Izgradnja Balkanskog toka ne umanjuje značaj gasovoda Niš-Sofija

BM

Gasovod Niš-Sofija, čija izgradnja na teritoriji republike Srbije treba da otpočne početkom 2021. godine, uz finansijsku pomoć Evropske unije od 49,6 miliona evra obezbediće bolju snabdevenost prirodnim gasom i kvalitet vazduha u Srbiji, navedeno je u saopštenju Delegacije EU u Srbiji uz napomenu da se i nakon izgradnje gasovoda Balkanski tok uloga gasovoda Niš-Sofija se neće smanjiti.

I nakon izgradnje gasovoda Balkanski tok uloga gasovoda Niš-Sofija se neće smanjiti: on će omogućiti snabdevanje potrošača u Srbiji gasom iz drugih izvora, postojećih ili izgrađenih u bliskoj budućnosti. Gradnja deonice na teritoriji republike Srbije trebala bi da otpočne početkom 2021. godine. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 85 miliona evra od čega je donacija Evropske unije 49,6 miliona.

Nova veza za snabdevanje prirodnim gasom će otvoriti razvojne mogućnosti, nova tržišta i opcije za čistiju životnu sredinu. Izgradnjom će se postići lak pristup gasu za građane i privredu Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada – tri grada koja do sada nisu imala pristup gasu, navedeno je u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.

Osnovni cilj izgradnje ovog gasovoda koji će povezati postojeće transportne sisteme Srbije i Bugarske je povećanje sigurnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom. Srbija je među retkim zemaljama koje imaju samo jednu ulaznu tačku snabdevanja, na granici sa Mađarskom. I nakon izgradnje gasovoda Balkanski tok uloga ovog gasovoda se neće smanjiti: on će omogućiti snabdevanje potrošača u Srbiji gasom iz drugih izvora, postojećih ili izgrađenih u bliskoj budućnosti.

Projektovani kapacitet od 1,8 milijardi m3 gasa godišnje moći će da zadovolji 80% trenutnih potreba Srbija za gasom. Izgradnjom dodatne kompresorske stanice na teritoriji Srbije u budućnosti mogao bi se omogućiti i reverzibilni tok gasa iz Srbije u Bugarsku. Sve ovo stvorilo bi tehničke preduslove za stvaranje finansijski likvidnog tržišta prirodnim gasom u regionu.

Danas kada je zaštita prirode, smanjenje uticaja klimatskih promena i energetska efikasnost u fokusu energetske politike svih zemalja kao i Evropske unije, postavlja se pitanje svrsishodnosti ulaganja u nove gasne instalacije. Pitanje je opravdano, ali na primeru Srbije i jednostavno za objašnjenje. Srbija je zemalja sa procentualno najvećim učešćem niskokaloričnog uglja – lignita u proizvodnji električne energije i to oko 65%. Neminovno smanjenje učešća uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji i sve veće investicije u obnovljive izvore energije, koji su po svojoj prirodi slabije predvidivi u smislu planiranja proizvodnje otvaraju pitanje balansiranja proizvodnje električne energije u Srbiji. Upravo tu prirodni gas eventualno može da posluži kao tranziciono fosilno gorivo koje mnogo manje zagađuje sredinu, a omogućava veliku fleksibilnost u proizvodnji električne energije. Veći broj gradova u Srbiji sa razvijenim sistemima daljinskog grejanja bio bi idealan za izgradnju većeg broja manjih kombinovanih sistema za proizvodnju električne i toplotne energije sa visokom efikasnošću.

Ako se uzmu u obzir velika i skupa ulaganja u novu opremu za prečišćavanje gasova iz termoelektrana i veliki pad troškova proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, jasno je da dalja ulaganja u proizvodnju električne energije iz uglja nisu opravdana.

Osim toga, dalja integracija Srbije u Evropsku uniju zahteva striktnu primenu mera i poštovanje direktiva EU u oblasti zaštite životne sredine. Sve međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka prestale su sa finansiranjem projekata koje koriste ugalj kao gorivo, što drastično umanjuje tržište kapitala koje je spremno da učestvuje u takvim projektima.

Srbija sa druge strane poseduje neke prednosti koje joj daju jedinstvenu šansu za brz razvoj energetskog sektora. Ona se geografski nalazi u centru Balkana i jedina je evropska država koja se graniči sa osam zemalja. Samim tim predstavlja prirodnu raskrsnicu puteva pa i energetskih koridora. Dok su koridori za prenos električne energije već dobro razvijeni, gasni sektor je u zaostatku. Takvu razvojnu šansu bi trebalo iskoristi.

Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.

U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.

Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je ubedljivo najveći investitor, trgovinski partner i najveći donator Srbije. Sa preko 3 milijarde evra u bespovratnoj pomoći Srbiji u poslednje dve decenije, EU podržava Srbiju da postane prosperitetnija, održiva, fer, bezbedna i demokratska zemlja, spremna da pristupi uniji, navedeno je u saopštenju.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...