pandemija uticala na rezultate?

Suočili smo se s situacijom bez presedana u globalnoj ekonomiji. Sva dešavanja uticala su i na naše poslovanje, a najviše drastičan pad cene sirove nafte na svetskom tržištu i smanjena potražnja za gorivom, posebno u vreme vanrednog stanja izazvanog epidemijom. Primera radi, prosečna cena nafte u prvom polugodištu iznosila je 39,7 dolara po barelu, što je za 40 odsto manje nego u isto vreme prošle godine. Potrošnja je u pojedinim trenucima bila prepolovljena u odnosu na očekivane nivoe. Sve to je uticalo na poslovanje naše kompanije i finansijski rezultat koji imamo na kraju prvog polugodišta nije iznenađenje za nas.

NIS je uspeo da očuva pokazatelj EBITDA na pozitivnom nivou od 2,3 milijarde dinara, kao i pozitivan novčani tok od 6,3 milijarde dinara, ali je zbog negativnih makroekonomskih trendova zabeležen neto gubitak od 10,2 milijarde dinara. Nastavili smo da ulažemo u ključne projekte, pre svega u povećanje dubine prerade u Rafineriji nafte Pančevo, u nastavak izgradnje Termoelektrane-toplane Pančevo i istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Takođe, možemo biti zadovoljni našim operativnim pokazateljima, jer smo u svemu na nivou ili uspešniji nego u prvih šest meseci prošle godine.

Da li je kompanija revidirala strategiju poslovanja? Da li ste otpuštali radnike ili smanjivali plate radi ušteda?

Odmah moram da kažem da je sve što je bilo do nas urađeno na način kojim moramo biti zadovoljni. Na početku krize mi smo definisali prioritete. Najpre, očuvanje likvidnosti kroz prioretizaciju investicija i smanjenje operativnih i kapitalnih ulaganja. Zatim, povećanje efikasnosti i ostvarivanje ušteda na svim nivoima poslovanja. Izradili smo nekoliko kriznih scenarija poslovanja koji nam omogućavaju brzo prilagođavanje uslovima na tržištu.

Bez obzira na tešku situaciju, nismo smanjivali zarade, nismo smanjivali broj zaposlenih i uspeli smo da očuvamo finansiranje ključnih investicija. Ukupno smo u prvoj polovini 2020. godine uložili 14,5 milijardi dinara, što je pravi podvig imajući u vidu uslove u kojima smo poslovali.

Šta znači vozačima da nastavljate sa ulaganjem u postrojenje Duboke prerade u pančevačkoj rafineriji?

Kada bude počela sa radom, Duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo će nam omogućiti da proizvodimo veće količine belih derivata – dizela, benzina i TNG-a i da smanjimo ili odustanemo od proizvodnje crnih derivata, pre svega mazuta. Sasvim konkretno, za vozače Duboka prerada znači veće količine najkvalitetnijih goriva domaće proizvodnje. Za nas, Duboka prerada znači i novi proizvod, naftni koks, koji se koristi u građevinarstvu i sada se uvozi u Srbiju. Duboka prerada je investicija vredna više od 300 miliona evra. U ovom trenutku u toku je izvođenje predstartnih aktivnosti.

Kakva su predviđanja do kraja godine ukoliko cena cena nafte ostane na ovom nivou? Da će rezultati biti lošiji ili ne?

Rezultati NIS-a, kao i svih naftnih kompanija su pod jakim uticajem cene nafte, ali i potražnje na tržištu. Ne možemo da prognoziramo kako će se stvari odvijati u vezi sa pandemijom. Ko bi uspeo da predvidi kako će se kretati cena nafte, sigurno bi dobio Nobelovu nagradu. Pretpostavke analitičara su da će cene ostati na nivou približnom sadašnjem, ukoliko ne bude vanrednih događaja koje u ovom trenutku ne možemo predvideti.

Dokle se stiglo s pregovorima o privatizaciji Petrohemije?

Najpre, tender za privatizaciju Petrohemije još nije raspisan. Kada bude i kada se upoznamo sa uslovima, razgovaraćemo o Petrohemiji. Ono što sada mogu da kažem jeste da razumemo važnost Petrohemije za privredu Srbije. Iz tog razloga NIS u poslednjih nekoliko godina aktivno podržava napore Vlade Republike Srbije u pronalaženju modela koji će pomoći da poslovanje Petrohemije bude dugoročno održivo. Petrohemiju snabdevamo primarnim benzinom, što je njena osnovna sirovina za rad. I za nas je bitno da ova firma, u kojoj imamo 20,86 odsto udela u vlasništvu radi u kontinuitetu, zbog povezanosti sa našom rafinerijom.

Kakvi su planovi NIS-a sa Rafinerijom Novi Sad?

U ovoj rafineriji se trenutno proizvode ulja, maziva i tehničke tečnosti za kojima postoji potražnja na domaćem i inostranom tržištu. Za nas je Rafinerija u Novom Sadu važna aktiva i razmatrali smo više različitih opcija. Ali, analize koje smo radili i poslovna logika nam ukazuju da u ovom trenutku naš prioritet treba da budu započete investicije u Rafineriji nafte Pančevo, kako bismo i dalje jačali njenu konkurentnost na regionalnom tržištu.

Kakvi su planovi NIS-a na polju drugih izvora energije?

Mi smo još 2012. godine počeli transformaciju NIS-a iz klasične naftno-gasne u energetsku kompaniju. Do sada smo na osam lokacija u Srbiji izgradili mini elektrane koje od gasa proizvode električnu i toplotnu energiju. U ovaj segment biznisa smo uložili oko 20 miliona evra. Prošle godine smo započeli proizvodnju struje iz gasa i u Rumuniji, na polju Žombolj. Razvijamo proizvodnju i prodaju toplotne energije iz geotermalnih izvora i počeli smo da svoje nove benzinske stanice opremamo punjačima za elektrovozila. Ipak, najvažniji projekat u oblasti elektroenergetike je izradnja Termoelektrane-toplatne Pančevo, u saradnji sa „Gasprom energeholodginom“. Vrednost ove investicije je oko 180 miliona evra, a instalisani kapacitet do 200 MW.

Mi svakako pratimo trendove na tržišu i razmatramo projekte iz oblasti alternativnih izvora energije, ali želeo bih da istaknem da nam sadašnji ekonomski uslovi i uslovi aktuelne krize nalažu da pažnju i investicije ipak usmerimo na naš „kor“ biznis.

Zbog čega je krajem juna bio blokiran račun NIS-a?

Zbog sudskog izvršenja, 30. juna je došlo do preuranjene tehničke i kratkotrajne blokade jednog od računa NIS-a, koja je trajala kraće od 24 sata. Do naplate sa računa NIS-a nije došlo, a pitanje blokade je rešeno zahvaljujući pravovremenoj reakciji nadležnih organa, što uključuje i brisanje iz evidencije Prinudne naplate Narodne banke Srbije. To ni na koji način nije uticalo na likvidnost kompanije, tako da je NIS u potpunosti izvršavao i izvršavaće svoje obaveze.

Zašto je Srbija jedina zemlja u okruženju u kojoj cena goriva nije pala ispod jednog evra, čak ni kada je nafta bila ispod 19 dolara?

Mi smo deo svetskog energetskog sistema i dve trećine od ukupne količine nafte koju preradimo nabavljamo na drugim tržištima. Zato smo zavisni od dva faktora na koje nemamo uticaja, od cena nafte i kursa dolara. Važno je razumeti i da od trenutka nabavke nafte, pa do prodaje goriva na pumpama prođe određeno vreme. Tako smo početkom godine kupili naftu po ceni većoj od 60 dolara, a ona je samo u jednom danu u martu izgubila čak 30 odsto vrednosti. U situaciji kada postoje ranije nabavljene zalihe ekonomska logika dozvoljava postepeno, a ne instant korigovanje cena. Ono što mi možemo je da konstantno radimo na poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda, da povećavamo svoju efikasnost i naši potrošači na benzinskim stanicama uvek mogu da očekuju najkvalitetnije gorivo.

Šta su prioriteti do kraja godine?

Imamo nekoliko prioriteta. Pre svega, zdravlje i bezbednost zaposlenih i potrošača, jer se pandemija nije završila. Zatim, održavanje socijalne stabilnosti naših zaposlenih koji izuzetno marljivo rade u ovim složenim uslovima. I veoma važno, očuvanje likvidnosti kompanije i obezbeđivanje pozitivnog novčanog toka, koji će nam omogućiti finansiranje ključnih projekata koji razvijaju NIS.

Kakva je saradnja s Vladom Srbije kao manjinskim akcionarom?

Uspeh NIS-a u poslednjoj deceniji plod je zajedničkog rada i razumevanja «Gasprom njefta» i Vlade Srbije. Od kada je «Gasprom njeft» došao u Srbiju postoji konsenzus sa Vladom Srbije u donošenju odluka o NIS-u i mi se radujemo daljem razvoju kompanije na zadovoljstvo oba naša najveća akcionara. Želeo bih da istaknem da je naša Skupština akcionara odlučila da i u ovoj godini, uprkos krizi, NIS isplati 25% prošlogodišnje neto dobiti na ime dividende.

Od kada je pandemija počela NIS je mnogo pomogao i u novcu i u gorivu…

NIS zaista jeste društveno odgovorna kompanija i to nije floskula. Po početku pandemije, obezedili smo 270 tona goriva za humanitarne letove «Er Srbiji» kojima je u Srbiju dopremljena medicinska oprema i vraćeni naši ljudi iz inostranstva. Naša matična kompanija «Gasprom njeft» je u aprilu i maju obezbedila besplatno gorivo za potrebe javnih službi Srbije, ministarstvima odbrane i policije, medicinskim i vatrogasnim službama. Takođe, nismo zaustavili naš društveno-odgovorni program “Zajednici zajedno” i ove godine ćemo, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom prosvete, uložiti 114,5 miliona dinara u digitalizaciju nastavnog procesa i povećanje bezbednosti u školama u 12 gradova i opština širom Srbije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...