NIS – fleksibilna naftna kompanija spremna da unapređuje svoje poslovanje

Jelica Putniković

U pandemiji virusa korona NIS je uspeo da ostvari oba prioritetna cilja: da sačuva zdravlje zaposlenih i obezbedi stabilnost snabdevanja tržišta naftnim derivatima, što je preduslov za energetsku bezbednost zemlje, kaže Andrej Tučnin, prvi zamenik generalnog direktora NIS-a i direktor Divizije Downstream u intervjuu za portal Balkanmagazin.

„NIS je deo globalnog tržišta, živimo i radimo u ambijentu koji nije izlovan, tako da je i na nas veliki uticaj imala pandemija COVID-19. To je i dalje veliki izazov za naše zaposlene i organizaciju poslovanja u Srbiji i zemljama regiona. NIS ima više od 11.000 zaposlenih i briga o njihovom zdravlju i zdravlju naših spoljnih saradnika i potrošača, naš je prioritet. Naši biznis procesi su veoma raznovrsni, intenzivni i obavljaju se širom Srbije, kao i u zemljama Balkana – od istraživanja, proizvodnje i prerade nafte do prodaje derivata potrošačima. Ti procesi ne smeju da se prekinu. Odgovoran odnos prema zdravlju zaposlenih i potrošača omogućio nam je da očuvamo stabilnost na tržištu jer nam je jednako važan prioritet i energetska bezbednost zemlje”, kaže Andrej Tučnin, prvi zamenik generalnog direktora NIS-a i direktor Divizije Downstream u intervjuu za Balkanmagazin.

Kako se vanredno stanje zbog epidemije COVID-19 odrazilo na poslovanje NIS-a? Šta je NIS preduzeo u tim uslovima da bi očuvao zdravlje zaposlenih i potrošača s jedne, a stabilnost na tržištu s druge strane?

NIS je veliki sistem, a pored Srbije poslujemo i u BiH, Bugarskoj i Rumuniji. Imamo poslovne centre u Beogradu i Novom Sadu, više od 400 benzinskih stanica u regionu, Rafineriju nafte u Pančevu u kojoj je angažovan veliki broj naših zaposlenih i spoljnih izvođača. Organizacija rada u uslovima epidemije bila je veliki logistički i finansijski izazov. Ali, prema preporukama zdravstvenih organa odmah smo uveli dodatne mere zaštite, upotrebu zaštitne opreme, pojačane higijenske mere, posebno na lokacijama sa učestalim kontaktima. Zaposlenima u administraciji smo omogućili rad od kuće, organizovali smo sastanke putem video poziva, a povratak u kancelarije je sukcesivan, do sredine juna, dok su i dalje odložena službena putovanja u inostranstvo. Ostajemo veoma oprezni, ali moram reći da smo zadovoljni rezultatima koje smo do sada ostvarili na ovom polju.

Očuvanje stabilnosti tržišta je bio veliki izazov za NIS.

Sve vreme vanrednog stanja tržište je bilo uredno snabdeveno, a naši maloprodajni objekti prilagođavali su radno vreme odlukama Vlade Srbije. Očuvali smo stabilnost poslovanja uprkos izazovima sa kojima smo se susreli, pre svega kada je reč o potražnji za gorivom. Radili smo veoma naporno kako bismo ostvarili ciljeve i očuvali smo stabilnost, kako same kompanije, tako i domaćeg tržišta naftnih derivata.

Istovremeno sa padom potražnje za naftom, došlo je i do pada cena nafte. Kako to komentarišete?

Mi sada poslujemo u situaciji bez presedana na svetskom tržištu. Reč je o dve vrste udara na naftne kompanije: s jedne strane, cena nafte je drastično pala u odnosu na početak godine. Čak 30% je bio pad tokom samo jednog dana u martu, a istovremeno smo suočeni sa padom potražnje i ogromnim viškovima na tržištu. NIS je deo svetskog tržišta i sasvim očekivano kriza je uticala i na nas. April i maj su bili veoma teški za poslovanje, a sada se saobraćaj polako obnavlja i očekujemo da to ima pozitivan efekat i na naš biznis.

Кako je sve ovo uticalo na poslovanje kompanije?

Кada je reč o operativnim pokazateljima, oni su u oblasti prerade i prometa bili čak i bolji nego u istom periodu prethodne godine. Međutim, u ovim uslovima to nije moglo da se odrazi na finansijski rezultat i zbog nepovoljnih trendova u prvom tromesečju zabeležili smo gubitak od 1,1 milijarde dinara, dok je pokazatelj EBITDA ostao pozitivan, 5,2 milijarde dinara. Ipak, očuvali smo zarade zaposlenih, oslonili se na sopstvene resurse i ostvarili uštede koje omogućavaju kontinuitet poslovanja. U ovoj situaciji, kada su negativni trendovi nastavljeni i u drugom kvartalu, moramo da budemo agilni i spremni da se prilagođavamo okruženju. Izradili smo kratkoročne i dugoročne planove i različite scenarije poslovanja. Preduzeli smo odlučne mere i uvereni smo da će one dati rezultat, iako je izvesno da će se kriza reflektovati i na naš učinak u drugom tromesečju. 

Kako će se sve ovo odraziti na investicije NIS-a?

Naš osnovni cilj je održavanje likvidnosti kompanije, kao i nastavak ulaganja i rada na projektima koji će nam doneti najviše benefita u narednom periodu. U tom cilju, definisali smo prioritetne investicije i nećemo odustati od dalje modernizacije NIS-a. Važno je istaći da je NIS u prvom kvartalu ove godine, čak i u izazovnim okolnostima, realizovao obiman investicioni portfolio vredan 7,7 milijardi dinara i time nastavio ulaganja u razvoj i modernizaciju.

Кakav je status projekta Duboka prerada?

Duboka prerada je ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije u Pančevu i vredan je 300 miliona evra. Кada startuje ovo postrojenje, naša rafinerija će biti među vodećim evropskim rafinerijama po pokazatelju dubine prerade, 99,2 odsto. Time ćemo dobijati veće količine najvrednijih proizvoda, pre svega dizela. Takođe ćemo započeti domaću proizvodnju naftnog koksa, koji se sada uvozi u Srbiju. Novo postrojenje će nam doneti i brojne ekološke benefite – pre svih prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora. Završetkom ovog projekta Rafinerija u Pančevu biće ispred mnogih u Evropi. Početak rada očekujemo u ovoj godini.

Jedan od strateških ciljeva razvoja Bloka Prerada je, pored rasta efikasnosti prerade, poboljšanje energetske efikasnosti. Šta se učinilo do sada? Кoji su efekti?

Unapređenje energetske efikasnosti je naš biznis cilj zarad smanjenja gubitaka, ali to istovremeno odražava i našu posvećenost ekološkim unapređenjima. Na primer, gas koji je nus produkt rafinerijske prerade, ne spaljujemo na baklji, već ga koristimo kao gorivo, umesto mazuta. Na taj način smanjujemo štetne emisije u vazduh, a istovremeno trošimo manje goriva, što automatski znači da ostvarujemo uštede. Rafinerija koja je efikasna ima budućnost, a za one koje nisu energetski efikasne najkasnije za desetak godina pokrenuće se pitanje da li su neophodne. Mi zbog toga idemo dalje sa investicijama i modernizacijom rafinerije. Reč je o predstojećoj modernizaciji kompleksa FCC - postrojenja katalitičkog krekinga u pančevačkoj rafineriji. Očekujemo da ovaj projekat realizujemo 2024. godine, čime ćemo povećati proizvodnju sirovina za petrohemijski biznis.

Osim toga, realizujemo i brojne digitalne projekte koji funkcionisanje cele rafinerije čine efikasnijim.

Gde je po kvalitetu gorivo proizvedeno u Pančevu u odnosu na region i Evropu?

Od 2012. godine u Pančevu se proizvodi gorivo Evro 5 standarda, a gorivo koje NIS proizvodi je u ravni ili bolje od konkurencije. Dokaz tome je i da mi svoje proizvode izvozimo na tržište zemalja Evropske unije, pre svega u Bugarsku i Rumuniju.  Takođe, sva goriva prolaze redovnu kontrolu kvaliteta.

Uz to, NIS se može pohvaliti gorivom koji ima odlične zimske karakteristike, tako da u zimskom periodu potrošači mogu da budu sigurni u kvalitet našeg goriva.

Veliki korak za razvoj izvoza iz Srbije biće nakon što pustimo u rad pogon Duboke prerade, jer ćemo onda dobiti mogućnost za povećanje marže i mogućnost da idemo dalje u izvoz.

Koliko benzinskih stanica NIS ima?

U Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji, NIS ima mrežu sa više od 400 modernih benzinskih stanica, s tim što je više od 20 odsto mreže (91 BS) van granica Srbije. Prošle godine smo u Srbiji rekonstruisali pet stanica, od kojih su tri stanice od veoma važnog značaja na autoputu, a dve stanice u novom “A” formatu naše kompanije. Ove godine ćemo u julu završiti autoputsku benzinsku stanicu na izlazu iz Novog Sada i rekonstruisati još pet benzinskih stanica. Početkom godine smo otvorili novu stanicu u Koceljevi, a potom su otvorene još dve stanice u Podunavcima i Leskovcu. Do kraja godine planiramo da završimo ukupno šest projekata rekonstrukcije u Srbiji. Reč je o savremenim digitalnim objektima koji uspostavljaju nove standarde u ovoj oblasti i našim potrošačima pružaju unapređeno korisničko iskustvo.

Ranije se u Evropi pričalo da će se na benzinskim pumpama ići na to da profit ne obezbeđuje samo prodaja goriva već dodatna ponuda. Kakav je sada trend? Koji trend NIS forsira u svojoj poslovnoj politici?

Mi ćemo koristiti obe opcije, u zavisnosti od lokacije same benzinske stanice i okruženja. Našim potrošačima nudimo goriva vrhunskog kvaliteta, aditivirani G-Drive benzin i dizel, koji su proizvedeni prema najvišim tehnološkim standardima. Takođe, intenzivno radimo na razvoju svoje robne marke G-Drive i Drive Cafe i neprestano širimo paletu proizvoda. Treba istaći da smo prošle godine postali i najveći lanac kafea u Srbiji sa preko 300 prodajnih lokacija. Potrošači u celom regionu konzumirali su više od 6 miliona čaša naše kafe u 2019. godini.

Tržište derivata u Srbiji je liberalizovano a cene goriva u Srbiji su među najvišima u regionu. Cene kod vas i konkurencije su skoro iste. Кao da nema tržišne utakmice. Кako to komentarišete?

Kao i u svim segmentima trgovine, i u trgovini naftnim derivatima maloprodajne cene u Srbiji formiraju se slobodno, pa je i tržište naftnih derivata otvoreno. Osim toga, Srbija je deo svetskog tržišta, i na cenu goriva u značajnoj meri utiču dva jaka spoljna faktora: cena sirove nafte na svetskim berzama i kurs dolara. Budući da NIS uvozi oko dve trećine od ukupne količine nafte koja se koristi za preradu, svetske cene značajno utiču na nas. Mi možemo da utičemo na formiranje cena goriva samo putem povećanja efikasnosti našeg poslovanja, što i činimo.

Cena goriva na benzinskim stanicama NIS-a nalazi se u srednjem cenovnom segmentu i svojim potrošačima nudimo gorivo po konkurentnim cenama. Građani Srbije mogu u svakom trenutku da na našim objektima kupe najkvalitetnije gorivo i NIS garantuje stabilnost na domaćem tržištu. Od početka godine gorivo je u Srbiji pojeftinilo više od 35 dinara po litru dizela, a benzin i više od toga.

Sve naftne kompanije, pa i NIS, imaju za svoje kupce programe lojalnosti. Gde je NIS u odnosu na konkurenciju? Pokrenuli ste i određene digitalne projekte u Prometu?

NIS još od 2016. godine ima karticu lojalnosti „Sa nama na putu“. Ovaj program korisnicima omogućuje ostvarivanje značajnih ušteda prilikom svake kupovine goriva, robe i usluga na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama. Uspeh “Sa nama na putu” ogleda se i u činjenici da više od pola miliona potrošača redovno koristi njegove pogodnosti, dok je ukupan broj izdatih kartica lojalnosti premašio cifru od 1.000.000 krajem 2019. godine.

Uz to, razvili smo i Drive.Go mobilnu aplikaciju, koju smo pustili u rad ove godine, a koja omogućava plaćanje goriva na benzinskoj stanici bez odlaska na kasu. Ova aplikacija se posebno pokazala značajnom u toku epidemije i u vreme potrebe održavanja fizičke distance. Na ovaj način se menjaju navike potrošača u našoj zemlji i do sada je više od 15.000 ljudi preuzelo tu aplikaciju.

Кakvu strategiju NIS ima u sektoru motornih goriva po pitanju sve veće propagande hibridnih i elektromobila? Vidite li električnu energiju kao velikog konkurenta naftnim derivatima?

Reč je o globalnim trendovima koji su uslovljeni borbom protiv klimatskih promena, elektrifikacijom energije, kao i rastom obnovljivih izvora energije u energetskom miksu. Vodeći proizvođači nafte i gasa, kao i međunarodne institucije, međutim ne očekuju brzo značajno smanjenje udela nafte i gasa u ukupnom energetskom bilansu. NIS, kao kompanija koja prati nove trendove i teži da implementira nove tehnologije u svoje poslovanje na domaćem tržištu, opremio je dve svoje stanice za snabdevanje gorivom punjačima za električne automobile i pratimo trendove. Što se tiče daljih planova kompanije u razvoju ovog segmenta, oni će zavisiti od potreba koje diktira tržište.

Najavljivano je da će primena biogoriva u transportu u Srbiji otpočeti krajem prošle godine ali, još nisu usvojena podzakonska akta. Кako se NIS priprema za period kada će se na pumpama u Srbiji točiti i biogoriva?

NIS se već dugo bavi pitanjem uključivanja obnovljivih izvora energije u proizvodnju motornih goriva. Prva faza projekta započeta je još 2003. godine, a završena je 2015. RNP je već danas u mogućnosti da proizvodi oko 600.000 tona dizel goriva sa dodatkom biokomponenti. Spremni smo da obezbedimo i dodatne količine ovog goriva i omogućimo proizvodnju biobenzina, sve u skladu sa potrebama tržišta i zakonskom regulativom. Sada se logistički pripremamo za primenu ove zakonske regulative. Uveren sam da će pančevačka rafinerija proizvoditi stabilna biogoriva, uz poštovanje svih mera kada je reč o zaštiti životne sredine.

Ekologija je veoma bitan segment prerade i prometa naftnih derivata. Gde je NIS sada u odnosu na svetske standarde po tim pitanjima?

NIS je uložio značajna sredstva u projekte zaštite životne sredine, posebno kada je reč o rafineriji, tako da danas sa ponosom možemo da kažemo da je pančevačka fabrika “najzelenija” u ovom delu Evrope. Podsećam da je samo u prvu fazu modernizacije Rafinerije Pančevo, koja je okončana 2012. godine, uloženo 500 miliona evra i da su nam jednako bili važni biznis efekti i unapređenje zaštite životne sredine. Tako smo emisije štetnih gasova smanjili više od 10 odsto, koncentracije benzena su manje od vrednosti propisanih standardima EU, a isparenja štetnih materija prilikom utovara cisterni na autopunilištu svedena su na nulu.

Obavljena je rekonstrukcija i modernizacija Dunavskog pristaništa, a 2018. godine je modernizovan sistem utovara bitumena na Pogonu Bitumen u Rafineriji nafte Pančevo. Zahvaljujući stalnim investicijama u modernizaciju prerađivačkih postrojenja, pančevačka rafinerija je postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je dobio IPPC dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Ova dozvola ujedno potvrđuje da su svi proizvodni procesi u Rafineriji u potpunosti usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Kada je reč o sektoru Prometa, na benzinskim stanicama NIS-a primenjuju se najviši standardi po pitanju zaštite životne sredine. Istovremeno, kompanija doprinosi opštem poboljšanju energetske efikasnosti i smanjenju zagađenja životne sredine i kroz razvoj novog motornog goriva – komprimovanog prirodnog gasa za primenu u drumskim vozilima. Punionice za komprimovani prirodni gasa nalaze se na tri stanice za snabdevanje gorivom, u Novom Sadu, Čačku i Beogradu, a pored ekonomske koristi za potrošače značajne su i ekološke koristi ovog derivata zbog supstitucije tečnih goriva čistim gorivom kakav je prirodni gas. Za nas je zaštita životne sredine prioritet i nastavićemo sa značajnim ulaganjima u ovu oblast.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...