Drastično pojeftinjenje sirove nafte - rat cenama Saudijske Arabije i Rusije

BM

Nafta je na svetskim tržištima pojeftinila danas za više od 30 odsto, najviše od 1991. godine. Posle neuspešnog dogovora oko dodatnog smanjenja proizvodnje „crnog zlata” članica naftnog kartela OPEK sa nečlanicama ove asocijacije u petak – da bi se izbegle posledice slabljenja globalne ekonomija zbog korona virusa - Saudijska Arabija je započela cenovni rat s Rusijom, smanjivši drastično svoje prodajne cene i najavljujući povećanje proizvodnje.

Međunarodne referentne cene sirove nafte Brent pale su za 31 odsto na 31,43 dolara po barelu, dok je sirova nafta VTI pala za 27 odsto na 30,07 dolara po barelu, pokazuju podaci sa tržišta, nakon što zemlje Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), nisu uspele u petak u Beču da postignu dogovor oko dodatnog smanjenja proizvodnje „crnog zlata” sa nečlanicama ove asocijacije, koje predvodi Rusija, a sve kako bi se smanjio negativan uticaj korona virusa na cenu tog energenta.

Nafta Brent je poslednji put pojeftinila na 31,5 američkih dolara za barel početkom 2016. godine, a pre toga u proleće 2004. godine, dok je VTI nafta poslednji put prodavana po ceni od 30,3 dolara 2016. i 2003. godine, piše Sputnjik.

SEEbiz izveštava da je na američkom tržištu cena barela „skliznula” 32 odsto - na 28 dolara.

Agencija Blumberg ističe da je danađnje pojeftinjenje sirove nafte najveći dnevni pad cena barela od januara 1991. godine, kada je započeo rat u Persijskom zalivu.Tada su cene „potonule” 33 odsto

Prema procenama banke Goldman Saks, usred panike na naftnom tržištu cene ovog energenta sada bi mogle pasti i na 20 dolara za barel.

Do drastičnog pojeftinjenja nafte na najniže razine od početka 2016. posledica je odluke Saudijske Arabije, najvećeg svetskog izvoznika nafte, da kazni Rusiju, drugog najvećeg svetskog proizvođača nafte, koja u petak nije pristala na predlog OPEK-a o daljem smanjenju proizvodnje.

Korona „zamutila” interese naftaša

Rusija se zalagala za očuvanje postojećih uslova, dok je Saudijska Arabija predlagala dalje smanjenje proizvodnje nafte. Zbog toga se od 1. aprila otkazuju sve obaveze ugovornih strana o ograničenju proizvodnje goriva.

Sporazum OPEK-a i drugih zemalja izvan organizacije (OPEK+) o smanjenju proizvodnje nafte na snazi je od početka 2017. godine - kako bi se podržale cene nafte, koje su pod pritiskom zbog prevelike proizvodnje. Do kraja 2019. godine sporazum je predviđao smanjenje proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno u odnosu na nivo iz oktobra 2018. godine, a za tekući kvartal savez je smanjio proizvodnju nafte za 1,7 miliona barela.

Situacija se zaoštrila posljednjih nedelja, zbog dodatnog pritiska zbog strahovanja da će širenje korona virusa izazvati usporavanje rasta globalne ekonomije, a time i potražnje za naftom.

Dogovor OPEK-a i nezavisnih proizvođača ističe krajem marta, pa je u petak OPEK predložio da dodatno smanji proizvodnja za 1,5 milion barela dnevno do kraja ove godine, pri čemu bi zemlje izvan OPEK-a smanjile proizvodnju za dodatnih 500.000 barela dnevno.

To bi značilo da bi OPEK i nezavisni proizvođači od aprila ukupno smanjili proizvodnju za 3,6 miliona barela dnevno, ili 3,6 odsto globalne ponude.

Ali, Rusija nije pristala na dodatno smanjenje nego je tražila da se ostane pri postojećem dogovoru o ograničavanju proizvodnje za 1,7 miliona barela dnevno.

Kako OPEK nije pristao na to, ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao je u petak: „Od 1. aprila počinjemo s radom ne obazirući se na kvote ili smanjenja koja su bila na snazi ranije. Ali, to ne znači da svaka država neće pratiti i analizirati kretanje na tržištu”.

Svaka zemlja odlučuje za sebe

„Pokušaj dogovora između OPEK-a i saveznika rezultirao je epskim promašajem. Rusija se odlučila za pristup ‘spaljene zemlje’: svaka zemlja za sebe”, kazao je Džon Kilduf (John Kilduff), partner u firmi Again Capital.

Zbog toga je u ponedjeljak Saudijska Arabija započela rat smanjivši svoje prodajne cene nafte, s isporukom u aprilu, za sve kupce za šest do osam dolara po barelu.

Pozivajući se na dva izvora  Rojters piše da Saudijska Arabija planira od početka aprila, kada istekne dogovor OPEK-a i nezavisnih proizvođača o ograničavanju proizvodnje, poveća svoju proizvodnju iznad 10 miliona barela dnevno, sa sadašnjih 9,7 miliona.

Rat bi mogao potrajati

„Saudijska Arabija i Rusija ušle su u naftni cenovni rat koji će verovatno biti ograničen i taktički”, pišu analitičari tvrtke Eurasia u osvrtu na situaciju na tržištima.

Poslednji put Saudijska Arabija, Rusija i ostali najveći svetski proizvođači vodili su bitku za tržišni udeo sličan ovom između 2014. i 2016. godine, kada su nastojali istisnuti proizvodnju SAD, danas najvećeg svetskog proizvođača nafte, jer je Amerika sa proizvodnjom nafte iz škriljca udvostručila proizvodnju u prethodnoj deceniji.

„Ova, sadašnja kriza mogla bi potrajati nekoliko nedelja ili meseci, dok cene nafte ne budu dovoljno niske, a tada bi moglo doći do nekog kompromisa i novog dogovora između OPEK-a i nezavisnih proizvođača”, smatraju analitičari Eurasie.

Poslednjih su nedelja cene nafte ionako bile pod snažnim pritiskom zbog širenja korona virusa u svetu, što će izazvati usporavanje rasta globalne ekonomije, a time i potražnje za naftom.

Zbog toga su od početka godine do kraja prošle nedelje cene nafte pale za otprilike 30 odsto. Nakon današnjeg pada, produbile su svoje minuse u odnosu na početak godine na otprilike 50 odsto.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...