Završetak Severnog toka 2 je pitanje evropskog suvereniteta
Kompanije koje su uključene u izgradnju Severnog toka 2 pozivaju na politički odgovor Vašingtonu na američke sankcije ruskim gasovodima jer je, kako tvrde njihovi menadžeri, završetak gasovoda „pitanje evropskog suvereniteta“.
Evropske kompanije uključene u izgradnju gasovoda Severni tok 2, kojima se preti američkim sankcijama, žale se na nedostatak političke podrške. Postavlja se pitanje u kojoj meri će se Evropa založiti za svoj suverenitet i nezavisnost, posebno u pogledu snbdevanja energijom na kontinentu, rekao je izvršni direktor austrijske energetske grupe OMV, Rajner Zele u utorak u Beču, piše nemački Frankfurter algemajne cajtung.
Navodeći da je političkoj inicijativi iz Vašingtona potreban politički odgovor, da to “nije na kompanijama” Zele je kaže “Kao evropska kompanija očekujemo da političari osiguraju da Evropa kao lokacija ulaganja ne izgubi svoju atraktivnost.”
Sa kompanijama Vinteršal Dea, Uniper, Šel i Engie OMV je jedan od onih zapadnoevropskih investitora koji sufinansiraju izgradnju i rad GASOVODA, u organizaciji ruske državne kompanije Gazprom. Ove firme snosiće polovinu troškova za realizaciju ovog projekta, gotovo 10 milijardi evra. Sve one, kao i druge kompanije su sada pod pretnjama sankcija SAD, kako bi odustali od izgradnje gasovoda i s tim povezanim ekonomskim jačanjem Rusije.
Uticaj trećih zemalja
Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je prošle nedelje da će gasovod kroz Baltičko more za transport gasa iz Rusije u Nemačku ubuduće biti pod sankcijama na osnovu zakona kojim su propisane kaznene mere, između ostalog, i protiv kompanija koje posluju sa Rusijom ili sa zemljama poput Irana i Severne Koreje.
Kao odgovor na to iz Nemačke su poručili da odbijaju ekstrateritorijalne sankcije, jer su "suprotne međunarodnom pravu". A pretstavnici nemačke privrede su pretnje označili kao "neverovatno nisku tačku transatlantskih odnosa".
Zele je rekao da su sankcije, kojih će se OMV pridržavati, prevazišle projekat gasovoda. Kaznene mere kojima preti Trampova administracija, a koje podržavaju i senatori iz redova opozicionih demokrata, dovode u pitanje sigurnost ulaganja u Evropi kao celini.
"Ako uložimo milijarde u projekat koji je izveden u skladu sa svim evropskim zakonima i propisima, onda se zaista moramo zapitati: Želimo li to dovesti u pitanje uticajem trećih zemalja?"
Gasna grupa Vinteršal Dea postavlja pitanje: "U kojoj meri se investitori mogu uveriti da ulažu u takvu poslovnu lokaciju u Evropi?"
Pritisak u svim aspektima
"Sa žaljenjem", komentarišu iz energetske kompanije Uniper i, takođe, primećuju da Amerika "nastavlja da pokušava da potkopa važan infrastrukturni projekat za koji verujemo da je važan za energetsku sigurnost Evrope".
Pojačan je pritisak na Severni tok 2, ali još uvek nisu pokrenute konkretne sankcije. Stoga se i dalje pretpostavlja da ulaganja uložena pre 15. jula neće biti pod novom takozvanom „dedinom regulativom“.
Uniper, kompanija u većinskom vlasništvu finske državne kompanije Fortum, ne komentariše da li je bilo razgovora sa američkim pregovaračima, odgovorili su iz PR službe na zahtev F.A.Z.
Hemijska kompanija sa sedištem u Ludvigshafenu BASF nadgleda razvoj zbog svog udela u Vinteršal Dea. Finansijsko partnerstvo u Severnom toku 2 u skladu je sa svim propisima iz 2017. godine, kao i američkim uredbama ažuriranim 15. jula, izjavio je zamenik izvršnog direktora BASF-a Hans-Ulrich Engel, koji, takođe, predsedava nadzornim odborom Vinteršal Dea.
