Cene nafte na svetskim tržištima u blagom porastu
Cene nafte su na svetskim tržištima protekle nedelje blago porasle, nakon dve nedelje pada, a trgovalo se nesigurno zbog strahovanja ulagača da će usporavanje rasta najvećih svetskih ekonomija izazvati slabljenje potražnje za energentima. (Foto, Naftno polje u Bahreinu, Profimedia, Alamy)
Na londonskom tržištu cena barela je prošle nedelje porasla 0,2 odsto, na 58,64 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 0,7 odsto, na 54,87 dolara.
Pritisak na cene traje već nedljama, od kada je predsednik SAD-a Donald Tramp zapretio Kini uvođenjem carina na novih 300 milijardi dolara vredan kineski uvoz, što je zaoštrilo trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Oštra retorika između Vašingtona i Pekinga ne popušta. Peking je sredinom prošle nedlje poručio da će uzvratiti u slučaju da SAD uvede carine na kineski uvoz i pozvao da se dve zemlje nađu na pola puta, dok je Tramp poručio da trgovinski sporazum mora biti postignut 'pod našim uslovima'.
Ipak, Tramp je pregovore nazvao 'produktivnim' i najavio njihov nastavak u septembru. Zahvaljujući tome, krajem nedelje cene nafte su se donekle oporavile i nedelju završile s blagim dobicima. Ipak, analitičari upozoravaju da bi stabilizacija cena mogla biti kratkog daha.
"Na ekonomskom horizontu skupljaju se tamni oblaci i posledični pesimizam verovatno će ograničiti apetit finansijskih igrača za rizičnom imovinom, uključujući naftu”, kaže Hari Čilingvirijan (Harry Tchilinguirian) iz francuske banke BNP Paribas.
Smanjenje procena cena i potražnje
BNP Paribas smanjio je procenu prosečne cene nafte na američkom tržištu u 2019. godini za 8 dolara, na 55 dolara po barelu, dok je za londonsko tržište procenu smanjio za 9 dolara, na 62 dolara po barelu, pozivajući se na usporavanje rasta ekonomije zbog trgovinskog sukoba između SAD-a i Kine.
Značajniji rast cena zakočila je prošle nedelje i ocena Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC) da izgledi za ponudu i potražnju na tržištu nafte upućuju na blagi pad cena u ostatku godine. OPEC je snizio procenu globalne potražnje za naftom zbog slabljenja ekonomskih aktivnosti. Ne primer, podaci objavljeni početkom nedlje pokazali su osetno slabiji rast kineske industrijske proizvodnje u julu, za samo 4,8 odsto, što je najniža stopa rasta u više od 17 godina.
Nemačka ekonomija je u drugom tromesečju zabeležila blagi pad aktivnosti na kvartalnom nivou, što znači da joj preti recesija. I dok se očekuje slabljenje potražnje za naftom, cene podržava OPEC, koji u saradnji sa grupom nezavisnih proizvođača, uključujući Rusiju, ograničava proizvodnju za 1,2 miliona barela dnevno. Sredinom godine produžili su taj sporazum do kraja marta iduće godine, a analitičari smatraju da će uskoro morati učiniti i više.
Naime, njihova nastojanja potkopava američko-kineski trgovinski sukob, ali i veća proizvodnja nafte iz škriljca u SAD-u. Kompanija Baker Hughes objavila je u petak da je prošloe nedlje broj aktivnih postrojenja u SAD-u povećan prvi put nakon šest nedelja smanjenja. Prošle nedelje je broj tih postrojenja povećan za njih šest, na ukupno 770.
Ipak, u istoj nedelji u avgustu prošle godine aktivno je bilo 869 postrojenja, što pokazuje da neki proizvođači od početka ove godine ipak smanjuju troškove jer se više usmeruju na povećanje zarade nego proizvodnje.
