NIS – NEBRUŠENI DIJAMANT

NIS je brilijant koji može biti vredan dijamant – samo ga treba pravilno izbrusiti.

Ovim slikovitim i, svakako višeznačnim poređenjem Kiril Kravčenko i ekipa njegovih najbližih saradnika koji od febreuara, kao predstavnici većinskog vlasnika Gaspromnjefta, vode Naftnu industriju Srbije - juče su novinarima u neformalnom razgovoru pokazali šta im je cilj da urade sa kompanijom čiji je manjinski vlasnik – 49 % sada država Srbija a čije akcije će, kako reče, “uskoro biti u vlasništvu svih pet miliona građana Srbije”.

-Naša ekipa ima jedinstvenu šansu da učestvuje u pripremama naglog rasta NIS-a, kako bi se kompanija pretvorila u regionalnog lidera. NIS može da bude vrlo ozbiljna aktiva ali, mora se mnogo i teško raditi – rekao je Kravčenko tokom ovog druženja sa srpskim novinarima posle predstavljanja u kome je otvoreno rekao: - Kada bi tržište danas bilo otvoreno morali bi da zatvorimo rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.

Kravčenko nije oklevao da prizna da u Gaspromnjeftu nisu znali razmere finansijske dubioze u kojoj se nalazio NIS. Iz njegovih konstatacija mogle su se naslutiti ne baš pohvalne ocene prethodnog, srpskog menadžmenta zbog gubitaka i nesređenog poslovanja.

-NIS je monopolista koji ima gubitke. Da sada imamo kompaniju koja je brinula o svojoj efikasnosti ne bi imali gubitke. Prethodno poslovodstvo je uzimalo pare od banaka ali, nisu ulagali u modernizaciju. Trebaće nam vremena da NIS dovedemo u normalno stanje – rekao je Kravčenko, tvrdeći da je NIS prethodnu, 2008. godinu završio sa gubitkom a ne, kako je prikazao odlazeći srpski menadžment – u plusu.

Krajem maja biće i zvanično objavljen izveštaj nezavisne revizorske kuće KPMG, koju je, inače, angažovalo prethodno poslovodstvo NIS-a. Rusi ih nisu menjali jr, kako rekoše, KPMG spada u “veliku revizorsku četvoru”, i čekaju njihovu procenu.

Aludirajući da izveštaji o poslovanju NIS-a u prethodnih nekoliko godina nisu oslikavali stvarno stanje, Aleksej Urusov, rukovodilac finansijskog sektora NIS-a je napomenuo da je u prethodnih nekoliko godina NIS loše poslovao i da revizorski izveštaji “nisu bili čisti”. Prethodne tri godine izveštaji o poslovanju su bili sa napomenama revizora o neslaganjima u finansijskom izveštaju. Za 2006. i 2007. godinu revizorski izveštaje je radio Dilojt&Tuš a za 2008. KPMG. “Čiste” izveštaje u NIS-u, bez dodatnih napomena revizora, Gaspromnjeft traži, prema objašnjenju Kravčenka, i zbog toga što se akcije ove ruske firme kotiraju na Frankfurtskoj berzi.

Pored gubitaka u poslovanju iz novog – ruskog menadžmenta NIS-a ističu da imaju oko 22 milijarde dinara nenaplaćenih potraživanja. Nadaju se da će se situacija popraviti.

-Cilj nam je da NIS bude profitabilna kompanija. Ovaj zadatak zahteva podršku vlade Srbije jer, NIS još mora da snabdeva državu – rekao je Kravčenko pojasnivši da formiranje cena naftnih derivata zbog toga nije bazirano na ekonomskim postulatima.

Da bi NIS profunkcionisao po tržišnim principima ruski menadžment je Vladi Srbije predložio nekoliko formula za izračunavanje cena rafinerijske prerade, na osnovu kojih će se formirati i maloprodajna cena. Sa idejom da NIS ne radi više u koprist svoje štete i, kako je istakao, konkurencije privatnih naftnih kompanija - Lukoila, OMV-a... koje rade u Srbiji - Kravčenkov tim je Vladi Srbije predložio da se prate maloprodajne cene naftnih derivata u okolnim zemljama.

Vozače u Srbiji svakako neće obradovati ocena da bi gorivo na pumpama – posle nedavne korekcije na više od 10 odsto zbog akciza- moralo da poskupi još za oko 2,5 odsto u proseku. Toliko bi prema proračunima ruskog menadžmenta trebalo NIS-u da radi u plusu. Kravčenko se, doduše, ogradio konstatacijom da neće biti poskupljenja koje bi dovelo do toga da ovde derivati budu skuplji nego u okruženju jer – to bi dovelo do sivog uvoza (tržišta).

Iz NIS-a je, kao što je Balknamagazin, inače, već pisao otišao predlog Vladi Srbije da im se umesto 29 dolara po toni odobri rafinerijska cena prerade od 52 dolara. Na molbu da prokomentariše otkud ovakva kalkulacija troškova rafinerijske prerade kada iz Vlade Srbije tvrde da je u Evropi rafinerijska cena prerade tone sirove nafte 25 dolara Kravčenko ukazuje da se u Pančevu prerađuje tri miliona tona sirove nafte godišnje dok Gaspromnjeftova rafinerija sa najmanjim kapacitetom u Rusiji prerađuje godišnje 14 miliona tona.

-U Evropi postoje rafinerije gde je cena prerade niska ali, prerada nafte je osetljiva kategorija – rekao je Kravčenko ističući značaj modernizacije tehnologije prerade kroz poređenje najnovijih modela automobila koji na sto kilometara troše četiri litre goriva i zastarelih čija potrošnja je mnogo veća, pa može biti i 50 litara.

Konstatujući da “ni iz čega ne može da se napravi bombona” Kravčenko i njegovi saradnici su potvrdili da će Gazpromnjeft u NIS uložiti ugovorenih 500 miliona dolara. Ukazali su, međutim, na probleme sa papirologijom, zbog kojih ove godine neće uspeti da investiraju planiranih 118 miliona evra već za oko trećinu manje. Konkretno, za ekologiju je u Pančevu planirana investicija od oko 50 miliona evra ali, realizacija je zbog projektovanja neizvesna.

Setimo se, slučne argumente je zbog kašnjenja sa investicijama u modernizaciju Beopetrolovih pumpi iznosio i Lukoil. I u NIS-u su svesni da moraju, pored rafinerija ulagati i u modernizaciju pumpi. Kravčenko ne krije da mu ne prija što NIS u svom sastavu ima i “socijalne pumpe”. Reč je o neprofitnim benzinskim stanicama, koje je NIS, kao državna kompanija morao da ima. Ostaje da se vidi kakva će im sudbina biti ubuduće, odnosno, šta će po tom i drugim važnim pitanjima reći Vlada Srbije – partner Gaspromnjeftu u vlasništvu NIS-a.

Kravčenku je cilj da smanji troškove. Preuzimanje Petrohemije, koja im se nudi a koja duguje oko 100 miliona evra nije, kako reče, u njegovoj nadležnosti. Iz njegovog odgovora moglo se zaključiti da ni Gasprom nije zainteresovan da bude strateški partner posrnulom pančevačkom petrohemijskom gigantu. Primat im je, izgleda, sređivanje stanja u NIS-u.

Tokom ovog druženja srpski novinari su dobili i svojevrsnu lekciju iz ruske književnosti, sve kako bi uvideli da su u Gaspromu bili svesni veličine i značaja NIS-a ali da su tek po ulasku u kompaniju videli u kakvom je stanju ova kompanija. Parafraziran nam je Sergej Jesenjin i njegovi stihovi: "Bolje se vidi na odstojanju". I naša Desanka Maksimović je pisala: “Iz daleka samo divimo se svemu. Iz daleka samo sve ko zvezda sja...”

Ruski menadžeri u NIS-u na početku radnog dana uče srpski. Srpskih menadžera na ovom druženju s novinarima, osim jednog člana PR tima, nije bilo. Možda uče rusku književnost.