Kapaciteti za skladištenje nafte – resurs za energetsku bezbednost

Svedoci smo dešavanja za koja do pre neku godinu nismo mogli ni da sanjamo. Kamatne stope su negativne već nekoliko godina a sada je i cena nafte otišla u minus. Tako nešto se ne pamti. Potražnja za naftom i njenim derivatima pala je za čak 30 odsto, jer su vlade širom sveta poručile građanima da ostanu kod kuće kako bi sprečile širenje koronavirusa što je prizemljilo avione a autobuse i automobile ostavilo parkiranim. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), Rusija i drugi veliki proizvođači sklopili su dogovor o smanjenju proizvodnje, ali taj sporazum će smanjiti zalihe samo za oko 10 odsto i počeće da se sprovodi od maja meseca. Veliki trgovci naftom bore se da pronađu brodove, železničke vagone i naftovode za skladištenje goriva, jer se konvencionalna skladišta popunjavaju usled obilne ponude koju su uslovili cenovni rat proizvođača nafte i pad tražnje u vreme pandemije korona virusa. Svet je prepun zaliha nafte. Prema podacima trgovaca i prevoznika nafte, kopneni rezervoari su već puni ili zauzeti. Oko 130 miliona barela sirove nafte već se nalazi u plutajućim skladištima a desetine tankera rezervisani su poslednjih dana da, kao plutajuća skladišta, nose najmanje 30 miliona barela mlaznog goriva, benzina i dizela, kaže za Balkanmagazin prof. dr Bogdan Kuzmanović, v.d. direktora Transnafte AD.

Čemu nas ova kriza uči po pitanju budućih politika za skladištenje nafte i derivata?

Dešavaju se presedani u ekonomskom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu tako da je neophodno obezbediti energetsku i prehrambenu sigurnost za naciju. Ovu opomenu treba ozbiljno shvatiti i obezbediti dovoljne kapacitete pre svega za svoje potrebe, a možda ne bi bilo loše obezbediti višak skladišnog prostora koji bi se mogao veoma lako i lepo unovčiti. Kada imate višak kapaciteta vi ga možete ili iznajmiti ili popuniti jeftinim energentima koje ćete kasnije, kada cene porastu dobro prodati.

Imamo li u Srbiji slobodnih kapaciteta za iznajmljivanje drugima?

Nažalost nemamo dovoljno kapaciteta ni za sopstvene potrebe i očekuje se izgradnja novih skladišta za tu svrhu.

Koja je politika skladištenja u Srbiji?

Republika Srbija je u obavezi da formira obavezne rezerve nafte i derivata nafte u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća. Odredbom člana 15. stav 2. Zakona o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.

Pored Zakona o robnim rezervama i ciljeva zasnovanih na odredbama Zakona o energetici u ovoj oblasti, postoje zahtevi koji proizilaze iz Direktive EZ 119/2009, a koje su u obavezi da ispune države članice Evropske unije i države koje su u procesu pristupanja EU koji se odnose na obavezu skladištenja obaveznih rezervi. Iz tog razloga, formiranje obaveznih rezervi u Republici Srbiji je i  preduslov za otvaranje „Pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika“.

Obavezne rezerve, u skladu sa članom 16. Zakona o robnim rezervama, formiraju se i održavaju u sirovoj nafti, derivatima nafte i ugovornim pravima na kupovinu određenih količina nafte i derivata nafte. Najmanje jedna trećina obaveze čuvanja rezervi treba da bude u gotovim proizvodima i to onih pojedinih derivata nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.

Prosečni dnevni uvoz i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji, kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenta sirove nafte i metodologije propisane  Direktivom EZ 119/2009. Na osnovu člana 15. stav 4. Zakona o robnim rezervama, Vlada je donela Uredbu o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračunu prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte  („Službeni glasnik RS“, broj 108/14).

U junu 2015. godine donet je Dugoročni plan postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Ovim planom predviđa se postepeno formiranje obaveznih rezervi, tako da se na osnovu zaliha u visini 9,5 dana prosečne dnevne potrošnje u 2015. godini, preko 25  dana u 2020. godini, predviđa dostizanje 61 dana 2022. godine.

Mehanizam čuvanja i skladištenja obaveznih rezervi podrazumeva određene učesnike u tom mehanizmu, najpre Centralno skladišno telo koje su države članice EU i države sa kojima su otvorena pregovaračka poglavlja radi sticanja članstva u EU, u obavezi da osnuju. To telo, koje je u pravnom sistemu Republike Srbije osnovano u sastavu ministarstva nadležnog za poslove energetike, odgovorno je za stvaranje, održavanje i prodaju obaveznih rezervi, u skladu sa Direktivom, što je od posebnog značaja za ostvarivanje ciljeva ovog projekta.

Koje institucije, pored Transnafte raspolažu državnim kapacitetima i, ako nije tajna, koliki su ukupni relani kapaciteti skladišta?

U Republici Srbiji trenutno je izdato 27 licenci za skladištenje sirove nafte, derivata nafte ili biogoriva. Za skladištenje obaveznih državnih rezervi se prevashodno koriste kapaciteti javnih skladišta odnosno Republičke direkcije za robne rezerve i Transnafte ad.

U sledećoj fazi moguće je da će se popunjavati slobodni kapaciteti u privatnom vlasništvu ili će se pristupiti javno privatnom partnerstvu. Trenutni kapaciteti omogućavaju 20 dana normalnog funkcionisanja zemlje ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju.

Koliko su nam skladišta popunjena?

Što se tiče Transnafte AD skladište za sirovu naftu je trenutno zapunjeno 63% i očekujemo da će ove godine biti zapunjeno 100%, a skladište za derivate sirove nafte je zapunjeno 100%. U ovoj godini nakon rekonstrukcija rezervoara koje su u toku biće na raspolaganju još dodatni skladišni kapaciteti za derivate. Za druge energetske subjekte nemam podatke.

Kako se finansira nabavka i čuvanje robe u skladištima?

Ministarstvo finansija prilikom izrade budžeta Republike Srbije postavlja limite u sredstvima za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Sredstva se obezbeđuju tako što se iz svakog litra prodatog goriva izdvoji iznos od 2,6 dinara specijalno namenjen za tu svrhu.

Na bazi datih limita Ministarstvo rudarstva i energetike izrađuje Godišnji program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i to tako da se iz godine u godinu povećava broj dana rezervi, a u svemu prema preuzetim međunarodnim obavezama. Sprovođenje Godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte je povereno Upravi za rezerve energenata. Za 2020 godinu je planirano da ukupno bude uskladištena količina za 25 dana prosečne potrošnje u Rapublici Srbiji.

Imamo li kapaciteta koje smo iznajmili u inostranstvu za obezbeđivanje obaveznih državnih rezervi? Gde i koliko?

Koliko mi je poznato naša zemlja ne iznajmljuje kapacitete u inostranstvu već se isti isključivo formiraju kod nas.

Kakva je politika obezbeđivanja rezervi nafte i derivata za naftne kompanije?

Naftne kompanije imaju svoje programe poslovanja i višegodišnje planove kojima obuhvataju i problematiku obezbeđenja nafte odnosno naftnih derivata za svoje poslovanje. Kada su u pitanju obavezne rezerve, njima se isključivo bavi Ministarstvo rudarstva i energetike preko Uprave za skladištenje obaveznih rezervi energenata, i oni to rade veoma profesionalno i odgovorno.

Kakva je situacija u našem okruženju?

Većina balkanskih zemalja se nalazi u sličnoj situaciji kao i Republika Srbija u postepenom povećavanju količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte kako bi postepeno došli do količina shodno preuzetim međunarodnim obavezama, s tim da je trenutno situacija u Srbiji najbolja.

Imate li podatke o koncepcijama i kapacitetima za skadištenje nafte i derivata u svetu: Evropi, Americi, azijskim zemljama...

Evropa, Amerika i deo azijskih zemalja imaju propisanu obavezu shodno Sporazumu o međunarodnom energetskom programu IEA za držanjem obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u količini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza računate na bazi prethodne godine. Evropska unija propisuje obavezne rezreve nafte i derivata u količini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza računate na bazi prethodne godine ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u zavisnosti koja od ove dve količine je veća. Srbija saglasno Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i zemalja Evrope koje za sada nisu članice EU ima obavezu takođe da ispoštuje ove količine rezervi.

Da li sve zemlje imaju obavezne, državne rezerve?

Bogate i uređene zemlje vode računa o svojoj energetskoj bezbednosti tako da su po pitanju sticanja i čuvanja obveznih rezervi energenata veoma odgovorne. Postoji više načina formiranja obaveznih rezervi energenata. Jedan je taj gde centralno skladišno telo kupuje naftu i naftne derivate i skladišti ih u svojim ili iznajmljenim skladištima, drugi je iznajmljivanje skladišnog prostora u inostranstvu, treći model je obaveza privrednih društava koja se bave naftnim poslom da čuvaju određeni procenat svojih kapaciteta i po potrebi ih stavljaju državi na raspolaganje, četvrti je opcioni zakup tzv. tiketi.

Sve zemlje imaju ustanovljene obavezne rezerve a razlike su samo u količini koju skladište kao i raspodeli po obliku energenata (sirova nafta, dizel, benzin, gas...)

Kakva je politika koje države propisuju naftnim kompanijama?

Kao što sam naveo osnovna briga svake države je da obezbedi stabilno funkcionisanje privrednog sistema i shodno tome, kada je u pitanju energetska bezbednost, propisuju se pravila ponašanja naftnim kompanijama kroz politiku energetskih bilansa.

Koje su cene zakupa ovih kapaciteta?

Cena zakupa varira od zemlje do zemlje kao što varira i cena goriva. Ona zavisi od razvijenosti skladišnih i transportnih kapaciteta, razvijenosti zemlje, GDP-a, blizini morskih luka, rafinerija i td. U našem okruženju te cene se kreću od 2,5 do 3,5 evra po toni/mesec za sirovu naftu i 6 do 8 evra po m3/mesec za naftne derivate.

Cena skladištenja u skladištima u javnoj svojini obračunava se u skladu sa Uredbom o metodologiji za određivanje cena skladištenja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladištima u javnoj svojini.

Da li su najveći kapaciteti za iznajmljivanje vezani za morske luke, terminale i naftovode?

Logično je da su najveći kapaciteti u blizini velikih luka, rafinerija nafte i naftovoda jer se tamo transportuju i skladište zbog prerade i potrošnje.