KO PROIZVODI "GASNU AFERU"

Liderima Lige socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno demokratske partije, Nenadu Čanku i Čedomiru Jovanoviću, koji su poskupljenje gasa od bezmalo 60 % za kupce iz kategorije domaćinstva iskoristili za ponovno otvaranje afere što Srbijagas nije iskoristio pravo preče kupovine tokom 2005. godine (već Gazpromu prepustio da u Jugorosgasu postane većinski partner), u Skupštini Srbije su se priključili i poslanici s partijskim knjižicama G 17 plus i radikali.

Čedomir Jovanović, lider SDP (foto: Fonet)

Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus je sa skupštinske govornice zatražila da nadležni ministri ispitaju zašto je Saša Ilić, vršilac dužnosti direktora Srbijagasa, bez znanja i saglasnosti Upravnog odbora ove kompanije potpisao sa predstavnicima Jugorosgaza aneks ugovora vredan 700 miliona evra o nabavci 2,39 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Suzana Grubješić, poslanik G17 plus, juče u Skupštini Srbije

Anonimna najava "afere"

Zanimljivo je da je nekim beogradskim medijima ovaj podatak juče elektronskom poštom (kažu, anonimno) dostavljen pre nego što je izrečen u srpskom parlamentu. I Grubješićeva i tajanstveni pisac e-maila tvrde da je Ilić prekoračio ovlašćenja i bez saglasnosti Upravnog odbora potpisao dokument s kojim se moglo čekati do kraja novembra. Navodi se, takođe, da Ilić ima pravo da, bez saglasnosti UO Srbijagasa, potpiše samo ugovor u vrednosti do dva miliona evra. Primedba je, takođe, da je Ilić vršilac dužnosti, kao da to nije bio od samog momenta postavljenja na tu funkciju, kada ga je imenovala prethodna Vlada Srbije.

Srbijagas je, naime, samo jedno od javnih preduzeća u Srbiji čijeg će novog menadžera s partijskom knjižicom imenovati Vlada Srbije. U partijskoj preraspodeli, Srbijagas je pripao Socijalističkoj partiji Srbije mada je, prema nezvaničnim informacijama Balkanmagazina, na ovu firmu “bacio oko” i G 17 plus.

Mladjan Dinkić, lider G17 plus

UO Srbijagasa zaseda danas i osim o nabavci gasa za narednu grejnu sezonu, što je ta količina navedena u aneksu pomenutog ugovora, treba da se izjasni i o kupovini akcija Progresa u Progresgastrejdingu (PGT), o čemu je Balkanmagazin već pisao. Ako to ne izglasaju, ponoviće se priča od pre tri godine sa Jugorosgazom, pa će nam posle "đavo biti kriv" što smo Rusima prepustili akcije koje treba da ostanu srpsko vlasništvo.

Obračun sa DSS?

U svoju odbranu Saša Ilić kaže da je samo radio svoj posao, jer u obavezi Srbijagasa je ispunjenje energetskog bilansa Srbije za 2009. godinu, što zapravo znači da treba da obezbedi dovoljno prirodnog gasa za normalno snabdevanje svih potrošača ovim energentom.

Gazprom, inače, svake godine u oktobru prikuplja zvanične ponude o potrebama za prirodnim gasom od evropskih kupaca, među kojima je i Srbijagas. Treba reći, takođe, da drugog prodavca nema pa, ako bi se ovaj rok propustio, naknadna kupovina je rizična jer pitanje je da li bi se posle mogle obezbediti dovoljne količine ovog energenta, pre svega za zimsku sezonu.

Energetski bilans Srbije se, inače, pravi na nivou Republike i odobrava ga Vlada Srbije. Potrebe za energentima (Gasom, sirovom naftom, električnom energijom...) manje-više su ustaljene a javna preduzeća su u obavezi da ih obezbede.

Sve ovo poprilično liči na neki obračun sa kadrovima DSS-a, zaostalim u javnim preduzećima, jer ova partija je u vreme kada je premijer Srbije bio Vojislav Koštunica držala Ministarstvo rudarstva i energetike.

Stari dogovori

U decembru 2006. godine Radomir Naumov ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Miloš Milanković (član G 17 plus) i generalni direktor ruskog Gasprom eksporta Aleksandar Medvedev potpisali su Memorandum o razumevanju o izgradnji gasovoda kroz Srbiju. Tada je dogovoreno i da posao uvoza gasa u Srbiju ide preko Jugorosgaza.

Naredne godine, od 1. januara 2007. Srbijagas kupuje gas od Jugorosgaza. Provizija je 4 %, prema informacijama iz Srbijagasa. Tokom prošle godine Gazprom je na ime tri četvrtine ove provizije dobio 15 a Srbijagas 5 miliona dolara. Zbog poskupljenja gasa i rasta kursa dolara ove godine će ukupna provizija Jugorosgasa biti oko 40 miliona dolara. Dakle, ako je aneksom ugovora koji je ilić potpisao, vrednost gasa za narednu godinu 700 miliona dolara, 4 % je 28 miliona dolara, s tim što treba imati u vidu da od toga sedam miliona pripada Srbijagasu a ruskoj strani 21 milion. To je, svakako manje od 35 miliona dolara koliko Suzana Grubješić tvrdi da će Yugorosgaz ostvariti kao proviziju od ovog posla.

U Srbijagasu tvrde da taj novac Jugorosgaz koristi za nastavak radova na gasifikaciji, koju je otpočeo još po njegovom osnivanju, 1996. godine.

Saša ilić, v.d. direktora Srbijagasa, koga će zbog toga što je član DSS-a smeniti u četvrtak, kaže da je cena koju Srbija plaća Jugorosgazu ista kao i cena koja bi se plaćala Gazprom eksportu. Tu informaciju za Balkanmagazin potvrđuju i u Ministarstvu rudarstva i energetike vlade Srbije.

"Gazprom u svim zemljama ima svoje ćerke firme, poput Jugorosgaza i Progresgastrejdinga (PGT). Preko njih odrađuje određene poslove u tim zemljama. Mi nismo mogli da biramo da li će gas ići direktno preko Srbijagasa ili preko posrednika", tvrdi Ilić.

Ko su vlasnici Jugorosgaza

U Skupštini Srbije se, međutim sada postavlja pitanje ko je sve vlasnik Jugorosgaza. Opet se pominje ime Žarka Zečevića koji je sada koordinator Upravnog odbora Jugorosgaza, a doskora generalni sekretar fudbalskog kluba Partizan. Nije isključeno da među suvlasnicima firme Centrex Europe Energy & Gas, Viena, Austria ima i državljana Srbije. Ta ćerka firma Gazproma je 2006. godine kupila 25 % Jugorosgaza. U srpskoj javnosti se spekuliše već dugo da među suvlasnicima ove firme ima i građana Srbije.

Zečević odbija da komentariše ove navode. Zna se, međutim, da je Zečević u prijateljskim vezama sa Ali Šenom, predsednikom turskog kluba Fenerbahče. Ali Šen je suvlasnik Gazpromove ćerke firme Bosfor Gaz iz Turske.

Ali Šen je bio u delegaciji Gazroma septembra 2005. godine kada je sa srpskim političarima, tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom i predsednikom Srbije Borisom Tadićem, dogovarana gradnja gasovoda Plavi tok. Kasnije Gazprom odustaje od toga da gasovod iz Turske ide ka Evropi i kreće s projektom gasovoda Južni tok.

Čemu služi galama

"Neophodno je utvrditi odgovornost onih koji su se tokom 2005. i 2006. godine nalazili na ključnim pozicijama u državi i u oblasti energetike. To su Vojislav Koštunica, Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Predrag Bubalo, Radomir Naumov, kao i partijskih kadrova koji su u to ime upravljali NIS-om i Srbijagasom", kaže Čedomir Jovanović.

Interesantno je da Jovanović u ovom nabrajanju odgovornih ne pominje i Borsa Tadića, koji se u proteklom periodu više puta pohvalio da njemu pripada zasluga što je sa tadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio da Gazprom gradi gasovod kroz Srbiju. Jer, Jovanović pored pokretanja istrage radi kažnjavanja odgovornih za to što Srbijagas nije postao ravnopravni partner Gazpromu u Jugorosgazu, traži i reviziju energetskog sporazuma sa Rusijom.

"Hoćemo da znamo kakve su prave obaveze Ruske Federacije prema Srbiji. Ako je ovo cena podrške Rusije politici Vojislava Koštunice i Borisa Tadića prema Kosovu onda je ona besmislena. Žrtvuju se interesi građana. Ovo je primer najozbiljnijeg državnog kriminala od 2000. godine do danas", bio je kategoričan Jovanović u jednoj od svojih izjava na ovu temu.

Nenad Čanak, lider LSV

Kad se sve rezimira ispada da Jovanović i Čanak celu priču oko gasa pokreću samo da bi srušili energetski sporazum Srbije i Rusije. Pitanje za poslanike u Skupštini Srbije sada je, zapravo, kome to ide u prilog.