Pola veka pančevačke rafinerije

Dvadeset godina posle bombardovanja, deceniju posle privatizacije, Naftna industrija Srbije je uspela Rafineriju nafte u Pančevu da dovede u rang najboljih rafinerija u Evropi. U pančevačkoj rafineriji, koja je prošle godine proslavila pola veka od početka proizvodnje, traje izgradnja pogona Duboke prerade. Rafinerija je danas tehnološki u ravni sa evropskim rafinerijama, a sa Dubokom preradom ćemo biti ispred mnogih, kaže za Balkanmagazin Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada u NIS-u.

Sećajući se dana kada je Pančevo bombardovano 24 puta, a Rafinerija čak sedam, kada je, pogođena i uništena Energana, Gagić, koji je karijeru započeo u Rafineriji kaže:“Izuzetno mi je drago što kompanija danas ulaže velika sredstva u Rafineriju. To je uslov opstanka, uslov da se dalje razvijamo na veoma konkurentnom tržištu. Izgrađeno je postrojenje MHC/DHT, završavamo pogon Duboke prerade, radi se na digitalizaciji, realizovali smo brojne ekološke projekte… Zbog sankcija i bombardovanja tokom devedesetih godina za nas su te godine praktično izgubljene, kada je reč o ulaganjima. Međutim, nakon toga, stalnim ulaganjima koja su posebno intenzivna od dolaska “Gaspromnjefta”, uspeli smo da najpre obnovimo rafineriju, a potom je i modernizujemo i učinimo konkurentnom sa najboljim evropskim rafinerijama”.

Prošle godine obeleženo je 50 godina proizvodnje u RNP. Koji su najvažniji periodi u razvoju Rafinerije?

Najpre bih želeo da istaknem da je ovaj jubilej, pola veka proizvodnje u Rafineriji, značajan ne samo za naftni sektor Srbije, već i celog regiona. Ovih 50 godina svedoče o velikoj želji generacija radnika u Rafineriji da naša prerada bude među najmodernijima u Evropi i da doprinesemo tehnološkom razvoju cele države. Zato koristim priliku da se još jednom zahvalim svima koji su stvarali istoriju naše rafinerije, kao i onima koji sada rade na njenoj budućnosti.

Rafinerija nafte u Pančevu počela je da radi sa kapacitetom prerade od 1,3 miliona tona sirove nafte godišnje, sa pet-šest primarnih pogona. Mala atmosferska destilacija, prvo primarno postrojenje za proizvodnju motornih goriva, puštena je u rad 14. decembra 1968. godine, da bismo već početkom 80-ih godina prošlog veka imali značajno povećanje kapaciteta. Takođe, u tom periodu rađeno je i na izgradnji sekundarnih postrojenja za preradu, čime je praktično zaokružen tehnološki proces proizvodnje. Posle toga došle su 90-te godine i sankcije, da bi tokom bombardovanja u pitanje bio doveden i sam opstanak Rafinerije. Sledeća faza bila je obnova naših prerađivačkih postrojenja koja je urađena na efikasan način pa je obim proizvodnje relativno brzo dostigao nivo pre bombardovanja.

Ubrzana modernizacija Rafinerije u Pančevu počela je 2009. godine i od tada mi zapravo imamo konstantna ulaganja. Svesni smo da tehnologija napreduje, tako da pažljivo pratimo značajne promene i kod konkurencije i u automobilskoj industriji. Na primer, nekoliko decenija smo imali trend povećanja potrošnje dizel goriva, ali ovaj trend može da se preokrene u veću potrošnju benzina. Krajem 2012. godine uradili smo još jedno značajno unapređenje Rafinerije nafte Pančevo – izgrađen je kompleks MHC/DHT (kompleks za blagi hidrokreking i hidroobradu), što nam je omogućilo proizvodnju goriva evropskog kvaliteta i doprinelo unapređenju energetske stabilnosti Srbije. Istovremeno, ovo je omogućilo NIS-u da započne izvoz goriva, pre svega na tržišta regiona, čime smo se svrstali među lidere na ovom tržištu.

Dakle, možemo biti ponosni i na istoriju naše rafinerije i na ono što ona sada predstavlja, a to je jedan od značajnih privrednih subjekata u Srbiji koji upošljava oko 1.500 ljudi. Napori koje sada činimo doprineće da i budućnost Rafinerije bude uspešna ne samo u korist NIS-a, već i Grada Pančeva i Republike Srbije.

Gde je NIS-ova rafinerija u Pančevu danas u odnosu na rafinerije u okruženju i u Evropi?

Kada je reč o evropskim rafinerijama, NIS je danas tehnološki u ravni sa evropskim rafinerijama, a sa završetkom projekta Duboka prerada ćemo biti ispred mnogih na našem kontinentu. Ono što je karakteristično za naš sektor jeste da uvek postoje tržišna i tehnološka kretanja koja zahtevaju novi razvoj i nova ulaganja u rafinerije. I mi tu pratimo evropske trendove.

Ove godine rađen je veliki remont u Rafineriji. Bilo je, međutim, napisa u medijima o problemima u rafineriji tokom remonta. O čemu se radi?

Pre svega, želim da istaknem da je remont naša zakonska obaveza, ali i želja da kroz investicione radove dodatno unapredimo Rafineriju. Takođe, potrebno je znati da je remont koji smo realizovali ove godine najkompleksniji u istoriji Rafinerije. Konkretno, svi naši pogoni su bili u remontu. Blizu 3.500 raznih izvođača je prošlo kroz rafineriju, investirali smo 2,4 milijarde dinara. Takođe, tokom remonta smo  paralelno radili i rekonstrukciju pogona MHC/DHT, da bi bio spreman za Duboku preradu. Uz sve to, mi u Rafineriji imamo jedno veliko gradilište, jer se izvode radovi na pogonu Duboke prerade, projektu koji je vredan 300 miliona evra. Rad ovog pogona je od velikog značaja za NIS, ali i državu Srbiju, i sigurno je da je prioritet da sve bude spremno za pouzdan start ovog postrojenja. Takođe, remont se mora izvesti po planu, što je neophodno i iz tehničko-tehnoloških razloga i po zakonu – propisano je kako da se “podmlađuje” pogon. Uz to, najveću pažnju posvećujemo bezbednosti izvođača i zaštiti životne sredine gde poštujemo najstrože propise.

Pored toga, u junu smo imali tehničkih problem u pogonu za proizvodnju sumpora KLAUS i u redovnoj proceduri smo zaustavili pogon i sanirali ga. Kada smo sanirali problem ponovo smo pokrenuli rafineriju.

Da li su remont i ovo naknadno zaustavljanje rafinerije uticali na snabdevanje tržišta naftnim derivatima?

Mi smo pre otpočinjanja remonta napravili zalihe goriva, paralelno sa remontom je obavljan i uvoz goriva, tako da je tržište bilo uredno snabdeveno.

Šta će start pogona Duboke prerade značiti za NIS i Srbiju?

Očekujemo brojne benefite od ovog projekta. Pre svega, dobijaćemo značajno veće količine najkvalitetnijih naftnih derivata, pre svega dizela, oko 38 odsto, a biće više i benzina i tečnog naftnog gasa. Reč je o proizvodima sa visokom maržom pa je jasno da će NIS uvećati prihode po ovom osnovu. Drugi benefit je to što ćemo proširiti asortiman na novi proizvod koks, koji se sada uvozi u Srbiju. Proizvodnjom koksa u Rafineriji, mi ćemo zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta u potpunosti i imati određene količine za izvoz. Želeo bih da istaknem da ovaj projekat nosi i ekološke koristi, što je u skladu sa održivim razvojem i načinom na koji ga mi vidimo u NIS-u, a to je da svi naši projekti pored biznis efekta imaju i značaj za zajednicu i buduće generacije. Sa startom Duboke prerade mi nećemo više morati da proizvodimo mazut, najteži deo nafte, koji više nije ekološki prihvatljiv, već ćemo proizvoditi veće količine svetlih derivata. To ujedno korespondira sa obavezama države Srbije u ovoj oblasti – da se smanji udeo mazuta u tečnim gorivima.

Dakle, proizvodnja koksa biće dodatni benefit za državu, jer se neće trošiti devize za uvoz koksa?

Da, to praktično daje cementarama prednost, jer neće morati koks da uvoze iz Južne i Severne Amerike. Ne samo da neće imati devizni trošak, već će im koks biti jeftiniji zbog niskih troškova transporta. Ovu vrstu koksa koriste cementare i mi smo već imali početne pregovore sa predstavnicima nekih cementara. U svakom slučaju, Rafinerija nafte Pančevo će po startu Duboke prerade moći da podmiri potrošnju koksa u Srbiji, a biće ga i za izvoz.

Kako rafinerija da usavrši svoje poslovanje, ali i proizvode, da budu što više „zeleni“?

Pored energetske efikasnosti naših procesa, što doprinosi tome da budemo konkurentniji na tržištu, radimo stalno na ekološkim unapređenjima. Takva ulaganja su ujedno i ciljevi održivog razvoja u NIS-u. Ne samo što radimo na tehnološkim unapređenjima i ekonomskom napretku, već ujedno doprinosimo tome da se smanje emisije u atmosferu. To znači da u Rafineriji kontinuirano obnavljamo sisteme, modernizujemo ih, povećavamo efikasnost novim tehnologijama. U projekte zaštite životne sredine uložili smo više od 70 miliona evra tokom poslednjih godina. To je nešto što je primarno i za nas, kao i za sve evropske rafinerije. Posvećeni smo primeni novih tehnologija i u održavanju i u planiranju.

Postoje li procene koliko ta ulaganja koštaju?

Mi svake godine, po raznim osnovama, u te nove programe, rekonstrukcije, modernizacije procesa, ulažemo od dve do četiri milijarde dinara. Taj iznos ne uključuje velike projekte kao što je na primer, Duboka prerada. Dakle, reč je o značajnim ulaganjima koja nam omogućavaju veće prihode, ekološke benefite, ali i zapošljavanje mladih stručnjaka. Na primer, samo za potrebe rada Duboke prerade zaposlili smo 60 novih ljudi u RNP. Tako doprinosimo da mladi ostanu u Srbiji, da ovde grade svoje karijere, u modernom i inspirativnom okruženju.

U Pančevu su Rafinerija i Petrohemija jedna preko puta druge. Koliko je to bitno za poslovanje ovih fabrika?

Ono što jeste značajno, i što su planeri u vreme gradnje Rafinerije i Petrohemije imali u vidu, jeste da su ovakve fabrike tehnološki vezane jedna za drugu, jer rafinerije proizvode određene sirovine za petrohemije, a Petrohemija sa svoje strane, takođe, ima proizvode, poput pirobenzina, koji se može dalje kao sirovina prerađivati u rafineriji. Petrohemije i rafinerije su uvek sinergijski vezane jedna za drugu. To već funkcioniše.

NIS prodaje gorivo u okruženju. Kako komentarišete konkurenciju tamošnjih rafinerija?

Želeo bih da istaknem da radimo u veoma konkurentnom okruženju, jer u našem regionu postoji značajan broj efikasnih rafinerija. Mi sada radimo na projektima koji će nas učiniti modernijim i efikasnijim od regionalne konkurencije. To će nam omogućiti da zadržimo dominantnu poziciju na tržištu Srbije i da ojačamo poziciju na regionalnom tržištu.

U javnosti se često čuju komentari da je kvalitetnije gorivo koje se toči na pumpama u susednim zemljama. Da je bolje od ovog iz pančevačke Rafinerije. Koliko je to odraz stvarnog stanja?

Kvalitet goriva je definisan standardom koji važi i za Srbiju i u zemljama u okruženju, ali i za Nemačku ili Francusku. Ako ne ispunjavate standarde ne možete da iznesete robu na tržište, niti da izvozite. A NIS je i izvoznik goriva. Od starta MHC/DHT NIS proizvodi i prodaje gorivo jednakog kvaliteta sa gorivom koje se prodaje u zemljama članicama EU. Rast obima izvoza NIS-a u 2018. godini od 14 odsto jasno svedoči da su naši proizvodi konkurentni i van Srbije.