Barel jeftiniji od 30 dolara

J.P.

Cena sirove nafte dostigla najmanju vrednost za poslednje četiri godine. Zemlje u razvoju mogle bi izgubit 50 doi 85 posto prihoda od nafte i gasa, saopštile su Međunarodne agencija za energetiku i OPEK.

Barel sirove nafte tipa „Brent” danas se prodavao za manje od 28 dolara – prvi put od 10. januara 2016. godine, pokazuju podaci trgovanja, piše Sputnik.

Cena majskih fjučersa za naftu tipa „Brent” je manja za 2,47 odsto i iznosi 28,02 dolara po barelu, s tim što je u jednom momentu njena vrednost pala čak na 27,98 dolara.

Pored toga, cena nafte tipa VTI je pala na manje od 27 dolara po barelu, prvi put od 12. februara 2016. godine. Vrednost majskih fjučersa za naftu „TI”je u padu za 4,24 odsto, odnosno, iznosi 26,16 dolara po barelu.

Da podsetimo, kotacije nafte i devizni kurs srušili su se nakon vesti da članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) nisu uspele početkom ovog meseca da se dogovore sa Rusijom i ostalim nečlanicama naftnog kartela (OPEK+) o produženju sporazuma o smanjenju proizvodnje. Uz to, pojeftinjenju je doprinela i svetska pandemija korona virusa.

Radne grupe OPEK-a nisu prekinule rad, novi sastanak OPEK+ mogao bi se desiti u maju ili junu, a iz Kremlja je saopšteno da nije isključeno da će Rusija i Saudijska Arabija uspeti da se dogovore o količini proizvodnje nafte.

Sve je, međutim, još neizvesno jer, direktor „Saudi Aramko” Amin Naser je izjavio da će u aprilu ova kompanija drastično povećati isporuku nafte, tako da će, uključujući isporuke u zemlji, obim isporuke iznosicti 12,3 miliona barela nafte dnevno.

Iz ove kompanije u ponedeljak je saopšteno da će planirano povećanje proizvodnje u aprilu verovatno nastaviti i u maju, navodeći da im „veoma odgovara” cena nafte od 30 dolara za barel.

Ova izjava je, naravno, deo propagandne mašinerije jer, Saudijska Arabija je prošle godine otkrila da je njima potrebna cena od čak 80 dolara za barel. Drugi akter u ovom naftnom ratu, Rusija je poručila da može izdržati niske cene nafte duže od decenije.

Ovih dana su se u medijima pojavljivale i vesti da nafta poskupljuje.

„Loša je vest za one koji spekulišu s rastom cena da silazni trend po našoj proceni još nije dotakao dno. Tržište će uskoro shvatiti da ga u aprilu možda čeka višak u snabdevanju kakvom smo retko svedočili u novijoj istoriji trgovanja naftom”, ističe Bjornar Tonhaguen iz Rystad Energyja.

A ono što je sigurno je da će jeftin barel biti koban za zemlje u razvoju.

Pandemija korona virusa mogla bi imati potencijalno dalekosežne ekonomske i društvene posljedice, upozoravaju IEA i OPEK, prenosi Al Jazeera.

Prihodi od nafte i gasa zemalja u razvoju mogli bi pasti na najniže nivoe u više od dve decenije ako sadašnje stanje na tržištu energenata potraje, upozorili su iz Međunarodne agencija za energetiku (IEA) i OPEK-a u retkom zajedničkom saopštenju.

Izvršni direktor IEA Fatih Birol i generalni sekretar OPEK-a Mohammed Barkindo izrazili su „duboku zabrinutost” zbog pandemije korona virusa, upozorivši da bi ona mogla imati „potencijalno dalekosežne ekonomske i društvene posledice”, prenosi Tanjug, pozivajući se na CNBC.

Birol i Barkindo su naveli u saopštenju da očekuju da će zemlje u razvoju zabeležiti pad prihoda od nafte i gasa za 50 do 85 posto ove godine.

Barkindo i Birol u zajediničkom saopštenju nisu spominjali nijednu zemlju pojedinačno, ali su obojica istakli „značaj tržišne stabilnosti, jer proizvođači osećaju posledice ekstremnih volatilnosti”.

Dogovorili su se da „ostanu u tesnoj komunikaciji u vezi s tim pitanjem” i nastave redovne konsultacije o kretanjima na tržitu nafte.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...