NAJAVA KREMLJA DA ĆE INVESTIRATI U SRBIJU

Dok su se učesnici Svetskog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu uglavnom bavili globalnom ekonomskom krizom, srpska delegacija na čelu sa zamenikom premijera Srbije Ivicom Dačićem je sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim i njegovim saradnicima pregovarala o tome kako da Rusija finansijski pomogne investicione projekte – izgradnju beogradskog metroa i obilaznice oko glavnog grada – ali i o kreditnom aranžmanu koji bi doprineo smanjenju deficita u državnom budžetu Srbije.

Tokom posete Rusiji, Dačić i članovi delegacije, srpski ministar rudarstva i energetike, prof. dr Petar Škundrić i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović su sa ruskim zvaničnicima i prvim čovekom Gasproma Aleksejom Milerom razgovarali o izgradnji gasovoda Južni tok i podzemnom skladištu gasa Banatski dovr ali i o tome da realizaciju ovih projekata u Srbiji podrže Gasprom banka i Nešekonom banka.

Bajatović i Miler u Sankt Petersburgu

Rano za šampanjac

Agencije izveštavaju da se u Sankt Petersburgu, na takozvanom “Ruskom Davosu”, od 4. juna do danas razgovara o merama koje Rusija i grupa G20 predlažu za poboljšavanje prilika na globalnom tržištu kapitala. Akcenat je na budućnosti međunarodnih finansijskih tokova i reformi bankarskog sektora, što sve treba da doprinese savladavanju svetske ekonomske krize.

Ističući da je globalna ekonomija izbegla najgore, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pozdravljajući učesnike Međunarodnog ekonomskog foruma, upozorio da je previše rano da se proslavlja oporavak od krize.

"Previše je rano za otvaranje šampanjca. Ali, ipak, smatram da smo izbegli najgore", rekao je Medvedev.

U Sankt Petersburgu se, inače, okupilo oko 2.500 predstavnika najuticajnijih svetskih korporacija i kompanija, stručnjaka i predstavnika vlada iz više zemalja.

Govoreći o krizi Medvedev je rekao da je Moskva stabilizovala finansijski sistem ali da i dalje ima velikih izazova.

“Na kratkoročnom planu za Rusiju, kao i za druge zemlje, najbitnije je da se oslobode “loših sredstava” iz bankovnog sistema”, konstatovao je Medvedev, odbacujući mogućnost praćenja primera nekih većih ekonomija koje su takozvana “loša sredstva” skupila u jednu instituciju pod kontrolom države.

“Rusiji nije potrebno stvaranje “loših banaka”. Moskva će koristiti druge instrumente za rešenje problema, uključujući i investiranje državnih sredstava u kapital banaka. Uprkos krizi Rusija i dalje želi da od Moskve stvori veliki međunarodni finansijski centar i da rublji obezbedi veću ulogu monete za regionalne rezerve”, istakao je Medvedev.

Gasna kriza ponovo preti

Skup u Sankt Petersburgu održava se u senci moguće reprize gasne krize – zbog problema Gasporma da od Ukrajine naplati isporučeni gas. U izjavi Tanjugu ministar Škundrić kaže da je sa potpredsednikom ruske vlade Igorom Sečinom razgovarao o tome da je neophodno odmah pristupiti punjenju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru „da ne bi bili zatečeni novom mogućom energetskom ili gasnom krizom“.

Tokom boravka u Rusiji srpska delegacija je, prema rečima generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića dobila detaljne informacije oko situacije u Ukrajini i transporta gasa, kao i eventualnim problemima u transportu gasa prema Evropi koji bi mogli nastati tokom zime.

„Razgovarano je i o mogućnosti skladištenja izvesnih količina gasa za potrebe srpskog tržišta u Mađarskoj“, najavio je Bajatović.

Novi energetski protokol s Rusima

Ministar Škundrić, takođe, kaže da je sa Sečinom sagledao pitanja realizacije kupoprodajnog ugovora, vezano za NIS, i da su „videli da tu postoji još prostora za moguće veće angažovanje ruskog partnera“.

„Najverovatnoje će sa ruske strane biti predložen jedan protokol o daljoj saradnji u oblasti energetike. Poseban interes ruska strana je iskazala za širu saradnju sa Srbijom u oblasti elektroenergetike, posebno u delu izgradnje gasnih elektrana i toplana, odnosno savremenih gasnih centrala“, najavio je Škundrić ističući da se razgovaralo i o mogućnosti da ruski partneri učestvuju u privatizaciji ili strateškoj saradnji sa Petrohemijom u Pančevu.

Ministar energetike ističe da su posebno mesto na ovogodišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu zauzela razmatranja o strateškom značaju energetike u uslovima globalne ekonomske i finansijske krize. Prema njegovim ocenama „postignuta je velika saglasnost da energetika, posebno stabilnost cena energenata i proširenje izvora energije, kao što su obnovljivi izvori energije, značajno mogu doprineti ukupnoj ekonomskoj stabilizaciji i bržem izlasku iz finansijske krize u celom svetu“.

Moskva puni srpski budžet

Tokom jučerašnjih razgovora Medvedev je Ivici Dačiću rekao da Moskva želi da pomogne Srbiji.

"Medvedev je posebno istakao želju da Rusija pomogne Srbiji u smislu kreditnih aranžmana za investicione projekte i za samu stabilizaciju srpskog budžeta, o čemu sam razgovarao i sa ruskim ministrom finansija, a o čemu će se narednih nedelja, svakako voditi konkretni razgovori između predstavnika dve vlade", kaže Dačić a Bajatović napominje da “postoji jasno interesovanje za ulazak ruskog kapitala u Srbiju, preko Gasprom banke i Nešekonom banke koja bi, takođe, trebalo da prati izgradnju gasovoda Južni tok", izjavio je FoNetu generalni direktor Srbijagasa.

Bajatović se, inače, tokom ove posete dva puta sastao sa Andrejem Akimovim, direktorom Gasprom banke.

„Ruska strana želi da se ostvari saradnju sa Srbijoim i u oblasti osiguranja, kako bi neka od osiguravajućih kuća iz Rusije došla na srpsko tržište. Sastanak sa Akimovim predstavlja operacionalizaciju dela onoga što je dogovoreno na sastanku sa rukovodstvom Gasproma, održanim u četvrtak u Sankt Petersburgu. Interesantna je i mogućnost formiranja zajedničkih investicionih fondova, jer bi preko njih deo privatnog kapitala iz Rusije mogao da bude angažovan u procesima privatizacije ili investiranja u Srbiji.

Posle razgovora sa predstavnicima ruskih vlasti Dačić i Bajatović ističu njihovu spremnost da pomognu stabilizaciju srpskog budžeta i mogućnosti da se finansiraju projekti u Srbiji u oblasti infrastrukture.

„Ta ruska ulaganja podrazumevaju dobre kreditne aranžmane dok bi, za uzvrat, bila angažovana ruska tehnologija i deo firmi iz te zemlje", kaže Bajatović a Dačić ističe: „Politički i ekonomski odnosi dve zemlje su u uzlaznoj liniji. Postoji povećano rusko interesovanje za investiranje u Srbiju. Ono što je najbitnije je konstatacija da se naši odnosi razvijaju bez problema i da su u uzlaznoj fazi. Izražena je želja da se ekonomska saradnja još više unapređuje, ne samo kroz završetak energetskog sporazuma, izgradnju gasovoda Južni tok i proširenje skladišta gasa u Banatskom dvoru, već i kroz povećano rusko interesovanje za investiranje u Srbiju. Sa Medvedevim i ruskim vicepremijerom i ministrom finansija Aleksejem Kudrinom sam razgovarao i o mogućnosti za određene kredite koji bi bili korišćeni za neke infrastrukturne projekte u Srbiji, poput metroa i obilaznice oko Beograda, ali i za kreditne aranžmane koji bi značili direktan podsticaj stabilizaciji i smanjenju deficita države".

Dačić posebno ističe da je „još jednom iskoristio priliku da Medvedeva podseti na poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da ruski predsednik što skorije poseti Beograd”.

Predsednik Rusije Dmitrij Medevdev i izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler

Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu Dačić se sastao i sa potpredsednikom ruske vlade Sergejem Ivanovim, kao i sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.

Šojgu i Miler hoće rezultate

U Rusiji se Dačić najpre sreo sa Sergejem Šojguom, ruskim ministrom za vanredne situacije. Dva kopredsednika Srpsko-ruske međuvladine komisije za ekonomsku i trgovinsku saradnju razgovarala su o potrebi da se zajednički energetski projekti što brže finalizuju.

„Sve formalnosti su završene, pa je sad ostalo da se krene u posao”, rekao je Dačić.

U istom, optimističkom duhu i Dušan Bajatović najvljuje da već „sledeće nedelje počinju da rade tehnički timovi koji će napraviti studiju izvodljivosti, a nakon toga treba da počne i punjenje skladišta Banatski dvor“. Bajatović kaže da se o punjenju Banatskog dvora dogovorio sa predsednikom Upravnog odbora Gasproma Aleksejem Milerom i rukovodstvom ruske kompanije.

“Nesumnjivo da je najvažnija stvar koja je danas dogovorena u stvari Banatski Dvor, koji će biti u tehničkom smislu završen i napunjen. Tako nećemo u toku iduće grejne sezone morati da strahujemo od eventualnih neželjenih događaja, kao što je to bilo prethodno, u januaru", kaže Bajatović.

I sam Miler je, posle razgovora sa Bajatovićem, potvrdio da „nema sumnje da u ovom trenutku može da se počne sa utiskivanjem gasa u Banatski dvor, a da će se kasnije rešiti sva ostala pitanja. Zajednički smo doneli odluku da utiskivanje gasa treba da krene što pre. Izgradnja novog skladišta strateški je važan projekat“.

Miler je, takođe, najavio da će sledeće nedelje moći da se potpiše sporazum o uslovima projekta Banatski dvor, što je osnova za donošenje investicione odluke o tom skladištu gasa.

Ruske banke u Srbiji

Aleksej Miler najavio je posle razgovora sa Bajatovićem i mogućnost ulaska Gasprom banke na srpsko tržište.

„Veoma je važno što je konkretno pričano o ulasku ruskog kapitala u Srbiju. Razmatrano je formiranje jedne strateški značajne banke, koja bi olakšala finansijske transakcije dve gasne kompanije i zajedničke firme, ali i omogućila lakši pristup ruskog kapitala na srpsko tržište“, kaže Bajatović, napominjući da „se razmišlja o investicijama u pančevačku Petrohemiju i Azotaru, jer su to preduzeća koja kao sirovinu dosta koriste gas, pa bi im strateško partnerstvo dobrodošlo.”

Srpskim novinarima Miler je rekao da je, pored pitanja vezanih za Azotaru i Petrohemiju, bilo razgovora i o kompaniji Jugorosgas i da Gasprom nema ništa protiv da Srbijagas otkupi preostalih 24 odsto vlasništva te firme, tako da bi srpsku udeo na kraju bio 49 odsto.

„Srbija i Srbijagas su strateški partneri Gasproma koji ima nameru da i dalje razvija saradnju na dugoročnom nivou", rekao je Miler.

Posle sastanka sa rukovodstvom Gasproma Bajatović se posebno sastao sa direktorom Gasprom banke Andrejom Akimovim, kao i sa predstavnicima kompanije Sibur, sa kojima je razgovarao oko zajedničkih poslova vezanih za Azotaru i Petrohemiju.

Trasa Južnog toka ipak nepoznata

„Trasa gasovoda Južni tok kroz Srbiju još nije određena. Konačno rešenje o tome biće doneto tek kad bude urađena studija izvodljivosti za celu trasu gasovoda. U toku je registracija zajedničke rusko-srpske kompanije za Južni tok. Ta procedura biće završena za kratko vreme“, rekao je Fonetu Aleksej Miler.

Ocenjujući da se sve aktivnosti vezane za Južni tok odvijaju onako kako je to ugovorom predviđeno i da će do kraja juna ili početka jula biti registrovano zajedničko preduzeće, Bajatović objašnjava da „rad na studiji izvodljivosti Južnog toka treba da počne do kraja septembra, a konačna investiciona odluka za celu trasu od Rusije do Italije biće doneta najkasnije do juna 2010. godine.“