Antić: Želimo sigurno snabdevanje gasom
Aleksandar Antić, srpski ministar rudarstva i energetike je na Šestom ministarskom sastanku Saveta Južnog gasnog koridora u Bakuu istakao da će taj projekat imati značajan uticaj na snabdevanje gasom Zapadnog Balkana.
Ukazujući na veliki značaj Južnog gasnog koridora za diversifikaciju snabdevanja gasom Jugoistočne Evrope Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije je podsetio da je Srbija posvećenost razvoju tog projekta pokazala i učešćem predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na obeležavanju završetka Trans-anadolijskog gasovoda (TANAP) u junu 2018. godine, kao i na ceremoniji povezivanja TANAP-a i Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i istakao „da će taj projekat imati značajan uticaj na snabdevanje gasom Zapadnog Balkana“.
Aleksandar Antić učestvuje na Šestom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora, koji se održava u Bakuu, a koji je otvorio Ilham Alijev, predsednik Republike Azerbejdžan. Srpski ministar otišao je na poziv ministra energetike Azerbejdžana Parviza Šahbazova i evropske komesarke za energetiku Kadri Simpson.
Antić je naglasio da Srbija intenzivno radi na interkonekcijama sa susednim državama, koje će omogućiti snabdevanje gasom iz novih izvora. U tom smislu ključna je interkonekcija sa Bugarskom kroz izgradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad-Sofija, koji je podržala Evropska unija i za koji je obezbeđen grant u iznosu od 49,6 miliona evra.
„Uveren sam da ovi projekti koje ubrzano realizujemo sa partnerima sasvim jasno pokazuju našu stratešku opredeljenost ka diverzifikaciji snabdevanja gasom, pri čemu želimo sigurnost i stabilnost u snabdevanju, ne samo Srbije već i čitavog regiona. U tom smislu, za nas je značajno povezivanje sa Južnim gasnim koridorom, koji smatramo važnim projektom za energetsku sigurnost Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana. Interkonekcija Bugarska-Srbija (IBS), čiji se završetak gradnje očekuje najkasnije početkom 2022. godine, zajedno sa interkonekcijom Grčka-Bugarska (IGB), Srbiju povezuje sa Južnim gasnim koridorom i otvara mogućnosti da se u budućnosti snabdeva i gasom iz Kaspijskog basena, preko gasovoda TANAP i TAP, kao i LNG terminala u regionu“, naglasio je Antić.
Ministar je podsetio i da je Srbija izgradila linijsku deonicu Magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom u dužini od 403 km, koji predstavlja nastavak gasovoda Turski tok.
„Ovaj projekat je za Srbiju od strateškog značaja i u toku 2020. godine izgradićemo i prateću infrastrukturu, uključujući i kompresorske stanice. To predstavlja novu rutu snabdevanja, pre svega ruskim gasom, i na taj način povećavamo energetsku bezbednost Srbije. Diversifikacija izvora je za Srbiju značajno pitanje, te ostajemo otvoreni za razvoj različitih projekata“, zaključio je Antić.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da je Savetodavno veće značajno doprinelo jačanju napora i realizaciji projekta Južnog gasnog koridora i istakao važnost pokretanja TANAP-a, jednog od glavnih segmenata projekta. Takođe je dodao da se projekat TAP privodi kraju.
Azerbejdžanski ministar energetike Parviz Šahbazov kazao je da je Južni gasni koridor tokom godina bio efikasan format za saradnju i dao značajan doprinos projektu. Zvanično je otvoren na terminalu Sangačal u maju 2018. godine u okviru projekta koji sadrži četiri segmenta: Šah Deniz 2, gasovod Južni Kavkaz, TANAP i TAP.
Azerbejdžan je svake godine domaćin Ministarskog sastanka u okviru Savetodavnog veća za Južni gasni koridor, ukupne dužine od oko 3.500 km. Na ministarskom sastanku učestvovali su zamenik pomoćnika sekretara za energetsku politiku SAD, Kurt Doneli, zamenik generalnog direktora Direktorata za energetiku Evropske komisije Klaus – Diter Borhart, bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova, ministarka ekonomije Gruzije Natia Turnava, kao i delegacije iz Ujedinjenog Kraljevstva, Turske, Italije, SAD, Gruzije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije i Mađarske, ali i predstavnici gasnih Kompanija – učesnica na projektu.
