Zagreb ne odgovara na rusku ponudu da gasifikuje Hrvatsku

Ruski ambasador u Hrvatskoj, Anvar Azimov i prošle nedelje je ponovio Putinov predlog “da se gasifikuje cela Hrvatska radi izgradnje novih termoelektrana”. Stav premijera Andreja Plenkovića prema Rusiji nije nikakva tajna – on neće oberučke prihvatiti rusku strategiju za gasifikaciju Hrvatske.

Postoji li interes za zakup budućeg LNG terminala na Krku, odnosno ima li smisla uopšte kupovati plutajući terminal ako zakupaca neće biti dovoljno, treba da bude jasno u četvrtak, kada ističe rok za sakupljanje ponuda za zakup, piše Novi list, navodeći da se taj rok odgađao već dva puta ove godine. Ponude zakupaca za dva dana treba da pokažu da li je gradnja terminal, koju podržava - financijski sa 104 miliona evra i Evropska unija, trenuno isplativ projekat. Za sada samo načelno, gradnju tog terminala, kao i sličnih terminala u ostatku Evropske unije, podržavaju i Sjedinjene Američke Države, jer je to način na koji bi eventualno u Evropi mogli prodati višak svoga gasa, ali i smanjiti ekonomski, a time i politički uticaj Rusije.

Nedavno je zbog toga Predstavnički dom Kongresa SAD doneo rezoluciju kojom se od država članica Evropske unije traži zaustavljanje gradnje gasovoda Severni tok 2, vrednog 11 milijardi dolara. Predsedniku Donaldu Trumpu sugerisali su da “iskoristi sva raspoloživa sredstva kako bi se dala podrška evropskoj energetskoj sigurnosti kroz diversifikaciju tržišta i smanjenje zavisnosti od Rusije. Državama koje učestvuju u tom poslu i njihovim firmama preti se i sankcijama, ali one su, zasad, sklonije ruskom gasu, koji je jeftiniji od utečnjenog gasa koji se doprema LNG terminalima.

Na rubu događaja

Hrvatska je u toj globalnoj priči zasad na rubu događaja. Ali, zanimljivo je da se svaki put kad se približava rok za neki tender vezan za LNG terminal oglasi i ruska strana, odnosno ruski ambasador Anvar Azimov. Tako je prošle nedelje u intervju Večernjem listu ponovio da je predlog “predsjednika Vladimira Putina da se gasifikuje cela Hrvatska, radi izgradnje novih termoelektrana, financijskim resursima iz Rusije još aktualan”.

“Mi smo na to spremni, jer smatramo da je gasifikacija cele Hrvatske bitna koristi razvoja države. Ujedno, napredujemo s gasifikacijom rafinerije u Bosanskom Brodu, a početkom sledeće godine moći će se potpisati ugovor između Zarubežnjefta i Croduxa, pa početi renoviranje gasovoda iz Hrvatske do Bosanskog Broda”, kazao je za Večernji list Azimov.

U nekoliko ranijih istupa Azimov je isticao kako taj predlog o gasifikaciji Hrvatske postoji još od prošle jeseni, ali da Hrvatska na njega nije odgovorila. Tragom toga krenuli smo doznati šta to doista Hrvatskoj nudi Rusija i zašto o strategiji gasifikacije govori ruski ambasador u Zagrebu, a ne hrvatska Vlada, ako uopšte ima takve planove. Detalje ponude, ipak, nismo uspeli doznati, ni u ruskoj ambasadi ni u hrvatskoj Vladi, koja je i inače dosad prećutala sve slične istupe ruskog ambasadora, ali i upite domaćih medija.

Odgovor na pitanje je li takav predlog stigao i šta zapravo Rusija nudi nismo dobili ni nakon nedelju dana. U Vladi su, očito, i ovaj put odlučili preći preko toga da ruski ambasador osmišljava hrvatsku energetsku strategiju, što bi, ipak, trebao biti posao hrvatskih vlasti. Iz Vlade nam čak nisu odgovorili ni na pitanje je li u Banske dvore ili neko ministarstvo došla ruska ponuda. Na slična pitanja nismo dobili ni dodatna pojašnjenja ruskog predstaništva. Odgovore su nam poslali samo iz Ureda predsednice.

“Nakon sastanka predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u Sočiju krajem 2017. godine, kada je i predsednik Putin izneo predlog koji navodite u svom upitu, ministar energetike u Vladi Ruske Federacije, Aleksandar Novak pisao je hrvatskom ministru zaštite okoliša i energetike Tomislavu Ćoriću. Kopiju navedenog pisma ambasador Ruske Federacije Anvar Azimov dostavio je i Uredu predsednice Republike Hrvatske, s obzirom na to da je predlog iznet prilikom razgovora dvoje predsednika”, odgovorili su na pitanje Novog lista iz Ureda predsednice imaju li kakvih saznanja o tome da Rusija želi pokrenuti i finansirati projekat gasifikacije Hrvatske.

Predsednica, inače, podržava gradnju LNG terminala.

Partneri iz EU-a

Pismo je, očito, stiglo, ali to da li je hrvatska Vlada na njega nešto odgovorila nismo doznali. Naši sagovornici iz Vlade, s kojima smo neslužbeno razgovarali na tu temu ističu da Hrvatska poštuje Rusiju, kao i privredne veze dve zemlje, ali da će se hrvatska energetska strategija, pa tako i energetska nezavisnost osmišljavati u Zagrebu, a da su Hrvatskoj prvi partneri zemlje članice Evropske unije. Na našu primedbu da i one posluju s Rusijom i da su sve zavisnije od ruskog gasa, naš sugovornik odgovara da s Rusijom posluju njihove energetske kompanije, što čine i hrvatske firme, jer se uvoz gasa iz Rusije svake godine povećava, piše Novi list komentarišući da stav premijera Andreja Plenkovića prema Rusiji nije nikakva tajna. On je doista na liniji onoga što zastupa Evropska unija i Evropska pučka stranka, čiji je član i njegov HDZ, i iz toga je razumljivo da neće oberučke prihvatiti rusku strategiju za gasifikaciju Hrvatske, koja bi zemlju dovela u tešnje veze s Rusijom. Kao što je jasno da Rusija ne nudi gasifikaciju zato što je zabrinuta za privredni razvoj Hrvatske. To je pravi razlog zašto ruski ambassador u hrvatskoj i dalje insistira na ponudi na koju odgovora nema već više od godinu dana.