Da li će SAD biti najveći gubitnik naftnog rata Rijada i Moskve?

BM

Saudijska Arabija pokušava drastičnim pojeftinjenjem svojre nafte i najavom povećavanja proizvodnje „crnog zlata” da vrati Rusiju za pregovarački sto, „ili da primora SAD da u cilju zaštite svojih proizvođača nafte iz škriljaca – osuđenih na masovni bankrot pri sadašnjim cenama nafte - intervenišu i podstaknu sklapanje novog sporazuma”.
(ilustracija biltena Nedelja NNKS - Mohamed bin Salman, Donald Tramp i Vladimir Putin)

Rat koji je Rijad započeo rat cenama i ponudom nafte sa Moskvom posle ruskog odbijanja da prihvati njen predlog oštrog dodatnog smanjenja proizvodnje u okviru OPEK+ koalicije, prošle subote na sastanku članice naftnog kartela OPEK sa nečlanicama, predvođenih Rusijom, kao odgovora posledicama koronavirusa sve je komplikovaniji.

Nakon što je saudijski 34-godišnji princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman naredio potpuno odvrtanje slavina proizvodnje saudijske nafte u aprilu najveća nafna kompanija Saudijske Arabije nudi barel sirove nafte po ceni koja je 5,5 dolara niža od ruskog ESPO Arapske lake nafte za aprilske isporuke za azijske prerađivače, kazali su za S&P Global Platts trgovački izvori u Singapuru. Uz to, ta petromonarhija je za april najavila proizvodnju od 12,3 miliona barela na dan (Mbd) kako bi podmirila ugovorene isporuke kupcima koji su „stajali u redu” da zaključe fjučerse po nezabeleženom diskontu.

Reuters ocenjuje strategiju Rijada pokušajem da vrati Rusiju za pregovarački sto, „ili primora SAD da u cilju zaštite svojih proizvođača nafte iz škriljaca – osuđenih na masovni bankrot pri sadašnjim cenama nafte - intervenišu i podstaknu sklapanje novog sporazuma”, piše bilten Nedelja NNKS.

Kako će Tramp pomoći američkim naftašima?

Bloomberg saznaje da je američki predsednik već u ponedeljak obavio telefonski razgovor sa Bin Salmanom jer „u igri je sudbina američke industrije nafte iz škriljaca pa bi naredni potez Donalda Trampa mogao biti od ključnog značaja”.

Trampova administracija je bez oklevanja, u ponedeljak optužila Rusiju i Saudijsku Arabiju (“državne aktere”) za izazivanje istorijskog pada globalnih cena nafte i preko ruskog ambasadora u Vašingtonu poručila Moskvi da razmotri važnost smirivanja tržišta.

„Ovi pokušaji državnih aktera da manipulišu i izazivaju šok na tržištu nafte pojačavaju značaj uloge Sjedinjenih Država kao pouzdanog dobavljača energije partnerima i saveznicima širom sveta”, izjavila je portparolka američkog ministarstva energije, Shaylyn Hynes. Promptna reakcija Vašingtona dovodi se u vezu sa procenama da američki sektor naftnih škriljaca “pada u crveno” ako cene nafte na duži rok ostanu na ovom nivou, konstatuje Reuters.

Nije tajna da će američke kompanije iz sektora škriljaca biti prve žrtve saudijsko-ruskog obračuna. Jer, skoro 110 milijardi dolara obveznica koje su prodale energetske kompanije u SAD-u zapale su u problematičnu teritoriju, nakon što je pad cene nafte ostavio investitore u neizvesnosti da će novac biti vraćen, piše u utorak Financial Times.

Gotovo 12 posto od obveznica u vrednosti od 936 milijardi američkih dolara koje su izdale američke naftne i gasne kompanije sada se razmenjuje s prinosom većim od 10 postotnih bodova iznad trezorskih obveznica - što je uobičajena definicija nevolje. Prinosi, naime, rastu kako padaju cene. Među primaocima zajmova koji su ocenjeni bezvrednim, emiterima s ocenom ispod trostrukog B, koji obuhvataju iznos od 175 milijardi dolara, udeo duga na teritoriji u nevolji porastao je na gotovo dve trećine, konstatuje FT.

Zato ne čudi što Tramp sprema federalnu pomoć američkim naftašima. Administracija američkog predsednika ozbiljno razmatra pokretanje savezne pomoći za američke proizvođače nafte i prirodnog gasa pogođene padom cena nafte, izveštava u utorak Washington Post. Federalna pomoć bi navodno bila u obliku zajma s niskim kamatama za podmirivanje obaveza kompanija, od kojih su mnogi duboko u dugovima i čije su kreditne linije u velikim finansijskim institucijama ukinute.

Koji američki naftaši prvi idu u bankrot?

Pad cena nafte i ekonomski uticaj koronavirusa mogao bi pokrenuti potencijalni talas restrukturiranja dugova i bankrota, posebno kod američkih naftnih kompanija, kažu analitičari. Među akcionarskim društvima u sastavu berzanskog indeksa S&P 1500 Composite ovo su 20 američkih naftnih kompanija s najvišim procentom dugoročnog duga prema vlasničkom kapitalu, prenosi FactSet.

nis

nis

Tramp ograničenjem putovanja dodatno oborio cene nafte

Treba reći i to da je odluka predsednika SAD da ograniči putovanja zbog pokušaja zaustavljanja širenja koronavirusa izazvala je novi pad cena sirove nafte.

Severnomorski Brent izgubio je u četvrtak 6,6% vrednosti, da bi se u momentu zaključenja ovog broja NEDELJE trgovao za 34,50 dok je američki WTI za april takođe pojeftinio više od 6% i pao na 31 USD, da bi se u petak ujutro popeo na 32,60 USD,piše bilten Nedelja NNKS.

„Neuspeh u ratu za tržište napuniće ponovo skladišta nafte širom sveta i Brent će se do kraja godine trgovati za 20 dolara”, kaže Robert Ryan, glavni energetski strateg u BCA Research.

Dok je u toku rasprava među analitičarima ko će prvi popustiti u saudijsko-ruskom obaranju ruke, Ehsan Khoman, šef sektora istraživanja i strategije za Bliski istok u Mitsubishi UFJ Financial Group, veruje da „obe strane imaju dovoljno finansijskog kapaciteta za održavanje rata s cenama nafte tokom mnogo kvartala, a ne meseci”.

Nezahvalno je prognozirati

OPEK je srezao prognozu ovogodišnjeg globalnog rasta potrošnje nafte zbog izbijanja koronavirusa, očekujući dobit od samo 60.000 barela na dan (K bd), u odnosu na 920K bd u prethodnom izveštaju.

„Uzimajući u obzir najnovija kretanja, rizici smanjenja sugerišu buduće verovatne revizije pada potražnje za naftom u slučaju da se postojeće stanje nastavi”, kaže OPEK u svom poslednjem mesečnom izveštaju o tržištu nafte.

Ukupna proizvodnja grupe pala je u februaru za 546K bd na 27,77M bd.

OPEK očekuje veći uticaj koronarvirusa na potražnju od američke Uprave za energetske informacije (EIA), koja je svoje procene rasta svetske potražnje za naftom smanjila za 660K bd, na 370K bd.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) je veći optimista. Globalna potražnja za naftom smanjiće se ove godine, prvi put nakon više od jedne decenije, usled posledica koronavirusa po globalnu ekonomiju, procenila je u ponedeljak IEA, prenosi Reuters.

Oštra revizija očekivanja IEA u odnosu na potrošnju nafte prati spektakularan bad cena nafte u ponedeljak od preko 25%, ujedno najveći u jednom danu u poslednjih 29 godina, na vest o ratu cenama na tržištu koji je u Aziji inicirala Saudijska Arabija.

IEA očekuje da će potrošnja nafte pasti ove godine na u proseku 99,9 miliona barela dnevno (Mbd), snizivši godišnju prognozu za gotovo milion bd, što bi ujedno bio prvi pad potražnje od 2009.

Eksperti agencije sa sedištem u Parizu navode da bi u ekstremnom scenariju, u kome vlade ne bi mogle da obuzdaju širenje koronavirusa, potrošnja mogla pasti i do 730.000 bd.

nis

Posle ovogodišnjeg šoka na strani potražnje, IEA ipak očekuje skok potrošnje nafte u 2021. godini od 2,1 milion barela na dan, piše Reuters.

Moskva vs Rijad: Ko će prvi da trepne?

Naftni titani Rusija i Saudijska Arabija nakupili su finansijske rezerve od po oko 500 milijardi dolara, zahvaljujući kojima mogu voditi dugotrajni rat cenama nafte, piše Reuters. Agencija rat smatra bitkom nerava.

Moskva je izjavila da može izdržati cene nafte od 25 do 30 dolara za barel tokom šest do sedam godina. Rijad, s druge strane, može sebi priuštiti barel od 30 dolara, ali bi morao otvoriti slavine i prodati više sirove nafte kako bi ublažio udar niskih cena na svoj budžet, tvrde upućeni izvori.

Hasnain Malik, šef strategije kapitalnih ulaganja u konsultantskoj firmi Tellimer kaže da je Rijadu za uravnoteženje prihoda sa rashodima budžeta potrebna cena nafte od oko 80 dolara za barel, dvostruko više nego Rusiji.

S druge strane, saudijske devizne rezerve od 500 milijardi dolara i nizak odnos duga i BDP-a od 25% daju ovoj petromonarhiji dovoljno prostora za zaduživanje.

Tokom predsednikovanja Vladimira Putina, Rusija je skupila devizne rezerve u iznosu od 570 milijardi dolara, a rublja je postala konvertibilna, sposobna da se brzo prilagodi tržišnim uslovima i devalvira. Rusija se, kažu analitičari, nalazi u mnogo boljoj situaciji da izdrži ekonomski šok nego 2014. godine, kada je Zapad uveo sankcije zbog aneksije Krima, odnosno, nego 2008. godine kada ju je pogodila globalna finansijska kriza.

Ipak, Chris Weafer, direktor firme Macro-Advisory Consulting, rekao je da je još uvek moguće da se Moskva do jeseni odluči vratiti saradnji s OPEK-om ako cene ostanu veoma niske. “Putin će gledati da izbegne da previše smanji finansijske rezerve da bi finansirao rastući deficit”, kaže on.

Rusija (ni)je zatvorila vrata OPEK-u

Ruski ministar energije Aleksandar Novak ne isključuje novi sporazum sa OPEK-om. Novak je u utorak rekao da bi Rusija mogla „u bliskoj budućnosti” da poveća proizvodnju nafte za pola miliona barela na dan, ali je, takođe, konstatovao da „vrata za buduće razgovore (sa OPEK-om) nisu zatvorena.

„U slučaju potrebe, imamo razne mogućnosti, uključujući smanjenje i povećanje proizvodnje, kao i postizanje novih sporazuma”, rekao je Aleksandar Novak za kanal Rosija 24.

Rusko ministarstvo finansija saopštilo je u ponedeljak da Moskva ima dovoljno resursa za pokriće manjaka u budžetu u narednih šest do deset godina, ako cene nafte ostanu na nivou od 25-30 dolara za barel. Ruski budžet za ovu godinu planiran je na ceni nafte Ural od 42,40 dolara, ali je iz ministarstva finansija saopšteno da je suvereni fond nacionalnog bogatstva te zemlje raspolagao 1. marta sa likvidnim sredstvima u vrednosti od 150,1 milijardu dolara, ili 9,2 odsto ruskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ruske naftne kompanije, međutim, nemaju identične stavove po pitanju novog dogovora sa OPEK-om.

Dok predsednik Lukoila, Vagit Alekperov očekuje predlog rešenja od OPEK+ tehničkog odbora iz rosnjefta poručuju da je OPEC+ dogovor štetio Rusiji.

Čelnik ruskog Lukoila pozvao je u sredu zemlje proizvođača nafte da “pronađu obostrano korisnu odluku koja bi omogućila stabilizaciju cena i tržišta”, javlja Reuters.

Vagit Alekperov je, na konferenciji sa investitorima njegove kompanije, rekao da očekuje konkretan predlog za stabilizaciju tržišta od tzv. Zajedničkog tehničkog komiteta OPEK i ne-OPEK zemalja, koji se sastaju narednih dana u Beču.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao je da će Rusija poslati svog predstavnika.

„Nadam se da će nakon sastanka tehničkog komiteta OPEK + panela u martu, zemlje uspeti da pronađu obostrano korisnu odluku koja bi omogućila stabilizaciju cena i tržišta”, rekao je Alekperov.

Lukoil je, za razliku od Rosnjefta, bio jedan od najupornijih zagovornika ruske saradnje s OPEK-om.

Dogovor između OPEK-a i drugih proizvođača za smanjenje proizvodnje nafte nije bio u interesu Rusije, jer su Sjedinjene Države brzo krenule u popunu izgubljenih količina na svetskim tržištima, saopštio je u nedelju ruski proizvođač nafte Rosnjeft.

OPEK+ dogovor, prvi put uveden 2017. godine, produžavan je nekoliko puta. Poslednji, potpisan prošlog decembra, ističe 31. marta.

“Sve količine nafte, koje su uklonjene kao rezultat brojnih produženja ugovora OPEK+, u potpunosti i prilično brzo su zamenjene američkom naftom iz škriljaca na globalnom tržištu. Zato je, sa ruskog stanovišta, dogovor besmislen”, rekao je portparol Rosnjefta, Mihail Leontijev, agenciji RIA.

Čelnik Rosnjefta Igor Sečin bio je od starta glavni protivnik OPEK+ dogovora u Rusiji. Njegov argument glasio je da su SAD time osvojile tržišni udeo Rusije na globalnom tržištu. A druge strane Leonid Fedun, potpredsednik drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte, privatnog Lukoila rekao je u subotu medijima da će Rusija izgubiti do 150 miliona dolara dnevno zbog posledica za njega neočekivanog kraha OPEK+ dogovora.

Rosnjeft, inače, planira da za 300.000 barela na dan poveća proizvodnju po isteku (31. marta) trenutnog OPEK + sporazuma, saznaje Bloomberg od neimenovane osobe bliske ruskoj državnoj naftnoj kompaniji. Izvor prenosi ocene analitičara da Rosnjeft ovo povećanje može da obezbedi u roku od nedelju do dve dana,piše bilten Nedelja NNKS.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...