Petrolejske berzanske igre - špekulanti sami sebi doskočili

„Nafta je bezvredna u društvu u kome nema potrošnje.“

Ova rečenica – dosetka, iz jedne od brojnih poruka koja kruži društvenim mrežama prava je dijagnoza onoga što se desilo juče, poslednjeg dana trgovanja naftnim fjučersima za isporuke „crnog zlata“ u maju.

„Ne sam široka, već i stručna javnost pratila je u ponedeljak popodne fenomen nezabeležen u istoriji trgovanja nafte, kada su trgovci, odnosno špekulanti na tržištu u nekoliko talasa nudili američku laku VTI (WTI) naftu po negativnoj ceni – na momente i plaćajući kupcu 40 dolara za barel za preuzimanje. Sve u svemu, sirova nafta je dan završila na negativnih 37,63 dolara za barel, što pad od nekih 305% ili 55,90 dolara po barelu“, kaže Dušan Daković, urednik Biltena Nedelja Nacionaknog naftnog komiteta Srbije.

Ovaj konsultant za naftni sektor ovaj fenomen opisuje činjenicom da je danas (ovog utorka) isticalo trgovanje fjučersima za majske isporuke, a kako na tržištu nije bilo kupaca, špekulanti su juče morali da se „ratosiljaju” ugovora o ranijoj kupovini, jer ne bi imali gde da uskladište naftu u maju u SAD.

Problem je, naime, u tome što su sa pojeftinjenjem sirove nafte mnogi požurili da po povoljnim cenama snabdeju ovom sirovinom - u SAD je država čak otvorila i skladišta da bi pomogla svom naftnom sektoru, pogotovo za proizvodnju„crnog zlata“ iz škriljaca, pa su kapaciteti i u sklaidštima i u naftnim tankerima i pored povećanja cena za ove usluge i bukvalno razgrabljeni.

Razlog tome je drastično smanjenje potrošnje sirove nafte i svetu, izazvano epidemijom koprona virusom, zbog koga je gotovo zaustavljen aviosaobraćaj u svetu, proglašenje karantina, zabrana kretanja ljudi, međugradskog autobuskog saobraćaja, zatvaranje fabrika, prodavnica…

Na tu opciju nisu, međutim, računali trgovci fjučersima, koji su na berzama, pre svega u SAD, radili ono što im, uglavnom, donosi, najveću zaradu – nakon 9. marta, kada je propao dogovor OPEK+ o smanjenju proizvodnje nafte kupovali su buduće isporuke nafte za maj po nižim cenama, računajući da će imati dovoljno vremena da je preprodaju i ostvare ekstra profite.

„To je situacija dovela do apsurda, nikada do danas zabeleženog. Dan kasnije, 21. aprila, VTI nafta za junske termine se oporavila, ali i dalje sa dramatično niskom cenom od nekih 11 dolara po barelu“, kaže Daković komentarišući da „situacija, koju su neki požurili da označe kao kraj naftne ere, proizilazi iz činjenice da je pandemija kovidom skresala za trećinu svetsku potrošnju u odnosu na ponudu nafte, pojačane saudijsko-ruskim ratom cenama. Jeftina nafta navela je spekulante i zemlje glavne potrošače da krenu sa punjenjem svih raspoloživih skladišta, prvo na kopnu, a onda i na moru, dotle da im se isplatilo i rentiranje super-tankera nosivosti dva miliona barela, po dnevnoj tarifi od 150 hiljada dolara“.

Treba reći i to da se ovde zaista radi o fenomenu. Nije, naime, reč o nekim velikim količinama nafte koje su prodate po negativnoj ceni. Radilo se tek o količini od oko 2.000 barela.

Nije tu niko ni izgibio milione niti ih zaradio. Ali, sutuacija je pokazala da se sa naftom nije igrati.

Daković procenjuje da će teza, „koju su pojedini analitičari požurili da označe kao kraj naftne ere, početi da bledi i slabi u meri u kojoj pandemija bude jenjavala, a potrošnja se normalizovala i približavala se nivou ponude. Poslednje informacije govore da će OPEC verovatno već ove nedelje, ne čekajući prvi maj, početi da primenjuje rez dogovoren na nedavnom sastanku sa ne-OPEK saveznicima“.

Po tome kako je požurio da reaguje čini se da je situacijom, ipak, poprilično uplašen američki predsednik Donald Tramp koji je požurio da za sve okrivi Saudijsku Arabiju.

„Mi naravno imamo mnogo nafte, tako da razmišljam o tome (o uvođenju zabrane uvoza saudijskog ’crnog zlata‘)“, naglasio je Tramp na konferenciji za štampu u Beloj kući najavljujući, takođe, da namerava da iskoristi pad cena nafte kako bi napunio strateške naftne rezerve u zemlji sa 75 miliona barela nafte. „Prvi put za dugo vreme ona će biti puna. Mi ćemo to uradini sa korektnim cenama.“

Ranije su mediji pisali da su naftne kompanije ovu meru već tražile od Trampa.

Inače, odluka američkog predsednika bi mogla da izgleda kao recipročna mera, pošto je u trenutku velikog pada potražnje u celom svetu saudijska kraljevina povećala svoj izvoz u SAD za četiri puta – do 1,46 miliona tona. Pri tome, velika količina „crnog zlata“ je završila je u fabrici za preradu nafte „Motiva“, koja pripada naftnoj kompaniji Saudijske Arabije, piše Sputnjik.

Prema stanju od 12.14 sati po moskovskom vremenu, cena junskih fjučersa za naftu „Brent“ pala je na 19,94 dolara po barelu.

Cena majskih fjučersa za naftu VTI na njujorškoj berzi Nimeks porasla je za 95,06 odsto do minus 1,86 dolara po barelu, dok su cene za junski fjučerse pale za 18,31 odsto na 16,75 dolara po barelu

I cene nafte tipa „Brent“ pale su danas ispod 20 dolara po barelu, što se nije dogodilo od 26. februara 2002. godine.

Prema stanju od 12.14 sati po moskovskom vremenu, cena junskih fjučersa za naftu „Brent“ je pala na 19,94 dolara po barelu. Cena majskih fjučersa za naftu VTI na njujorškoj berzi Nimeks porasla je za 95,06 odsto do minus 1,86 dolara po barelu. Na toj berzi je danas poslednji dan trgovine majskim fjučersima VTI.

Bivšem ruskom premijeru Dmitriju Medvedevu se ova situacija čini kao da se radi o zaveri kartela. 

„To što se dešava sa cenama nafte, mnogo podseća na zaveru kartela. Ovu situaciju treba vrlo pažljivo analizirati, pošto potkopava obnovu svetsku privrede. Verovatno će se principi trgovine naftom u budućnosti promeniti“, napisao je Medvedev na fejsbuku.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja je pad cena majskih fjučersa navao špekulativnim trenutkom.

„Što se tiče haosa s fjučersima, to je apsolutno špekulativni momenat, čisto trgovinski, povezan s činjenicom da se završava trgovina majskim fjučersima “, rekao je on i dodao da tome ne treba pridavati apokaliptički karakter.