KOJI ĆE PRAVAC ODABRATI RUSI

- Priželjkujemo da gasovod “Južni potok” prođe kroz Srbiju ali, ne bismo imali ništa protiv ni da se investitori za gasovod “Nabuko” opredele da iskoriste naš povoljan geografski položaj, pa da trasu svog cevovoda, umesto kroz Rumuniju, preusmere na našu zemlju, kaže dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije. "U eri kada su energenti sve skuplji i sve manje dostupni, Srbija priželjkuje da što više tranzita električne energije, sirove nafte i prirodnog gasa ide njenom teritorijom", kaže Sokolović.

Mapa skladišta gasa Banatski dvor

Kako su dalekovodi manje više već “umreženi”, a sve priče o izgradnji PEOP naftovoda (od rumunske luke Konstanca do Trsta i potom dalje kroz Italiju) za sada zamrle, trase budućih gasovoda od Azije preko Balkana na sever ka Evropi sve su zanimljivije. Otud ne čudi što se oko potencijalnih maršuta tranzita “plavog energenta” pletu raznorazne spekulacije. Iz “Gazproma” već u nekoliko navrata zvanično su tvrdili da pre aprila, a možda i samog kraja 2008. godine, neće doneti konačnu odluku o tome da li će trasa budućeg gasovoda “Južni potok” od Bugarske ka Evropi ići kroz Srbiju ili Rumuniju. Ipak razne lobi grupe neprestano serviraju dezinformacije o tome da su se Rusi, umesto za pitomu dolinu Morave i blago zatalasanu Panonsku niziju već opredelili za “forsiranje” Karpata.

Ko će kupiti NIS

Eventualno, spekulišu “dobro obavešteni”, Rusi će gasovod usmeriti kroz Srbiju samo ako se “Gazpromnjeftu”, ćerki firmi velikog “Gazproma”, namesti prodaja većinskog paketa Naftne industrije Srbije AD.

Privatizacija akcionarskog društva NIS, u kom je država (dakle, Vlada Srbije) jedini gazda, dok se ne podele besplatne akcije (zaposlenima i penzionerima ove firme, kao i inim građanima, koji su u privatizaciji društvene imovine ostali “kratkih rukava”) krenuće, izgleda, tek dogodine.

- Vlada Srbije će do kraja godine doneti odluku o strategiji privatizacije NIS-a i pančevačke “Petrohemije”, najavio je onomad potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić koji je koordinator Vladine komisije za restrukturiranje i privatizaciju državnih javnih preduzeća.

- Ono što se sigurno zna je da će ta privatizacija biti istovremena za oba preduzeća. Ali, razmatra se da li će ona biti manjinska ili većinska, odnosno, da li će oba preduzeća biti prodata istom strateškom partneru ili različitim kupcima, rekao je Đelić.

Tendera za NIS će, dakle, biti. Ostaje da se vidi da li će se “Gazprom” za konačnu trasu gasovoda “Južni potok” javno izjasniti pre ili posle okončanje procedure prodaje NIS-a.

Učešće na tenderu za privatizaciju NIS-a su, inače, ovih dana najavili i iz grčkog “Helenik petrola” i to u konzorcijumu sa austrijskom kompanijom OMV. Svoju zainteresovanost da budu strateški partner NIS-a najavljivali su u nekoliko navrata i iz mađarskog MOL-a, tvrdeći da ih ne zanima samo NIS već kompletan naftni i gasni sektor Srbije. Ko je od njih zaista ozbiljan kupac ustanoviće se kad tender bude raspisan. Do tada su na sceni lobisti.

Bitka za gasna skladišta

Ko za koga lobira povodom trase gasovoda nije uputno komentarisati ali ne treba biti veliki energetski stručnjak da bi se procenilo kako bi mađarski MOL imao najviše štete od toga da gasovod “Južni potok” prođe kroz Srbiju. Mađarskoj kompaniji još manje bi odgovaralo da Rusi prihvate ponudu Beograda da u Vojvodini izgrade sistem podzemnih skladišta prirodnog gasa, čije bi jezgro bio “Banatski dvor”. Naftno-gasna kompanija MOL je u Mađarskoj već počela sa izgradnjom sistema podzemnih skladišta gasa u okolini Segedina, pa joj nikako ne bi odgovaralo da se ruski gasni gigant opredeli za trasu na kojoj bi, pre Mađarske, imao mogućnost da pored samog cevovoda izgradi i sopstveni sistem depoa za ovaj energent. A mogućnosti u Srbiji za tako nešto postoje. I to na severu Vojvodine, u samom susedstvu sa mađarskim kapacitetima.

Kompresorsko postrojenje u Banatskom dvoru

U blizini lokacije skladišta “Banatski dvor” (čiji je najveći potencijalni kapacitet mogućnost skladištenja oko 800 miliona kubika gasa godišnje) nalazi se još četiri ispražnjena ležišta gasa. Njihovim povezivanjem sa “Banatskim dvorom” dobilo bi se podzemno skladište gasa od evropskog značaja. Reč je o ispražnjenim ležištima u Žitištu (kapaciteta 400 miliona kubika), kao i poljima “Begejci” “jedan”, “dva” i “tri” (kapaciteta od 180 do 350 miliona kubnih metara gasa). U blizini “Banatskog dvora” su i ležišta “Tilva”, “Itebej” “Međa tri” i “Mokrin”. Za sve ove lokacije je svojevremeno jedan ruski institut radio analize kojima se dokazuje da mogu biti posebna skladišta gasa.

Ako bi se ova ležišta povezala u sistem skladišta Srbija bi postigla to da se “Gazpromu” isplati da gasovod “Južni potok”, kojim bi se snabdevao južni deo Evropske unije, gradi od granice s Bugarskom preko Srbije do Hrvatske ili do Mađarske. Ako se ovo desi Srbija će postati tranzitna zemlja za gas ka Evropi ali obezbediće, takođe, svojim potrošačima pouzdan izvor snabdevanja gasom. Konkretno, Srbija neće više zavisiti od dobre volje Mađarske, da li će joj prosleđivati gasne isporuke u zimskom periodu kada je potrošnja ovog energenta najveća.

Javno preduzeće “Srbijagas”, u čijoj nadležnosti je “Banatski dvor” ne može samo da finansira ni dovršetak ovog podzemnog skladišta gasa, a kamoli celog sistema. Uz to, Srbiji sa postojećim kapacitetom gasovoda, kojim “plavi energent” stiže iz pravca Mađarske, ne treba ni pun kapacitet “Banatskog dvora” O čitavom sistemu skladišta da i ne govorimo. Sistem gasnih skladišta vredi graditi samo ako će se on koristiti u sprezi sa gasovodom. Ali, ako se stvari posmatraju iz drugog ugla, “Gazprom” se može odluči da “Južni potok” ide kroz Srbiju baš zbog mogućnosti da se u Vojvodini izgradi čitav sistem podzemnih skladišta.

Sokolović kaže da je preuranjeno tvrditi koliki je tačno kapacitet potencijalnog sistema podzemnog skladišta gasa u Vojvodini. Prema procenama stručnjaka, reč je o mogućem budućem kapacitetu od 2,5 do tri, a možda i većem od tri milijarde kubnih metara gasa.

Da bi se “Gazprom” sutra uključio u izgradnju podzemnih skladišta gasa u Srbiji potrebno je, međutim, da “Banatski dvor” bude izdvojen iz Javnog preduzeća “Srbijagas”, u čijem je sada sastavu. Ostala iscrpljena ležišta u Vojvodini sada su u sastavu NIS “Naftagasa”, kompanije koja je u sastavu NIS AD. Pravna regulativa u Srbiji zahteva da i ova ležišta budu izdvojena iz NIS AD kako bi se moglo pregovorati o strateškom partnerstvu.

Ponuda iz Mađarske

Naravno, ako bi “Gazprom” (ili MOL) sutra bio većinski vlasnik u NIS-u mogao bi raspolagati i sa tim ležištima. Male su, međutim, šanse da se, na primer, MOL odluči da - umesto podzemnih skladišta na teritoriji Mađarske - skladište gradi u Srbiji. Tim pre što je proletos MOL nudio predstavnicima vlasti u Beogradu da odustanu od dovršetka “Banatskog dvora” pa da Srbija i dalje skladišti gas u Mađarskoj. Lajoš Alać, izvršni potpredsednik MOL-a za strategiju i razvoj, krajem aprila je još govorio da bi “za državu Srbiju bilo isplativije da preko 'Srbijagasa' uđe u finansiranje izgradnje skladišta u Mađarskoj, kome bi samo potrošači iz Srbije imali pristup”.

- To bi bila jeftinija investicija nego dovršetak “Banatskog dvora”. MOL je već krenuo u izgradnju podzemnih skladišta gasa u Mađarskoj. Koristimo dobru geologiju. To su delimično iscrpljena nalazišta prirodnog gasa. Reč je o skladištima ukupnog kapaciteta od oko tri milijarde metara kubnih. Opcija izgradnje i korišćenja velikih skladišnih kapaciteta u Mađarskoj je jeftinija nego da svako za sebe gradi manje skladište. Naša skladišta ćemo nuditi evropskim zemljama, kako se ne bi ponovila situacija kada je zbog hladne zime i što je Ukrajina zavrnula slavine gasovoda vladala nestašica ovog energenta, komentarisao je Alać.

Srbija ovakav predlog Mađara do sada nije prihvatila. Šta će biti posle privatizacije NIS-a i trasiranja budućih gasovoda videćemo. Sam “Banatski dvor” će, u zavisnosti od pozicije koju Srbija bude imala na mapi balkanskih i evropskih gasovoda, imati status malog, srednjeg ili velikog skladišta. Aleksandar Popović, srpski ministar rudarstva i energetike tvrdi da će do početka zime 2008/9. „Banatski dvor“ biti završen bar do obima skladištenja koji će Srbiji obezbediti dovoljno prirodnog gasa za grejanje i rad industrije. Dakle, da će postati bar "malo skladište.“

Između Evrope i Rusije

Ipak, razni (antisrpski) lobiji po pitanju buduće trase gasovoda “Južni potok” pokazuju da se konkurencija još plaši pozicije koju Srbiji daje geografski položaj. Jer, najoptimalnija je opcija da “Banatski dvor” bude centralni deo sistema evropskog gasnog skladišta. Time bi, naravno, Srbija ugrozila primat Mađarske koja sistemom svojih podzemnih skladišta gasa pretenduje da bude razvodno evropsko čvorište.

Treba reći da MOL računa i na gasovod “Nabuko”. Mađarska kao članica EU ima gasovod “Nabuko”, projekat te iste EU kao konkurenciju ”Južnom potoku”. Smatra se da je “Nabuko” svojevrsna odbrana Evrope od sve očiglednije dominacije Rusa u snabdevanju energentima. I dok Mađarska po tom pitanju, kao članica EU mora da bude obazriva, Srbiji ta ruska dominacija, vidljivo je, ne smeta. Srpski zvaničnici su, konačno, počeli da - svima koji im zameraju što priželjkuju da trasa “Južnog potoka” prođe Srbijom - ukazuju na inače očigledno: sa “Gazpromom” posluju i Nemci i Italijani i Englezi.

Ne krijući interes da trasa “Južnog potoka” prođe kroz Srbiju, Božidar Đelić je nedavno izjavio da je 24 ruska inženjera uzelo vizu u ambasadi Srbije u Moskvi.