Češka se nada povezivanju na Severni tok 2

Više od tri četvrtine kontraverznog gasovoda „Severni Tok 2” (Nord Stream 2), koji treba da spoji Rusiju i Nemačku po dnu Baltičkog Mora, je gotovo. Svaki dan gasovod se, kako izveštava češka novinska agencija ČTK, produži za tri do četiri kilometra.

Veći deo gasa iz novog gasovoda sprovešće se novim gasovodom „Eugal” kroz Nemačku do Češke i odatle dalje distribuirati i drugim zemljama ovog regiona, na čemu će Češka imati značajne koristi (odatle i veliko interesovanje češke agencije za novi gasovod - prim ML).

Već krajem godine, gasovod, koji su, na primer, Sjedinjene Države snažno kritikovale, trebalo bi da bude pušten u rad. Međutim, ovi planovi mogu ozbiljno narušeni jer, danske vlasti još nisu izdale dozvolu za izgradnju u danskim vodama

„Do sada smo položili više od 1.900 kilometara, odnosno više od tri četvrtine gasovoda,” rekao je za ČTK portparol ovog projekta Stefen Ebert (Ebbert).

Ukupno treba da se postavi 2.460 kilometara cevi na dvostrukom cevovodu, koji u osnovi prati trasu postojećeg gasovoda Severni tok 1”.

Ovaj projekat, čija je ukupna vrednost osam milijardi evra potpuno je već realizovan u ruskom i finskom delu mora. Trenutno se u švedskim vodama nalazi sprecijalni brod za polaganje, iz kojeg se 24 časa dnevno na dno Baltika spuštaju čelične cevi dužine 12 metara i težine 24 tone sa nekoliko zaštitnih slojeva. Kraći deo gasovoda biće završen i u nemačkom delu, gde će se završiti u primorskom selu Lubmin.

Najveći problem gasovoda, čiju gradnju nije uspeo da zaustavi ni pritisak iz SAD, kao ni kritike iz Poljske i Ukrajine, prema kojima se ovime povećava i onako velika zavisnost od Rusije, sada postaje ponašanje danskih vlasti. Već do kraja godine gasovod bi trebalo da se završi. Njegovu gradnju ometa, medjutim, i ugrožava neobično ponašanje vlasti Danske u čijim vodama ruski gasni koncern Gazprom i pet njegovih evropskih partnerskih firmi još ne mogu da počnu da radovi. Tamošnje vlasti nisu odgovorile ni na jedan od dva zahteva da se postavi gasovod u njihovim vodama, iako projekt, po rečima Eberta, ispunjava sve tehničke i ekološke zahteve.

„Severni Tok” će i dalje konstruktivno saradjivati s danskim vlastima, da bi se osiguralo brzo prihvatanje jedne od dve predložene trase”, dodao je Ebert, prema kome, rukovodstvo konzorcijuma za gradnju „Severnog toka 2” i dlaje računa na završavanje gasovoda do kraja ove godine. Ali, dopušta i rizik kašnjenja. Prema agenciji Rojters, koja se poziva na pismo rukovodstva projekta Danskoj, kašnjenje bi moglo biti oko osam meseci.

Na novi gasovod na nemačkom kopnu nadovezuje se, takođe novi gasovod „Eugal”, koji će veći deo ruskog gasa usmeriti ka Češkoj, odakle će gas ići ka evropskim potrošačima. „Eugal” prati trasu gasovoda „Opal”, koji se nadovezao na „Severni Tok 1”.

I gasovod „Opal” je, kao i „Severni tok 2” u poslednje vreme meta političkih sporova. Prošle nedelje je Sud pravde Evropske unije odobrio žalbu Poljske protiv odluke Evropske komisije, koja je 2016. godine Gaspromu odobrila pristup gasovodu „Opal”, koji prima gas iz „Severnog toka 1”. Ruska kompanija je imala pravo da rezerviše 50% (oko 12,3 milijarde kubnih metara) kapaciteta gasovoda koji joj je dostupan, ali i pravo da putem aukcija za treće strane rezerviše pravo da zadrži sve preostale kapacitete. Međutim, u septembru ove godine, Evropski sud pravde je, nakon žalbe Poljske, poništio tu odluku. Isporuke gasovoda „Opal“ počele su da se smanjuju od 14. septembra, a Gazprom je u međuvremenu povećao tranzit kroz Ukrajinu.