Bugari se nadaju Turskom toku

Ovih dana je, u skladu sa standardima EU, uspešno završena treća faza ekonomskog testa za proširenje gasne mreže Bugarske, a time su se i izgledi da na teritoriji ove zemlje bude izgrađen nov gasovod, čiji će kapacitet biti 15,8 mlrd kubnih metara gasa godišnje, osetno poboljšali. Predsednik vlade Bojko Borisov, koji odavno gaji ambicije da Bugarsku pretvori u nezaobilazan gasni centar u Evropi, nazvao ga je Bugarskim tokom. Borisov je, u stvari, mislio na produžetak gasovoda Turski tok kroz Bugarsku, kojim će se transportovati ruski gas od bugarske granice s Turskom do Srbije, piše za Radio Bulgaria (bnr.bg) bugarski analitičar Vladimir Sabev.

Bugarska je izgleda naučila svoju lekciju nakon što je pre pet godina propao projekat Južni tok, koji je trebalo da preko njene teritorije doprema više od 60 milijardi kubnih metara ruskog gasa u evropske zemlje i danas smatra da je ispunila sve kriterijume EU i SAD, tako da projekat ima sve šanse da bude završen, a gasovod pušten u eksploataciju početkom 2020. godine, kao što je obećala ministar energetike Temenuška Petkova.

Eksperti smatraju da će ova ideja biti uspešno realizovana i zbog činjenice da je, pored ostalog, ovaj projekat u interesu najvažnijeg saveznika Rusije na Balkanu – Srbije. Podršku, uz izvesne rezerve, izrazio je i potpredsednik EK i evropski komesar za energetiku Maroš Ševčovič, koji je rekao da, ako bugarski gasovod vrši isporuku ruskog gasa u Evropu, u novi hab koji trguje i drugim, međunarodnim gasom (osim ruskog – op. ur.), onda je to „korak koji treba pozdraviti“.

Odmah nakon što je prikupila obavezujuće ponude od tri kompanije za proširenje bugarskog sistema za tranzit gasa – ruskog Gasproma, bugarskog Bulgargasa i švajcarske METGroup, kompanija Bulgartransgas je objavila da predstoji potpisivanje ugovora o izgradnji bugarske deonice gasovoda s dve kompresorske stanice i ukupne dužine 484 km. Vrednost projekta se procenjuje na 1,431 milijarde evra. Sredstva treba da obezbedi i uloži Bulgartransgas koja, kako bi nadoknadila ove troškove, računa da će u narednih 20 godina prihodi od taksi za tranzit gasa kroz novi gasovod dostići oko 184 miliona evra. Nije isključena ni mogućnost da tri milijarde kubnih metara gasa, koje Bugarska namerava da kupuje za vlastite potrebe, bude po povoljnijim cenama, koje su inače suviše visoke za bugarske potrošače.

Bugarska, isto tako, u novom gasovodu vidi dobru priliku za realizaciju veoma važnog evropskog gasnog čvorišta Balkan na obali Crnog mora, koje bi trebalo da postane svojevrsna međunarodna gasna berza, te donosi prihode bugarskoj državi. Do sada nije bilo sasvim jasno kako i odakle će se snabdevati gasom, ali se slika iskristalisala a konture novog postrojenja postaju sve jasnije.

U oblasti energetike se sve, u kraju krajeva, svodi na strateške i geopolitičke interese, posebno kada je reč o isporukama energenata iz Rusije. I vrlo često iz tog razloga u prvi plan dolaze ne ekonomski, već politički interesi koji se ne podudaraju uvek i u potpunosti s interesima zemlje. Ali je Bugarska mala zemlja i teško bi mogla uticati na velike sile, što znači da ne treba isključiti mogućnost da te velike sile pokušaju da osujete realizaciju projekta u kontekstu zategnutih odnosa između Zapada i Rusije. I kako je sam ruski predsednik Vladimir Putin u više navrata podvukao, budućnost Turskog toka (respektivno Bugarskog toka), zavisiće od toga da li u EU zaista žele da dozvole da ruski gas novim gasovodom dođe do Balkana. Međutim, da bi se to dogodilo, Moskva je takođe svesna toga da ruski gasovod treba da odgovara evropskim kriterijumima u skladu s tzv. Trećim energetskim paketom EU za liberalizaciju tržišta gasa.