Nestašica naftnih skadišta
Trgovci naftom muče se s pronalaskom tankera, železničkih cisterni, pećina (slanih) i naftovoda za skladištenje goriva, jer su uobičajena skladišta puna zbog pada globalne potražnje uzrokovane korona krizom.
Na desetine naftnih tankera rezervisano je poslednjih dana za skladištenje barem 30 miliona barela mlaznog goriva, benzina i dizela, pa tako funkcionišu kao plutajuća skladišta, dok su kopnena skladišta puna ili već rezervisana, pokazuju podaci trgovaca i brodarskih kompanija. To je povrh otprilike 130 miliona barela sirove nafte, koja je već odložena u plutajućim skladištima, piše SEEbiz.
Potražnja za naftom i naftnim prerađevinama pala je za čak 30 odsto, nakon što su vlade širom sveta poručile građanima da ostanu kod kuće, kako bi sprečili širenje korona virusa. Prizemljeni su i avioni. A svet je prepun zaliha nafte.
OPEK, Rusija i drugi veliki naftni proizvođači sklopili su dogovor o smanjenju proizvodnje, no time će se ponuda smanjiti za svega 10 posto i to tek od maja.
Teško je proceniti ukupne svetske kapacitete za skladištenje nafte, no znakovi da dosežu limit postaju sve očigledniji. Povećanje broja plutajućih skladišta jedan je od takvih znakova, jer su skuplja od kopnenih, a tehnički mogu biti kompleksnija.
Proizvođači nafte, rafinerije i trgovci takođe se okreću neuobičajenim taktikama, poput skladištenja sirove nafte i goriva u železničkim cisternama na sjeveroistoku SAD-a ili u nekorišćenim naftovodima.
Evropsko severozapadno čvorište za preradu i skladištenje još ima prostora za stvaranje zaliha, ali stručnjaci kažu da je većina preostalih kapaciteta već rezervisana. Slane pećine u Švedskoj i drugim skandinavskim zemljama su pune ili u celini rezervisane.
U SAD-u su kopnene rezervoare, uglavnom, rezervisale lokalne rafinerije, koje koriste železničke cisterne za skladištenje sirove nafte, benzina i dizela.
