ODBAČEN DOGOVOR O PRODAJI NIS-A

Poslanici Skupštine Srbije ratifikovali su energetski sporazum sa Rusijom. Skupština, međutim, nije ratifikovala Protokol koji detaljnije reguliše prodaju većinskog udela NIS-a od 51 odsto pa i cenu od 400 miliona evra i ulaganje od pola milijarde evra do 2012. godine.

Ministar Mladjan Dinkić  (foto: Pres)

Krnja ratifikacija energetskog sporazuma s Rusijom verovatno će biti presedan u diplomatskim odnosima Beograda i Moskve. Nastavljajući sa samoveličanjem lične, patriotske ekonomije, Mladjan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja je ruskim zvaničnicima poručio da to što je Skupština Srbije ratifikovala sporazum ne znači i ratifikaciju protokola, odnosno, da će Gazprom, ako želi da kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije AD, morati da plati više od protokolom predvidjenih 400 miliona evra.

Nerazumljivi Srbi

Dinkić ide tako daleko da tvrdi da je procena Dilojt&Tuša konzervativna. Valjda Rusi treba da mu budu zahvalni što NIS nije procenjen na tri ili možda pet milijardi evra, kao što su neki priželjkivali.

"Ne mogu da razumem Srbe koji žele da dobiju manju cenu za jednu od najvrednijih srpskih kompanija", čudio se Dinkić na konferenciji za štampu posle sednice Skupštine Srbije.

Nije, medjutim, objasnio zašto kao ministar u Vladi Srbije koja je usvojila predlog privatizacionog savetnika, konzorcijuma Rajfvajzen investment – Meri Linč, nije insistirao da još te 2006. godine bude raspisan tender i NIS dobije pravu valorizaciju na medjunarodnom konkursu. A NIS jeste bio svojevrsna „krava muzara” države Srbije i njenih zvaničnika. I pre 2000. i posle nje. I, čini se da je to razlog što se nije žurilo sa raspisivanjem tendera. Kao što se iz istog budžeta, koji je punjen porezom od prodaje derivata, nije izdvajalo za modernizaciju rafinerija.

Sad su srpski političari, predvodjeni Dinkićem, odjednom postali štedljivi pa ćemo sami graditi autoputeve, infrastrukturu u Kragujevcu, kako bi Fijat došao i spasao Zastavu propasti... Šta su do sada čekali?

Rusi nisu razumeli?

Svih ovih godina posle 2000. godine isti su na vlasti. I ti isti su pravili i aranžman sa Rusima iako je za narod u Srbiji pričana priča da će NIS biti prodat na tenderu. Zašto Dinkić nije od svog koalicionog partnera, predsednika države i lidera Demokratske stranke, Borisa Tadića zatražio da se jasno izjasni o aranžmanu s Rusima. Da im jasno i glasno kažu da protokol nije prošao, da Srbija okreće drugi list i da traži više para.

Jer, Aleksandar Djukov, predsednik upravnog odbora kompanije Gasprom njeft je, u saopštenju poslatom beogradskim medijima, jasno rekao da "na osnovu ratifikovanog međudržavnog ugovora i u skladu sa Protokolom o dogovorenim osnovnim uslovima o preuzimanju 51% udela u NIS-u od strane kompanije OAO Gasprom njeft, sada možemo raditi na zaključenju detaljnog kupoprodajnog ugovora i možemo započeti primenu programa rekonstrukcije i modernizacije. Ovaj ugovor će pružiti NIS-u pouzdan izvor i neophodne uslove za razvoj. Naša saradnja će omogućiti kompaniji da se potvrdi kao regionalni lider u naftnom sektoru".

Ni reči o tome da će prihvatiti tokom letnjeg ferija na brzu ruku naručenu procenu vrednosti NIS-a od D&T i da će umesto 400 za 51 % kapitala srpske privredne uzdanice platiti koji evro više od 1,1 milijarde.

A i zašto bi. U Sporazumu, čiju ratifikaciju pozdravlja i ministar Dinkić, jasno piše da je Protokol sastavni deo sporazuma. A potpisivanju Sporazuma je prisustvovao već spomenuti predsednik Tadić. Kod Tadića je onomad bio ruski ambasador Aleksandar Konuzin i dobio potvrdu da će ratifikacija proći. Cela, ne u delimična. O tome da Gazprom neće da da više para jasno je Srbima u nekoliko navrata rekao Dmitri Mališev, predstavnik ove ruske kompanije koga su iz Moskve poslali kao svojevrsnog glasnogovornika.

Pravdajući svoje zalaganje za višu cenu Dinkić kaže: "To, međutim, ne znači da ako želimo dugotrajno i ravnopravno partnerstvo sa Ruskom federacijom, ne treba da se u međusobnim odnosima rukovodimo tržišnim vrednostima. Tako je, kako jeste i to znači da bi trebalo, ukoliko želimo da napravimo fer ugovor, da on bude potkrepljen fer ciframa i nastojaćemo da dođemo do tih fer cifara."

Šta ako skrene Južni tok

Dinkić tvrdi da je njegov interes da štiti interese Srbije, a Rusije da što manje plati. Dinkić, medjutim, ne kaže šta će biti ako Rusi ne prihvate da on pregovara o višoj ceni. Ako kažu da neće skuplje da plate 51 % NIS-a. Hoće li tada, zbog toga što je Vlada u čijem je sastavu i on bio, reći “nema veze, daj šta daš, važan je gasovod.”

Šta ako se Gazprom zainati i kaže da će gasovod Južni tok, umesto kroz Srbiju, ići kroz Rumuniju? Srbija i sada zimi ne dobija dovoljne isporuke ovog energenta pa se gradske toplane preorjentišu – silom prilika - na skuplji mazut.

Ministar Dinkić kaže da kapacitet od 10 milijardi kubika protoka gasa Južnim tokom kroz Srbiju nije dovoljno da bi gasovod imao status magistralnog gasovoda i da bi to trebalo povećati na 15 do 18 milijardi kubika godišnje. Srbija sada troši nešto više od dve milijarde kubika i sav uvozni gas stiže iz Madjarske. Dakle, zavisimo od madjarske dobre volje. I plaćamo MOL-u penale.

Iz Moskve predstavnici Gazproma poručuju da posle ratifikacije saradnja Rusije i Srbije u energetskom sektoru ulazi u novu fazu.

„Gasprom grupa pozdravlja međudržavni ugovor o saradnji u energetskom sektoru između Rusije i Srbije koji je Skuština Republike Srbije danas ratifikovala. Ovaj ugovor je veliki korak ka sprovođenju jednog od naših najvećih infrastrukturnih projekata. Pojačana saradnja između Srbije i Rusije poboljšaće sigurnost u snabdevanju Evrope gasom i povećaće fleksibilnost transportnih pravaca, posebno gasovodom Južni tok", piše u saopštenju Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika upravnog odbora kompanije Gasprom i generalni direktor kompanije Gasprom Eksport.

Medvedev dodaje da će "ovim ugovorom Srbija postati ne samo veoma značajan energetski čvor, već će i celokupna srpska privreda imati od njega koristi. Srbija će dobiti sigurno i direktno snabdevanje prirodnim gasom i postaće važna tranzitna zemlja. Ovo će dovesti do povećanja prihoda u srpskom budžetu a kroz važne investicije dovešće i do otvaranja novih radnih mesta".

Kako naljutiti Ruse

Gasovod i NIS su Gazpromu interesantni u paketu. Srpska strana je pristala na ovaj vezani aranžman. Sad se nećkamo, sve pravdajući se da je cena za NIS mala i da gasovod nije magistralni.

Moglo bi se zaključiti da Dinkić ne veruje Rusima. Zlobnici tvrde da lider G 17 plus navija da se Rusi naljute pa da od celog aranžmana ne bude ništa. Ako se ima u vidu da SAD ponovo podgreva izgradnju Nabuko gasovoda onda je jasno da se priprema nova diplomatska akcija protiv Rusije. I brojne evropske zemlje su za Nabuko gasovod. Baš da ne bi zavisili od Rusije. Ali, pitanje je zašto srpski političari podmeću ledja srpskog naroda u ovoj igri velikih. Jer, Nemačka, Italija, Grčka, Bugarska... nemaju ništa protiv toga da ruski gasovod prodje njihovom teritorijom. Naprotiv. A Srbija čak i nije predvidjena na trasi Nabuko gasovoda.

Jedan od mogućih scenarija za kraj ove storije o NIS-u je da medjudržavni naftno – gasni aranzzman sa Gazpromom propadne, da bude raspisan tender i da neka naftna kompanija kupi paket NIS-a koji bude ponudjen. Ovo pod uslovom da se ne ponovi priča sa RTB Borom, koji čeka "treću sreću".

Dinkić sada radnicima NIS-a poručuje: "Imajući u vodu naš zakon, Gaspromnjeft će biti u obavezi da da ponudu za otkup akcija građana i radnika po nekoj minimalnoj ceni. Ta minimalna cena može biti bazirana na ovoj cifri od 2,2 milijarde evra, a ukoliko žele da ponude više, mogu na taj način kompenzovati ono što će manje dati državi. Što se tiče toga, ja bih bio spremna da prihvatim tu opciju."

Ostaje, medjutim, pitanje šta će biti sa radnicima NIS-a ako prodaje ne bude jer NIS iz dana u dan gubi tržište a monopol pod patronatom države istiše jer Evropa traži ukidanje famozne naftne uredbe. Kad se to desi, najverovatnije 2010. godine OMV i ostale naftne kompanije, koje svakodnevno otvaraju nove, moderne pumpe, više neće ni morati da kupe NIS. Moćiće gorivo da dopremaju iz svojih rafinerija u okruženju. Odahnuće Pančevci. Rafinerija će otići u staro gvoždje. Ali, nije li to previsoka cena?