Od Nove godine ruski gas će preko Bugarske stizati u Srbiju

Srbija će moći od 1. januara 2021. godine da troši ruski gas iz Turskog toka. Prema ugovorima, koje sam i lično video, precizirano je da će oni do kraja novembra ove godine završeti sav linijski deo na svojoj teritoriji, bez kompresorskih stanica. Bugarska po projektu svoje kompresorske stanice treba da završe 2021. godine. Ako bude sve tako počećemo naredne godine da se snabdevamo gasom i iz ovog pravca. Za to se spremamo, kaže za Balkanmagazin Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa.

Mogu li se očekivati nova kašnjenja na bugarskoj strani?

Bugari rade. Ne mogu da komentarišem da li će na njihovoj strani biti još nekog kašnjenja ili problema ali, oni rade. Uverio sam se i lično, a bio je nedavno u Bugarskoj i predsednik Srbije Aleksandar Vučuć, koji je obišao radove na gradnji ovog gasovoda.

U kojoj fazi je sada gasovod Turski tok u Srbiji?

Velike cevi, 403 kilometra smo razvukli još prošle godin. Sada završavamo nadzemne objekte, kompresorske i merne stanice. Srbija ima tri izlaza: kod Paraćina, Beograda i kod Gospođinaca. Imamo ukupno 19 blok stanica, koje moramo da izgradimo, četiri merne stanice i kompresorsku stanicu, koju zapravo, čine tri agregata od osam megavata – dva radna i jedan rezervni.

Agregati su u izradi. Kompresorska stanica se radi punim tempom, blok stanice su uglavnom sve gotove. Nedostaju neki sitni delovi, jer smo menjali projekte. U toku je ispitivanje blok stanica. Uskoro cemo početi da ispitujemo i merne stanice.

Turski ili Balkanski tok, kako god hoće ko da ga zove mi, u principu završavamo.

Kakva je situacija sa Mađarskom?

Mađari su spremni da odmah iz Srbije prime šest milijardi kubnih metara gasa. Ako hoće više gasa treba da izgrade gasovod do Varošfelda, do njihove kompresorske stanice.

Parametri su poznati: 13,88 milijardi kubnih metara ulazi u Srbiju iz Bugarske, a 10 milijardi je suštinski predviđeno za isporuku prema Mađarskoj. Ulazni parametri pritiska su 68 bara, a izlaz prema Mađarskoj 66 bara. Ne može niže. Dakle,  mi nećemo moći u Mađarsku da isporučjemo gas iz Turskog toka dok i Bugari ne zavše svoje kompresorske stanice.

Istakao bih da mi trenutno nemmamo čak ni papiroloških problema.

I pored toga što je gasovod završen ne prestaju napadi iz Energetske zajednice da Srbija ovim projektom krši propise EU.

Mi smo Turski tok gradili u skladu sa srpskim zakonima. On je deo transportnog sistema Republike Srbije. Mi ovaj gasovod zovemo Turski tok ali, to je u stvari interkonektor od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, i deo je transportnog sistema Republike Srbije. Građen je po srpskim zakonima, koji su u sebi inkorporirali Treći energetski paket. Na kraju krajeva mi nismo dobili negativno mišljenje od Energetske zajednice. A da li njima neko nešto zamera to ne znam. Ali, njihovo mišljenje uopšte nije presudno. Važno je mišljenje Agencije za energetiku Srbije (AERS) – srpskog regulatora. A srpski regulator je, kao što znate, dao pozitivno mišljenje na ovaj projekat.

Kako komentarišete njihove pretnje zbog ovog gasovoda.

Ja se iskreno nadam da nisu u pitanju pretnje. Zašto bi neko Srbiju sprečavao da se razvija? Zašto bi sprečavao diverzifikaciju izvora snabdevanja prirodnim gasom samo iz jednog pravca? Zašto bi mi bili osuđeni na stav nekih evropskih činovnika. Uostalom Evropska komisija više koči nego što „gura“ energetske projekte.

I šta smo dobili? U Evropi se grade LNG terminali da bi nam isporučivali skuplji gas. Kome je to u interesu? Posebno zbog toga što su LNG terminali manje stabilni, manje pouzdani a cenovno nepovoljniji. Kakva je to regulativa? Kakve to odluke odnose evropski činovnici, koji svojim odlukama napadaju kompanije, koje se, naravno, trude da prodaju što više i zarade što više. Ali, oni moraju da budu konkurentni, da vode računa koliko košta njihova roba.

Koliko košta gradnja Turskog toka u Srbiji?

To je poznato – milijardu i po evra.

Koliko će Srbija prihodovati od Turskog toka od tranzitnih taksi, naravno, kada bude otpočela isporuka gasa Mađarskoj?

Interna stopa povraćaja je predviđena na osam odsto, što je uobičajeno za ovakve projekte. A svi kapaciteti su 100 odsto zakupljeni tako da to neće biti mali prihodi. Ali, treba imati u vidu da je Srbijagas dosta toga uložio i da će kompanija biti kreditno zadužena. I Srbijagas ali i Gastrans. Sve je tako pako vano da možemo da vrsaćamo kredite i da nam ostaje neka, ne prevelika, ali pristojna zarada. Mi računamo da ćemo godišnje imati ozbiljne prihode. Ne bih da pominjem cifre... Ti podaci su za sada konfidentalni (poverljivi). Kada budemo podnosili prve račune APR-u, što ćemo morati, po zakonu, kao što ćemo morati i da plaćamo poreze - jer je Gastrans Srpska kompanija, registrovana u Srbiji, koju su osnovali Srbijagas i Gasprom – sve će se videti. U ovom momentu moramo i zbog ostalih kolega, koji učestvuju u ovom projektu to da poštujemo. Poznato je da su svi kapaciteti i u Turskoj, i u Srbiji i u Bugarskoj rasprodati ali, još će se malo dorađivati cene, koje na kraju moraju da potvrde nacionalni regulatori. U ovom mometu je nezgodno reći precizne cifre.

Postoji li mogućnost da se, povećavanjem pritiska, poveća kapacitet cevovoda Turskog toka kroz Bugarsku i Srbiju?

Tehnički da ali, morao bi da se napravi veći broj kompresorskih stanica. Ali, to bi onda značilo poskupljenje cena transporta – povećanje taksi. Tačno je da bi se tako dobila i veća količina gasa ali, mislim da za sada to nije potrebno.

Hoće li se povećati potrošnja gasa u Srbiji?

Srbija je sada već povećala potrošnju gasa. Svi investitori, bez obzira gde investiraju osim puta i električne energije dostupa saobraćajnica traže i gas. Bez obzira koliki su potrošači – veliki ili mali, oni traže gas kao mogućnost.

Početak rada gasna Termolektrane toplane u Pančevu će sigurno uticati na povećanje potrošnje gasa u Srbiji. Uspeli smo da sačuvamo MSK, koji i dalje radi a računamo da će ostati tako. Postoji i mogućnost da se oživi priča sa pančevačkom Azotarom. To će biti dodatak na ukupnu potrošnju gasa u Srbiji.

Ali, ono što sada povećava potrošnju gasa to su te nove investicije, koje su došle u Srbiju, uglavnom strane investicije. Mi nemamo za sada neki veliki rast potrošnje kod domaćinstava. To će biti tek posle ovih mera za masovnije priključivanja široke potrošnje. To je pravi pristup. Jer, sada u Srbiji imamo oko 260.000 priključaka. U ovom momentu  spremni smo da priključimo do 350.000 novih priključaka tokom prve godine a za 550.000 novih priključaka trebaće nam dve godine. Kada to završimo biće više od dve trećine Srbije u potpunosti gasifikovano. Tako ćemo popraviti energetski miks Republike Srbije, koji jesada, otprilike, na oko 12,3 odsto, a evropski prosek je 25 odsto, što znači da bi mi u veoma kratkom roku morali da povećamo potrošnju prirodnog gasa. Svima je jasno zašto.

Pomenuli ste diverzifikaciju. Srbija planira još jedan pravac snabdevanja iz Bugarske kao gasno povezivanje sa Rumunijom.

Gasna konekcija Niš – Dimitrovgrad – Sofija je u našim planovima. Blizu smo kompletne dokumentacije potrebne za raspisivanje tendera, uključujući i eksproprijaciju. Trenutno ne mogu da kažem kako stoje stvari sa bugarske strane, mada oni i dalje tvrde da će to graditi. Ali, nisu ništa počeli. Nisu preduzeli nikakve korake.

Mi ćemo naš deo posla ispuniti. To je deo obaveza koji smo preuzeli po evropskim projektima.

Koliko je za Srbiju isplativo ulaziti u taj projekat dok Bugarska ne krene sa realizacijom svog dela konekcije?

Energetska zajednica je uradila studiju za gasovod Niš – Dimitrovgrad i ona je bila negativna – nije ekonomski isplativ. Zato su odobreni grantovi.

Bugari su od EU dobili grant za izgradnju njihovog dela trase. I mi smo dobili 70 odsto srdstava kroz grant. Dakle, jasno je – čim vam neko pokloni novac dajući grant za realizaciju nekog projekta jasno je da nije u pitanju komercijalni posao.

Recimo, Turski tok je u potpunosti komercijalni projekat, imamo klasično finansiranje preko banaka, imamo projekton finansiranje. Čim je tako to je u potpunosti komercijalno isplativ projekat. A ako zbog političkih razloga nešto želite da dobijete onda date besplatne pare da bi to neko uradio. To je razlika između ova dva projekta.

Ali, kada se urade i Turski tok i ova gasna konekcija sa Bugarskom otvoriće se za Srbiju u potpunosti pravac iz Mađarske – preko horgoša za snabdevanje gasom iz Severnog toka 1 i Severnog toka 2, koji će uskoro biti završen. Otvoriće se u potpunosti mogućnost snabdevanja gasom sa onoga što smo nekada prepoznavali kao zapadnoevropsko slobodno tržišta.

Prema tome, Srbija je savršeno odradila diverzifikaciju tržišta.

Preostaje nam još osam kilometara do Rumunije. Ako oni, sa svoje strane budu pustili gasni pravac sa gasovoda BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija) ka Srbiji možemo da se zakačimo veoma povoljno za rumunski gasovodni system. A podsetiću, Rumunija ima svoje izvore gasa. I, ne znam više šta još možemo da uradimo. Sve diverzifikacije koje su moguće završavamo.

A šta je sa Hrvatskom? U vreme planiranja gasovoda Južni tok bila je planirana gradnja gasne konekcije i sa ovom zemljom, a sada bi mogli da se povežu, preko Srbije, na Turski tok.

Pregovori su trajali dve-tri godine i bili su relativno normalni sve do migrantske krize, kada je u Hrvatskoj predsednik vlade bio Milanović. Sada vieše nema pregovora. Mi imamo normalne kontakte sa kolegama iz Hrvatske ali, ne pregovara se o gasnom povezivanju.

Treba li, Srbiji, zapravo, i gasna veza sa Hrvatskom?

Više treba Hrvatskoj nego nama. Mi imao i projektovan krak prema Hrvatskoj ali, besmisleno je praviti krak do njihove granice ako oni kažu da neće sa Srbijom ništa.

Šta je sa krakom za Bosnu i Hercegovinu?

Trebalo bi da krenemo da gradimo gasovod Beograd – Valjevo, što bi rasteretilo taj pravac prema Sarajevu. To znači da bi mogli da im isporučimo dodatne količine gasa.

Koliko oni sada troše?

Oko 300 miliona kubnih metara gasa godišnje. Možda će u budućnosti trošiti više. Postoje planovi o izgradnji termoelektrane na gas u Republici Srpskoj.

Podsetiću, Srbijagas je preuzeo Bjeljina gas. Potpisali smo sve potrebne papire. Uskoro ćemo pustiti gas tamošnjim potrošačima. Biće to prva gasifikovana opština u Republici Srpskoj.

U planu je i izgradnja gasovoda  Beograd – Banjaluka. On je već u našim poslovnim planovima i logično je da smo, kada se urade tri izlaza sa magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice, kojim će u Srbiju stizati gas iz Turskog toka, predvideli i određene količine gasa za Republiku Srpsku. Do 800 miliona metara kubnih oni mogu da očekuju godišnje iz ovog pravca. Možda i više ali, za sada je to i više nego dovoljno, jer tamo nema gasne mreže, nema potrošača.

Kako komentarišete da i pored ovih planova da se obezbedi snabdevanje gasom BiH iz Srbije Evropska unija stalno insistira na gradnji gasne veze BiH sa Hrvatskom?

Većina projekata koje traži Evropska komisija su politički projekti. Ali, ja ne vidim to kao nikakav problem. Bosna do juče nije imala ništa osim pravac snabdevanja iz Srbije. Sada će imati dva ulaza iz Srbije, a ako hoće mogu imati i snabdevanje iz drugih pravaca. To je, uostalom pravilo Evropske komisije - da se obezbedi diverzifikacija izvora snabdevanja. A gas će im prodavati onaj ko bude jeftiniji. Ko bude bolji pobedu nek slavi.

Kada će biti završen gasovod Beograd – Banjaluka?

Taj gasovod će ići paralelno sa novim auto-putem. Još je rano govoriti kada će projekat biti završen. Još nije rešeno pitanje finansiranja u Republici Srpskoj. Srbijagas će finansirati ovaj deo do granice a od granice ćemo videti. Ali, napomenuo bih da je Srbijagas već prisutan u Republici Srpskoj. Vlasnik je 80 odsto Bjeljina gasa.

Znači da se pored Elektromreže Srbije i Srbijagas proširio u regionu?

Da. Srbijagas ima regionalne planove.

Kada govorimo o ceni gasa gde je cena gasa u Srbiji u odnosu na EU?

Pitanje je šta je samerljivo. Mi često previđamo i dužinu transporta i ugovore koje imamo i veličinu tržišta. Naša cena je u klasi cena u regionu. Mogu da kažem ovako: kada bi sabrali kupovine za poslednjih 10 godina, bez troškova transporta, da smo, na primer, kupovali gas na spotu ili, kako to neki vole da kažu, na slobodnom tržištu - na holandskom TTF-u ili na habu Baumgarten (podzemno skladište prirodnog gasa u Austriji) plaćali bi gas – bez transporta - za oko 180 miliona evra više od cene koju plaćamo kupovinom po dugoročnim ugovorima.

To se dešava zbog toga što spot tržišta nisu likvidna. U nekom momentu ti ostaci gasa budu jeftiniji zato što su nekome višak, ali to nije način da se država stabilno snabdeva plavim gorivom. Vi možete, ako imate skladište, a mi ga sada imamo, hvala Bogu, da računate na te viškove. Ali, ti viškovi ne postoje svake godine i nisu svake godine jeftiniji. Obično su skuplji od cene gasa ugovorene dugoročnim ugovorima. Naročito zbog toga što, ako se preuzimaju veće količine gasa na osnovu dugoročnih ugovora, imate pravo na nešto nižu cenu.

To je, dakle, sada pitanje trgovine.

Po kojoj ceni sada kupujemo gas? Kako na to utiče pojeftinjenje sirove nafte?

Srbijagas gas plaća po naftnoj formuli i trebalo bi da u narednom kvartlu cena 1.000 kubnih metara gasa bude 167 dolara na ukrajinskoj granici. Na tu cenu treba dodati troškove transporta.

A cena gasa će ubuduće, siguran sam, ići dole.

Hoće li biti pojeftinjenja gasa za potrošače u Srbiji?

Cena gasa za potrošače je formirana na ceni od 137 dolara za 1.000 kubnih metara za javno snabdevanje, što znači da je to problem za dalje pojeftinjenje. Ali, gas sigurno neće poskupeti ove godine za potrošače koji su na javnom snabdevanju.