Politizacija gasnih energetskih projekata izaziva probleme u sektoru

BM

Stručnjaci u oblasti energetike iz Bugarske, Turske, Srbije i Rusije za vreme diskusije u Sofiji o razvoju gasnih projekata na Balkanu su istakli da je krajnje vreme da se politizacija projekata u oblasti energetike smanji.
Fotografija: BTA

Krajnje vreme je da se politizacija projekata u oblasti energetike smanji – o tome su se saglasili stručnjaci u oblasti energetike iz Bugarske, Turske, Srbije i Rusije za vreme diskusije u Sofiji o razvoju gasnih projekata na Balkanu, piše BNR.bg.

Dimitar Šterev, stariji stručnjak u kompaniji „Bulgartransgas“ je Projekat izgradnje Turskog toga, koji je u fazi realizacije, ocenio kao važan za Bugarsku i bugarsku privredu. On je rekao da će uključivanjem u produžetak ovog gasovoda Bugarska sebi povratiti tranzit i podsetio da se od 1. januara 2020. godine tačka isporuke gasa našoj zemlji menja i da će polazna tačka trase biti u Turskoj, nakon čega će gas prolaziti kroz bugarsku a posle i kroz srpsku teritoriju.

Bivši ministar ekonomije i energetike Rumen Ovčarov je kazao da prvo što Bugarska mora da uradi jeste da formuliše svoju dugoročnu energetsku politiku, a ne da se ovim pitanjem ispočetka bavi svaka nova vlada. U intervjuu Radio Bugarskoj Ovčarov je priznao da je zbog nedalekovide politike Bugarska mnogo izgubila obustavljanjem projekta izgradnje Južnog toka.

Turska je odigrala svoje karte na račun Bugarske. Ono što je Bugarska izgubila, prošlo je kroz Tursku. I umesto da Bugarska bude energetsko čvorište na Balkanu, u takvo čvorište polako i sigurno pretvara se Turska.

Ovčarov je podsetio na velike projekte Nabuko, Južni tok, NE Belene, preko kojih je Bugarska planirala da se pretvori u energetski centar na Balkanu i podvukao političke aspekte njihovog neuspeha.

Bugarska je bila energetski centar. Tada su nam svi zavideli. Nažalost, posle toga su kao rezultat nepromišljenih političkih odluka i pod geopolitičkim i političkim pritiskom ti projekti obustavljeni. Sada umesto da prirodni gas ode u Tursku iz Bugarske, on dolazi iz Turske u Bugarku.

Volkan Jozdemir, predsednik turskog Instituta za energetska tržišta i politike (EPPEN) je takođe stavio akcenat na političku nijansu velikih energetskih projekata.

Bugarska je pre pet godina, pod pritiskom EU, odustala od Južnog toka. Za nas je to bilo dobro, jer se tako rodio projekat izgradnje Turskog toka. Međutim, ako sada delimično Grčka i pre svega Bugarska opet pod pritiskom EU budu sprečene da nabavljaju gas iz Južnog toka 2 i da u njemu učestvuju, te će zemlje doživeti velike sukobe između svojih nacionalnih interesa i zahteva Brisela. Da bi se to moglo svesti na minimum, možda ne treba da tako doslovno slušaju EU.

Turska razvija ozbiljno partnerstvo sa Rusijom kako bi mogla da ostvari projekat Turski tok razmišljajući o energetskoj sigurnosti na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, naveo je Jozdemir i dodao da je energetska sigurnost veoma skupa usluga.

I Aleksej Grivač, zamenik direktora Ruskog fonda za Nacionalnu energetsku sigurnost, smatra da je politizacija glavni problem evropskih tržišta gasa pa i balkanskog tržišta. Ruski gas je mogućnost za Evropu da postigne diverzifikaciju energetskih isporuka, bio je kategoričan Grivač.

Gasni sektor ima dugogodišnji razvoj. On računa na decenije i ne pokazuje svoje efekte od danas za sutra. Za razvoj ovih projekata potrebno je puno poverenja, politička odlučnost i dobra infrastruktura, podvukao je Grivač u intervjuu Radio Bugarskoj.

Urednica u srpskom „Balkanmagazinu“ Jelica Putniković je sa svoje strane rekla da je Turski tok važan industrijski projekat za Srbiju koji će njenoj zemlji obezbediti energetsku sigurnost ubuduće.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...