Odvrnute slavine za „Snagu Sibira“

BM

Svečano je otvoren gasovod „Snaga Sibira”, kojim će ruski gas stizati u Kinu, a koji eksperti ocenjuju kao važan ruski geopolitički projekat.
(Ruski predsednik Vladimir Putin putem telemosta pušta gas u cevovod „Snaga Sibira“, foto Gazprom)

Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, zvanično su putem telemosta pustili u rad jedan od najdužih gasovoda na svetu — „Snaga Sibira“, preko kojeg će se gas iz Rusije isporučivati u Kinu. Gas je počeo da se ubrizgava u mrežu „Snage Sibira“ krajem oktobra a „Gasprom“ je, prema ugovoru, dužan da ovim gasovodom iz Rusije u Kinu sledeće godine isporuči pet milijardi kubnih metara gasa, prenosi Sputnjik.

„Dozvoljavam (da se odvrne slavina)“, rekao je Putin na ceremoniji otvaranja.

„Idemo“, dodao je Si Đinping.

Otvaranje gasovoda „Snaga Sibira“ podiže rusko - kinesku energetsku saradnju na novi nivo, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

gasovod-snaga-sibira-map-

„Ove godine je 70. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa (između Rusije i Kine). I ove godine počinjemo isporuke ruskog gasa u Kinu. Ovaj korak podiže rusko-kinesku stratešku saradnju u oblasti energetike na kvalitativno novi nivo, približava nas rešenju zadatka koji smo postavili zajedno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom da se do 2024. godine postigne bilateralna trgovina do 200 milijardi dolara“, rekao je ruski lider na ceremoniji otvaranja.

sila-sibira-gradnja-

Gradnja gasovoda Snaga Sibira

Predsednik Kine je rekao da na prvom mestu treba da se osigura bezbednost i pouzdanost rada gasovoda. Drugo je briga za životnu sredinu.

„Važno je obratiti posebnu pažnju na zaštitu životne sredine, voditi računa o eksploataciji resursa u interesu zelenog, ekološki čistog, energetski efikasnog i nisko-karbonatnog razvoja“, dodao je Si Điping.

„Snaga Sibira“ je projekat ruskog „Gasproma“ i „Kineske nacionalne naftne kompanije“, a gasovodna mreža duga 4.000 kilometara godišnje će moći da preveze do 61 milijardu kubnih metara prirodnog gasa, uključujući i 38 milijardi za izvoz u Kinu. Sporazum je zaključen na 30 godina, a njegova ukupna vrednost je oko 400 milijardi dolara. Izgradnja gasovoda trajala je više od pet godina.

Gasovod je promovisan kao važna komponenta u rastućem strateškom partnerstvu između Rusije i Kine.

Ovaj gasovod nazivaju još i „Istočna ruta“, a njime će se transportovati prirodni gas iz proizvodnih centara u Irkutsku i Jakutiji do potrošača na Dalekom istoku Rusije i u Kini.

Prema rečima Andreja Zotova, menadžera „Gasprom eksporta“ Rusija Kini će naredne godine isporučiti pet milijardi kubnih metara gasa, 2021. godine treba da isporuči 10 milijardi, a 2022. godine 15 milijardi kubnih metara gasa, dok je minimalna količina 85 odsto od ukupnog obima, preneo je Sputnjik prošle nedelje, najavljujući otvaranje ovog gasovoda.

„Trenutno možemo razgovarati samo o ugovornim ciframa kada je reč o količinama isporuka gasa u Kinu, jer ćemo sledeće godine imati prva iskustva. Preuzimamo minimalne ugovorne obaveze od 5,10 i 15 milijardi (kubnih metara godišnje) u 2020, 2021. i 2022. godini. Prva godina realizacije tog projekta verovatno će pokazati kako će se isporuke odvijati u stvarnosti“, ocenio je Zotov.

„Snaga Sibira“ je jedan od najdužih gasovoda na svetu. Ovaj  projekat ruskog „Gasproma“ i Kineske nacionalne naftne kompanije bi mogao da doprinese da Rusija postane jedan od glavnih snabdevača Kine prirodnim gasom.

gas

Ruska i kineska kompanija su 2014. godine potpisale 400 milijardi dolara vredan ugovor o izgradnji gasovoda, koji je zaključen na 30 godina i podrazumeva godišnju isporuku 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa Kini.

Kao dodatni bonus, gasovod će, takođe, moći da prenosi desetine milijardi kubnih metara gasa više na domaće tržište, na ruski Daleki istok. Ovaj sklopljeni posao je najveći u istoriji „Gasproma“.

Eksperti su, inače ocenili da Rusija širi svoj energetski biznis na Istok kako bi smanjila svoju zavisnost od evropskog tržišta gasa. Samim tim, kako zaključuju, pokretanje „Snage Sibira“ jača poziciju Rusije u pregovorima sa evropskim zemljama, ojačaće veze Moskve i Pekinga, a takođe će omogućiti Rusiji da poveća svoje prisustvo na perspektivnom azijskom tržištu.

Za Kinu, gde proizvodnja gasa ne pokriva potrebe, gasovod je, takođe, od vitalnog značaja.

snaga-sibira-kina

Kineski radnici na gradilištu gasovoda u okviru projekta gasovoda Kina-Rusija u mestu Heihe, provincija Heilongjiang, oktobra 2019.

Eksperti ocenjuju da će pokretanje gasovoda „Snaga Sibira“ dovesti do „nove ere energetske saradnje“ između Kine i Rusije.

„Ovo je prvi gasovod iz Rusije u Kinu. S jedne strane, to će omogućiti Rusiji da poveća isporuke prirodnog gasa na najdinamičnije tržište na svetu — kinesko, koje poslednjih godina raste dvocifrenom stopom. S druge strane, Kini će on omogućiti da ima stabilne isporuke ruskog gasa i da u budućnosti zadovolji svoje rastuće potrebe, uključujući i one u regionima koji trenutno uopšte ne mogu da primaju uvozni gas i zbog toga moraju da koriste ugalj kao osnovni energent“, rekao je za Sputnjik Aleksej Grivač, zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu bezbednost.

Još jedna zemlja želi da se priključi gasovodu — Kazahstan, a postoje dva scenarija kako bi to mogao da učini. Prvo, to će biti moguće ostvariti ako Rusija reši da izgradi gasovod „Snaga Sibira 2“ kroz teritoriju te zemlje, a druga varijanta je priključenje na gasnotransportni sistem u oblasti Barnaula. Zasad se pregovori vode, ali Kazahstan to vidi kao priliku da obezbedi alternativne izvore gasifikacije zemlje.

Izgrađena trasa gasovoda Snaga Sibira

Zainteresovanost Kazahstana za ruski gas povezana je sa činjenicom da gasifikacija još nije izvršena u velikom broju oblasti te zemlje, a kazahstanska nalazišta ne pokrivaju potrebe većeg broja regiona zemlje.

Svojevremeno je i predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su u toku pregovori o izgradnji drugog gasovoda do Kine — duž zapadne rute.

Eksperti ocenjuju da je „Snaga Sibira“, posebno kineski pravac, važan ruski „geopolitički projekat“. Očekuje se da će Rusija nastaviti da razvija ovaj pravac izvoza kako bi se povećao broj partnera u trgovini gasom.

Obim izvoza gasa u Kinu prošle godine iznosio je 126 milijardi kubnih metara „plavog goriva“, a u poređenju sa 2017. godinom povećan za 32 odsto. Očekuje se da će te količine u narednom periodu samo rasti.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...