Novi atak na ruske gasovode u Evropi

Jelica Putniković

Američki i EU političari krenuli su u otvorenu bitku protiv ruskog gasa u Evropi. Za sada su, doduše, koplja uperena na gasovod Severni tok 2 ali, ne treba sumnjati da će ova kampanja biti proširena i na gasovode koji se Bugarska i Srbija spremaju da grade preko Balkana, kako bi gas iz druge cevi Turskog toka mogao da se transportuje do potrošača u ovim zemljama, Mađarskoj, Austriji i dalje u Evropi.

Evropski parlament podržao je sinoć zatvaranje projekta Severni tok 2 nakon što je Kongres SAD jednoglasno usvojio rezoluciju o uvođenju sankcija zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.

Rezolucija američkog kongresa, takođe, poziva američkog predsednika da podrži evropsku energetsku bezbednost kroz diversifikaciju tržišta i smanjenje zavisnosti od Rusije, piše Sputnjik. U tekstu rezolucije se navodi da je projekat politički i da predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti. Dokument, takođe, naglašava „ključnu ulogu“ Ukrajine za energetsko snabdevanje Evrope.

Zvanična Moskva odmah je reagovala na američke sankcije ocenom da je reč o još jednom pokušaju da se ugrozi sprovođenje, kako kažu, čisto komercijalnog projekta. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, komentarišući rezoluciju, rekao da su pokušaji SAD da ugrozi ovaj projekat primer nefer konkurencije, koja ima za cilj da onemogući realizaciju jednog čisto komercijalnog projekta.

Evropski parlament je prepisao od Amerikanaca da smatra ključnom ulogu koju Ukrajina igra u oblasti evropske mreže snabdevanja energijom i osudio izgradnju gasovoda Severni tok 2 - jer je u pitanju politički projekat ,koji predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti i naporima za diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom. Evropski parlament traži anuliranje ovog projekta, ističe se u rezoluciji.

Energetska unija – kontra energetskoj saradnji sa Rusijom

Nacrt ove rezolucije Evropskog parlamenta je, inače, početkom decembra podnet na razmatranje Komitetu za inostrane poslove, a njegov autor je evropska poslanica iz Letonije Sandra Kalijete.

Autorka inicijative je predlažila Evropskom parlamentu da utvrdi u rezoluciji „o stanju odnosa Rusije i EU“ tačku da će Rusija i EU ostati ključni ekonomski partneri u doglednoj budućnosti, ali da „Severni tok 2 povećava zavisnost Unije od isporuka ruskog gasa, preti unutrašnjem tržištu i da nije u skladu sa energetskom politikom EU i zato će biti zaustavljen“.

Evropskom parlamentu se predlaže da se u dokument unese formulacija o podršci „hitnom stvaranju integrisane evropske energetske unije, koja će u budućnosti uključivati istočne partnere“.

Projekat Severni tok 2 podrazumeva, inače, izgradnju dva kraka gasovoda, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, po dnu Baltičkog mora, do Nemačke. Ovaj gasovod se već gradi pored postojećeg Severnog toka i treba da bude završen do kraja 2019. godine.

Krajem novembra objavljeno je da je u okviru Severnog toka 2 već postavljeno oko 300 km cevovoda i da je završena izgradnja gasovoda na teritoriji Nemačke.

Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.

Protiv Severnog toka 2 su pored Ukrajine, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog gasa u Evropi naoročito aktivne Letonija, Litvanija i Poljska – koje insistiraju da je to politički projekat.

Rezolucija Evropskog parlamenta protiv realizacije Severnog toka 2 je doneta pod pritiskom SAD, što predstavlja pojavu nelojalne konkurencije, rekao je predstavnik Državne dume Vjačeslav Volodin, a prenosi Sputnjik.

„Odluka Evropskog parlamenta je očigledno doneta pod pritiskom SAD. Pozivi da se obustavi ekonomski profitabilan projekat za evropske države i njihove građane čuju se nakon pretnji sankcijama američkog Kongresa kompanijama koje učestvuju u izgradnji Severnog toka 2“, rekao je šef donjeg doma ruskog parlamenta komentarišući da to nije ništa drugo do nelojalna konkurencija, koju podržavaju političari koji deklarativno govore o principima demokratije i slobodne ekonomije.

Fraze o energetskoj bezbednosti

Ranije je Fransis Fanon, pomoćnik američkog državnog sekretara za energetiku izjavio da Sjedinjene Američke Države smatraju da projekat Severni tok 2 ugrožava bezbednost Evrope i pozvao je europske čelnike da prestanu da sarađuju sa Rusijom i da se povuku iz projekta, preneo je Rojters a Blumberg piše da je iz američkog kongresa saopšteno da je taj gasovod „drastičan korak unazad za energetsku bezbednost Evrope i za interese SAD”.

Fanon je istakao “da je tokom nedavnog radnog putovanja po Evropi razgovarao sa kolegama iz Hrvatske, Mađarske i Češke o važnosti diversifikacije energetskih resursa i snabdevanja, kao i načina jačanja energetske sigurnosti u prepoznavanju zajedničkih vrednosti transatlantskog saveza i zbog odustajanja od zavisnosti od Rusije”.

Prema rečima Fanona Severni tok 2 i Turski tok su pretnja evropskoj bezbednosti, jer će samo doprineti produbljivanju zavisnosti od Rusije. To nisu komercijalni projekti. Ovo je politički alat. Uz pomoć Severnog toka 2 Rusija nastoji proširiti mogućnosti uticaja na Zapad, te udaljiti Ukrajinu od Evrope”, rekao je Fanon I pozvao sve strane da se povuku iz projekta.

Odgovarajući na ove prozivke nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas je izjavio da Berlin neće povući svoju političku podršku gasovodu i da je nemačka kancelarka Angela Merkel to obećala Vladimiru Putinu u avgustu, ali da je istovremeno tražila da omogući isporuke gasa i preko Ukrajine.

Lažne alternative

Govoreći o potrebi raznovrsnije ponude prirodnim gasom Fanon je kao jedan od tih projekata istakao i plutajući terminal za utečnjeni prirodni gas na Krku, koji bi jednog dana mogao poslužiti za uvuz prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država.

Logično piše da SAD navodno povećavaju izvoz gasa, komentarišući da to nije tačno i ukazuje da Hrvatskoj predlažu da kupuje gas iz istočnog Mediterana, verovatno izraelskog, iako je eksploatacija gasa u tom području još uvek u embrionalnoj fazi.

Protiv ruskog lobisti za američki gas

Ne treba biti veliki energetski stručnjak da bi se shvatilo da SAD lobira protiv ruskog gasa I gasovoda Severni tok 2 zato što ovaj tranzitni pravac smanjuje šansu da se američki LNG prodaje u Evropi.

Prvi zamenik predsednika Odbora za energetiku Državne dume Rusije Igor Ananskih otvoreno kaže: „ Severni tok 2 neće dozvoliti Sjedinjenim Američkim Državama da povećaju obim prirodnog tečnog gasa u Evropi. Oni to savršeno shvataju. Zato i žele da izvrše pritisak svojim izjavama. Međutim, sve je to beskorisno, jer je to projekat nekoliko međunarodnih velikih kompanija, koje su već mnogo puta izračunale koristi. Neka SAD traže druga tržišta“.

Napadi na Turski tok još sporadični

Otvoreni napadi Vašingtona I Brisela na gasovod Turski tok još nisu počeli. Sporadično su se, doduše, čuli saveti Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj… Da ne treba da zavise od ruskog gasa, da se okrenu obnovljivim izvorima energije… Ovo, naravno, ne znači da nije bilo i da nema skrivenog “savetovanja” političara u ovom zemljama.

Ostaje da se vidi koliko će, ovoga puta balkanski političari, pre svega bugarski, biti čuvari interesa svojih glasača – potrošača ruskog gasa.

Treba, takođe, reći da se Bugarska, na primer, ponaša odgovornije prema projektu izgradnje ovog gasovoda od ponašanja tokom početka gradnje gasovoda Južni tok. Bugarska štampa piše da je, još pre nego što je dobila zvaničnu ponudu ruskog državnog giganta Gasproma Bugarska rekla da pristaje da tranzitira ruski gas. Nekoliko dana kasnije je i Grčka u Moskvi izrazila želju da se preko njene teritorije doprema ruski gas. Izgradnja nastavka gasovoda Turski tok preko Grčke je „moguće i realistična,“ rekao je ruski predsednik Vladimir Putin posle razgovora s premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom u Moskvi.

Reč je o izgradnji još jedne cevi Turskog toka kroz Crno more, koja bi produžila gasovod preko Bugarske do Srbije i centralne Evrope - ili preko Grčke do Italije, a koja će dopremati 15,5 mlrd kub. metara ruskog gasa godišnje. U te svrhe Bugarska treba da izgradi svoj gasovod dužine oko 500 km, od turske do srpske granice. To će zemlju koštati oko 1,6 milijardi dolara, objavio je nedavno ruski Komersant, koji je prvi razotkrio planove Gasproma u koje je uključena i Bugarska.

 

Ukoliko se opredele za „grčku varijantu,“ koristiće 80% već završenog Transjadranskog gasovoda, piše portal bgd.bg. Podsetimo da je 2014. godine tadašnji projekat izgradnje gasovoda Južni tok, koji je trebalo da kroz Bugarsku tranzitira više od 60 mlrd kub. metara ruskog gasa godišnje, propao pod pritiskom EU i SAD. Sadašnji projekat se u velikoj meri poklapa sa starom trasom cevi na bugarskoj teritoriji. Već tada su koristi za bugarsku privredu izazvale sumnje mnogih eksperata. A da ne spominjemo geopolitička predviđanja koja su u kraju krajeva predodredila propast projekta. Namere Grčke da se uključi u istu trku dodatno otežavaju stvari.

Prema preliminarnim komentarima stručnjaka, s ekonomske tačke gledišta izgradnja Bugarskog toka je opravdaniji i profitabilniji. Ali to još nije dokazano pošto nisu poznati ekonomski parametri gasovoda, a u ovoj fazi prevagu imaju geostrateške ambicije Rusije i ideja Bugarske da se izgradi evropski gasni hab „Balkan“ na obali Crnog mora koji će biti snabdevan gasom iz Rusije, Azerbejdžana i Grčke a koji će prodavati svima koji to žele u Evropi. Prema vladi, na ovaj način Bugarska neće biti izbrisana s mape gasnih koridora na Starom kontinentu a steći će veći ekonomski i politički autoritet. Ili kao što kaže potpredsednik vlade Tomislav Dončev bitno je da Bugarska zadrži ulogu distributera gasa. Ovo nije samo pitanje prihoda, nego i nacionalne bezbednosti jer Bugarska ne sme da ostane van gasnih trasa.

Ako ostavimo po stranu političke i strateške argumente, preostaje nam da vidimo kakvu će ekonomsku korist imati Bugarska od izgradnje gasovoda za ruski gas na svojoj teritoriji, konstatuje bugarski analitičar Vladimir Sabev navodeći da su, izgleda, u pitanju, pre svega, prihodi od tranzitnih taksi na gas. Ti prihodi su delovali nerealno dok je razmatran četiri puta veći Južni tok, a kamoli sada. Do sad niko ništa nije rekao o prihodima, jedino ministar energetike Temenuška Petkova je dosta lakonski odgovorila da je u pitanju indikativna dobit u narednih 20 godina veća od 4,358 milijardi leva (oko 2,2 milijarde evra). Ovo je, u stvari, dosta skroman profit, s obzirom na investiciju u gasovod koji zemlja treba da izgradi, i to što pre, pošto traže da Bugarski tok bude završen do kraja 2019. godine.

Što se gasnog čvorišta Balkan tiče, on je ekspresno uključen u ažuriranu Nacionalnu strategiju energetike. Ali i u ovom slučaju fale brojke, bez obzira na to što se tvrdi da će projekat odobriti Brisel. Izgradnja gasovoda će „progutati“ puno para – oko 1,5 milijardi evra. A koliko i od čega će naša zemlja zaraditi, osim od pružanja posredničkih usluga i trgovine između evropskih kupaca i prodavaca gasa, takođe, nije poznato.

U ovoj fazi iza političke euforije povodom namera da se izgradi gasovod za ruski gas preko Bugarske ne stoje ozbiljni ekonomski argumenti za njegovu rentabilnost. Jeste da smo na početku, ali su rokovi predviđeni za njegovu realizaciju toliko skraćeni da nema vremena za razmišljanja. Nadamo se, kao što su obećale i vlasti, da ćemo ovoga puta dobro izračunati sve, te nećemo ponoviti greške iz prošlosti. Nadamo se da svi napori neće biti obesmišljeni ukoliko Grčka dobije ovu trku, zaključuje Sabev.

U Srbiji se, takođe, ozbiljno sprema izgradnja gasovoda od bugarske do mađarske granice. Svima je jasno da su najslabija karika Bugari, jer njih pritiskaju i SAD i EU.

Zvaničnog dokumenta ni iz Vašingtona ni iz Brisela protiv balkanskih gasovoda, za sada nema. Ostaje nam da se nadamo da će se koplja antiruskih diplomata polomiti ili bar otupiti u bici sa evropskim poslenicima koji brinu o energtskoj bezbednosti svojih zemalja. I da će posle izbora za novu garnituru političra u Briselu doći oni koji zastupaju evropske a ne američke interese.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...