Zaposleni u NIS-u – tihi heroji borbe protiv epidemije

Jelica Putniković

NIS, kao jedna od najznačajnijih energetskih kompanija u Srbiji mora da očuva stabilnost u proizvodnji, preradi i distribuciji naftnih derivate. U ovim uslovima to nije nimalo lak zadatak, traži mnogo logistike, discipline, pa i lične hrabrosti i ja želim da zahvalim svim zaposlenima NIS-a, koji su doprineli da se naš rad obavlja kontinuirano i koji su među “tihim” herojima borbe protiv epidemije u Srbiji, kaže za Balkanmagazin Mihail Rjazanov, direktor Funkcije za HSE kompanija NIS.

Situacija sa kojom se suočavamo je, pre svega, izazov kada je reč o zdravstvenom aspektu. Sa druge strane, NIS je jedna od najznačajnijih energetskih kompanija u Srbiji i mi moramo da očuvamo stabilnost u proizvodnji, preradi i distribuciji naftnih derivate, kako bismo građanima i državnim institucijama i dalje isporučivali naftne derivate neophodne za nesmetano funkcionisanje sistema. U ovim uslovima to nije nimalo lak zadatak, traži mnogo logistike, discipline, pa i lične hrabrosti i ja želim da zahvalim svim zaposlenima NIS-a koji su doprineli da se naš rad obavlja kontinuirano i koji su među “tihim” herojima borbe protiv epidemije u Srbiji, kaže u intervjuu za Balkanmagazin Mihail Rjazanov, direktor Funkcije za HSE u kompanija NIS.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu je 28. aprila. Ove godine ga ceo svet obeležava suočen sa pandemijom virusa korona, koji ugrožava i zdravlje radnika, njihovih porodica, ali i poslovanje kompanija, čini se i celih država. Kako se NIS štiti od virusa COVID-19?

Rad u ovako izazovnoj situaciji moguć je samo uz primenu svih preventivnih mera, a osnovni preduslov za nesmetano poslovanje je da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih, saradnika i potrošača. Tako smo i definisali naše prioritete i odmah po proglašenju epidemije u Srbiji preduzeli niz mera. To je u slučaju NIS-a veoma kompleksan zadatak jer imamo više od 11.000 zaposlenih (uključujući i kćerke firme u Republici Srbiji) i brojne procese – od proizvodnje nafte do prodaje goriva na benzinskim stanicama.

Zbog toga smo odmah na nivou kompanije, ali i na nivou svih biznis blokova - zbog specifičnosti različitih procesa, formirali krizne timove koji prate situaciju, zdravlje zaposlenih, sarađuju sa nadležnim državnim organima, usvajaju sve ključne mere u kompaniji.

Na koji način je organizovana zaštita zaposlenih?

Najpre, od velike važnosti je bila informisanost zaposlenih i fokus kompanije je bio u tome da pravovremeno obavesti zaposlene o trenutnoj situaciji, kao i o svim neophodnim merama - kako da se zaposleni  zaštite, šta da čine ako posumnjaju da su zaraženi, šta da rade u slučaju da su oboleli, kako da prate i zapišu sve kontakte koje su ostvarili sa kolegama na poslu. Budući da je reč o virusnoj zarazi, od presudnog je značaja i upotreba zaštitne opreme, kao što su maske i rukavice. To je u slučaju NIS-a veliki izazov, i finansijski i logistički, imajući u vidu potrebne količine i razuđenost lokacija na teritoriji cele Srbije. Možemo se pohvaliti time da smo uspeli da uspostavimo proces kontinuirane nabavke zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju.  Takođe, NIS je pokrenuo aktivnost proizvodnje sopstvenog dezinfekcionog sredstva za internu upotrebu.

Naravno, redovno se sprovodi dezinfekcija u poslovnim centrima u Beogradu i Novom Sadu, Rafineriji u Pančevu, kao i na ostalim lokacijama gde rade zaposleni. Zaposlenima na administrativnim poslovima omogućen je rad od kuće, odnosno svima kojima to dozvoljava priroda posla. Službena putovanja u inostranstvo su odložena do daljnjeg, a sastanci se održavaju putem video veze.

Pored svega navedenog, u svakom biznis bloku sprovodi se i niz specifičnih mera, u skladu sa osobenostima tog procesa. Na primer, u oblasti proizvodnje nafte i gasa definisane su ključne pozicije po pogonima i određene njihove zamene u tri nivoa. Takođe, definisani su objekti sa pojačanim rizikom održavanja tekuće proizvodnje u slučaju smanjenja broja operatera zbog moguće izloženosti virusu. Pored toga, određeni su zamenski objekti za rad brigada po pogonima u slučaju pojave virusa i potrebe za dezinfekcijom postojećih, kao i za preraspodelu zaposlenih da ne bi boravili u istom prostoru.

Kako se mere zaštite sprovode u rafineriji u Pančevu i na benzinskim stanicama?

Kada je reč o Rafineriji nafte Pančevo, za operatere u komandnim salama, pored redovne zaštite, nabavili smo zaštitne vizire, a prostor između njih pregradili zaštitnim ogradama od pleksiglasa. Organizovana je dezinfekcija svih ulaznih saobraćajnica u Rafineriji sa rastvorom natrijum hipohlorita. Formiran je spisak zaposlenih za koje je potrebno organizovati poseban prevoz za potrebe posla i organizovan rad po smenama od 6 do 18h i od 18 do 6h. Takođe rad u smenama je organizovan na način da se kolege iz različitih smena ne sreću, već dolaze sa vremenskim razmakom od 15-tak minuta.

Verovatno je najteži izazov Blok Promet, odnosno prodaja naftnih derivata. Tu najveći broj naših zaposlenih dolazi u kontakt sa potrošačima i potrebno je strogo se pridržavati svih preporučenih mera. Pored redovne dezinfekcije objekata i točionih aparata, odredili smo maksimalan broj potrošača u objektu, na značajnom delu maloprodajne mreže postavili ograde od pleksiglasa u prodajnom postoru, zatvorili restorane, radno vreme stanica prilagodili odlukama nadležnih organa. Uvažili smo i činjenicu da pojedine pumpe NIS-a moraju da rade 24 časa dnevno kako bi snabdevali policiju, vojsku i zdravstvo. Ponudili smo i nove usluge našim potrošačima u želji da pojačamo bezbednost kupaca i naših zaposlenih. Omogućili smo plaćanje za gorivo putem Drive.Go aplikacije koje se realizuje preko mobilnog telefona, bez odlaska na kasu.

NIS radi i u drugim zemljama, ne samo u Srbiji. Kakve mere tamo preduzimate?

Virus Covid-19 je nov virus i za njega u ovom trenutku ne postoje ni lek ni vakcina. Takođe, ne postoji ni imunitet u širokoj populaciji. Zbog toga su, koliko imamo prilike da vidimo širom sveta, lična higijena, redovna dezinfekcija prostorija u kojima boravimo, upotreba zaštitne opreme i mere fizičkog distanciranja, najbolji načini zaštite. To važi i za Srbiju, ali i za sve zemlje poslovanja NIS grupe, te svuda primenjujemo iste ili slične mere. Naravno, usklađujemo ih dodatno sa preporukama lokalnih državnih i zdravstvenih organa i mogu da kažem da smo očuvali kontinuitet poslovanja u svim zemljama u kojima smo prisutni.

U NIS-u je implementirano 12 Zlatnih HSE pravila. Šta to znači? Dokle ste stigli u ovim aktivnostima?

Pre skoro četiri godine usvojili smo Zlatna HSE pravila, a naš cilj je jasan – želimo apsolutnu bezbednost za naše zaposlene, eksterne izvođače i sve prisutne na lokacijama NIS-a, kao i maksimalnu zaštitu životne sredine. Želimo da dosegnemo takozvani „Cilj 0“ koji označava radne procese bez povreda na radu, profesionalnih oboljenja, akcidenata i negativnih uticaja na radnu i životnu sredinu. Poštovanje ovih korporativnih vrednosti je odgovornost svih zaposlenih, a ključnu ulogu u tome ima poznavanje i implementacija 12 Zlatnih HЅE pravila u svakodnevnom radu.

U tih 12 pravila utkali smo sve ono što treba da omogući bezbedan rad na našim lokacijama u skladu sa specifičnostima naftne industrije i najboljom svetskom praksom. Ona se, između ostalog, odnosi na obavezu poštovanja propisanih standarda, nošenja zaštitne opreme, pravila ponašanja prilikom rada na visini, u zatvorenom prostoru, pri  kopanju i iskopavanju, odnosno prilikom izvođenja visokorizičnih aktivnosti, tokom vožnje, i tako dalje.

Primena ovih HSE pravila doprinela je smanjenju broja povreda na radu, a uveren sam da će nam pomoći i da postignemo svoj krajnji cilj – nula povreda na radu. Posvećenost ovim ciljevima smo potvrdili i osvajanjem prvog mesta na državnom takmičenju 2019. godine, povodom obeležavanja 28. aprila, Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Kakvi su Vam planovi za budući period?

Primena pravila bezbednosti na radu spasava ljudske živote i čuva životnu sredinu, i zato mi želimo da oni postanu način ponašanja naših zaposlenih i ostalih koji sarađuju sa NIS-om. To, pre svega, znači veliki broj obuka. U 2018. godini je, u saradnji sa kompanijom „Dekraˮ iz Velike Britanije, pokrenuta realizacija Programa unapređenja HSE kulture. U toku 2019. realizovane su interne i eksterne HSE obuke za ukupno 38.464 polaznika, odnosno utrošeno je 154.849 sati na HSE obuke. I u budućem radu ćemo nastaviti sa kontinuiranim obukama i praćenjem najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.

Takođe, fokus naših aktivnosti biće dalje unapređenje procesa istraga događaja i podizanje svesti zaposlenih o HSE rizicima i značaju primene preventivnih mera u cilju prevencije rizika.

„Gaspromnjeft” je kao strateški cilj postavio – „cilj-nula“, koji obuhvata nula incidenata, nula povreda na radu i profesionalnih bolesti. To je i cilj NIS-a. Gde je NIS u odnosu na druge evropske i svetske naftne kompanije po pitanju zaštite i bezbednosti?

„Gaspromnjeft“ je „Cilj nula“ kao svoj strateški cilj zacrtao još krajem 2015. godine. NIS je usvojio inicijativu matične kompanije i 2016. godina bila je proglašena godinom HSE-a, tako da smo postavili najviše standarde koji daju rezultate.

Ovakve standarde u oblasti bezbednosti na radu poštuje većina međunarodnih kompanija, pa i  velike naftne kompanije koje imaju najbolje prakse u oblasti HSE-a. I mi smo, kao i oni, integrisali HSE u svoje poslovanje i korporativnu kulturu jer smo svesni činjenice da su oni koji dobro upravljaju aktivnostima u oblasti bezbednosti na radu ujedno i najuspešniji u poslovanju.

Istakao bih da je NIS u 2019. godini u odnosu na prethodnu, u oblasti HSE-a, ostvario značajna poboljšanja. Između ostalog, indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen je 25 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U ovoj godini očekuju nas novi izazovi u kontroli HSE rizika, sa ciljem da NIS postane još bezbednije, zdravije i bolje okruženje za rad svih zaposlenih, angažovanih radnika drugih kompanija, kao i posetioca na kompanijskim lokacijama.

U okviru poslovne filozofije HSE-a NIS je krenuo sa program „Stepenice“, koji treba da omogući da se na jednostavan način podele odgovornosti i uloge sa ciljem unapređenja bezbednosti u procesu upravljanja izvođačima. Kakav je odziv kompanija sa kojima sarađujete kao sa poslovnim partnerima i izvođačima na projektima NIS-a u Srbiji i inostranstvu?

Kao što ste naveli, cilj našeg programa pod nazivom „Stepenice“ je unapređenje bezbednosti u radu sa izvođačima. Za nas je veoma važno da imamo jasno definisane uloge i odgovornosti, kao i pravilnu komunikaciju između svih učesnika u procesu. Budući da je oko 80 odsto kompanija sa kojima sarađujemo iz Srbije, ovo je od velikog značaja za domaću privredu. Ovaj program nam omogućava da unapredimo upravljanje HSE rizicima, da precizno i jasno  definišemo korake koji proces upravljanja čine lakšim i razumljivijim. Takođe, putem ovog programa možemo da podelimo odgovornosti kroz sve faze procesa, počev od pretkvalifikacije, preko procedura nabavke i izbora dobavljača, potpisivanja ugovora, do  kontrole i evaluacije njihovog rada i motivacije. Pred izvođačke firme i naše poslovne partnere koji rade na projektima NIS-a u Srbiji i inostranstvu postavili smo visoke bezbednosne standarde i zahteve po ugledu na međunarodne naftne kompanije. I oni to poštuju i primenjuju naše standarde i procedure. Ovaj program kao jedan od mehanizama za bezbedno poslovanje predstavili smo na prošlogodišnjem HSE Forumu izvođača. Upravo, ovo tradicionalno okupljanje, koje se održava već 11 godina je mesto okupljanja i susreta sa velikim brojem naših poslovnih partnera i izvođačkih kompanija na kojima razvijamo zajedničku filozofiju upravljanja rizikom. Takođe, upoznajemo ih sa ciljevima, područjima primene i benefitima primene standarda bezbednosti na radu u cilju stvaranja bezbednog radnog okruženja. NIS na ovaj način, kroz direktnu i konstruktivnu komunikaciju sa partnerima, želi da nastavi sa razvojem i podizanjem nivoa HЅE kulture.

Brigu o radnicima NIS vodi i van radnog mesta. Šta to konkretno podrazumeva?

Jedan od strateških ciljeva naše kompanije je i briga o fizičkom i mentalnom zdravlju svih zaposlenih. Uvereni smo da je najbolji način za to preventiva, odnosno redovno praćenje zdravlja zaposlenih i rad na unapređenju njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja. U tom sistemu od posebnog značaja je organizacija velikog broja različitih lekarskih pregleda za naše zaposlene, u skladu sa specifičnostima njihovog radnog mesta ili pola. Samo u prošloj godini uložili smo 70 miliona dinara u više od 21.000 redovnih lekarskih pregleda za zaposlene. Takođe, tokom 2019. organizovani su i „mini sistematski preglediˮ, gde je zaposlenima bila omogućena kontrola šećera u krvi i kontrola krvnog pritiska, merenje BMI indeksa i nivoa ugljen-monoksida (CO) u izdahu. Tokom prošle godine sprovedeno je više kampanja na temu prevencije gojaznosti, dijabetesa, dehidratacije, kardioloških i onkoloških bolesti. Fokus je usmeren i na svakodnevne fizičke aktivnosti zaposlenih. U više od 20 gradova širom Srbije, zaposleni imaju mogućnost da se bave različitim rekreativnim aktivnostima. Obim angažovanja raste iz godine u godinu, tako da sve veći broj zaposlenih koristi ove pogodnosti i redovno se rekreira. Velika pažnja poklanja se i korporativnom sportu, tako da je više od 1.000 zaposlenih  učestvovalo na internim sportskim događajima.

Važan deo HSE-a je zaštita životne sredine. Šta tu NIS smatra prioritetnim zadatkom? Šta preduzimate?

Realizacija projekata zaštite životne sredine bitan je segment poslovanja NIS-a. Od 2009. godine u takve projekte uložili smo više od 13 milijardi dinara. Samo u 2019. godini uloženo je 534 miliona, i to u svim segmentima poslovanja. Među realizovanim projektima su i oni u Rafineriji nafte Pančevo koji su direktno doprineli smanjenju emisija u vazduh (projekti ugradnje Low NOx gorionika na više postrojenja, projekat pranja ejektorskog gasa na postrojenju Vakuum destilacije i dr). Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da je Rafinerija prvi energetski objekat u Srbiji koji poseduje IPPC dozvolu kojom se garantuje da je proizvodni proces u potpunosti usklađen sa domaćim i međunarodnim ekološkim standardima. Tokom 2019. godine nastavljene su aktivnosti na sanaciji istorijskog zagađenja, na lokacijama naftnih bušotina, i vraćanje poljoprivrednog zemljišta prvobitnoj nameni. Od 2009. godine ukupna površina rekultivisanog zemljišta iznosi više od 15ha. Zaštiti životne sredine doprinosi i naš program monetizacije prirodnog gasa jer smo na pojedinim naftnim i gasnim poljima u Srbiji od 2013. godine pustili male elektrane u kojima se gas, koji je ranije spaljivan na baklji, koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, pa je, pored ekološkog efekta,  prisutan  i značajan ekonomski efekat.  Zaštita životne sredine, naročito zemljišta i podzemnih voda, kao i vazduha, postiže se i kroz realizaciju projekata na benzinskim stanicama kroz ugradnju podzemnih rezervoara za naftne derivate, sa dvostrukim plaštom i ugradnju sistema za povrat benzinskih para.

Svim realizovanim projektima, NIS potvrđuje da je na dobrom i sigurnom putu ka usaglašavanju ne samo sa zahtevima zakonodavstva Republike Srbije već i sa zahtevima EU u oblasti zaštite životne sredine.

Kao društveno odgovorna kompanija NIS vodi računa o smanjenju uticaja svoje delatnosti na emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz realizaciju projekata povećanja energetske efikasnosti i korišćenjem prirodnog gasa kao pretežnog energetskog goriva.

Takođe je izvršena kvantifikacija i proračun emisija GHG za NIS (tzv. Carbon footprint Kompanije), u kojima su identifikovane sve aktivnosti prilikom kojih dolazi do emisija GHG, u cilju snimanja stanja i procene mogućnosti za smanjenje emisija, kao i predstavljanja javnih izveštaja kompanije (Izveštaj o održivom razvoju) što je i praksa velikih svetskih naftnih kompanija.

Pored toga, naši zaposleni aktivno uzimaju učešće u akcijama čišćenja životne sredine i tu svojim primerom pokazuju da nam je stalo do zdrave i bezbedne životne sredine.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...