Superkompjuter i bušotine

BM

Značajna je uloga naše kompanije za privredu Srbije - od trenutka kada je Gaspromnjeft kupio NIS, ona je porasla - višestruko. Zahvaljujući ulozi NIS-a prošle godine je BDP Srbije porastao za dodatnih 0,3%, rekao je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a za Gasprom reviju.

„NIS se, kao što znate, svrstava u niz najvećih vertikalno-integrisanih energetskih kompanija Jugoistočne Evrope. Na našu delatnost se odražavaju procesi koji se dešavaju u evropskoj ekonomiji. Prošla godina je bila veoma dinamična i uspešna. Ako je uporedimo sa 2016. godinom, onda je čista dobit porasla za 80% - do 27 milijardi dinara (oko 222,1 miliona evra po srednjem kursu 2017. godine), a EBITDA za 18% i iznosila je 47 milijardi dinara”, kaže Kiril Tjudenjev, generalni direktor „Naftne industrije Srbije“ (NIS) odgovarajući na pitanje Aleksandra Frolova, koji je svoj intervju za Gasprom reviju započeo konstatacijom: „Kirile Vladimiroviču, 2017. godina je u Rusiji postala godina stabilizacije u ekonomiji. To se odrazilo na obime industrijske proizvodnje, na proizvodnju električne energije i na potrošnju motornih goriva. A kakva je ova godina bila za NIS?”

Obim investicija je dostigao red veličine 26,5 milijardi dinara, što je za 2% više nego u 2016. godini. Najveći deo tog iznosa je bio usmeren u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i na modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu, naše osnovne naftno-prerađivačke aktive.

Naše obaveze za uplatu poreza i drugih davanja u 2017. godini dostigle su 171 milijardu dinara. To je za 5% više nego u 2016. godini.

Najveći poreski obveznik u Srbiji

Vaša kompanija je najveći poreski obveznik u Srbiji.

Da. Početkom decenije iznos poreza i drugih davanja NIS-a činio je 10% budžeta Republike Srbije, a sada je to skoro 15%. Za prvo polugođe, NIS je na poreze i ostala davanja u budžet Srbije usmerio 81,7 milijardi dinara. Pri tome je poresko opterećenje naše kompanije poraslo.

A šta se u 2018. godini dešava sa profitom?

U prvom polugođu 2018. godine taj pokazatelj dobiti je iznosio 11,5 milijardi dinara (97 miliona evra). To je malo manje u odnosu na prethodnu godinu. Na pokazatelj dobiti utiču neki faktori na koje mi ne možemo da utičemo. Na primer, cena nafte. Ona igra dvojaku ulogu.

S jedne strane, visoke cene nama pogoduju, jer mi proizvodimo više od milion tona nafte. A s druge strane, mi uvozimo dve trećine „crnog zlata“ koje prerađujemo. Pored toga, na nas utiču kursne razlike. Prošle godine one su igrale u plusu, a ove godine - u minusu.

Značajna je uloga naše kompanije za privredu Srbije jer, od trenutka kada je Gaspromnjeft kupio NIS, ona je porasla - višestruko. Navešću kao primer jedan detalj-- zahvaljujući ulozi NIS-a prošle godine je BDP Srbije porastao za dodatnih 0,3%.

Sa čim je povezan prebačaj biznis-plana?

Sa rastom finansijskih proizvodnih pokazatelja. Mi smo ostvarili istorijski rekord za obime prerade nafte- 3,6 miliona tona (porast za 9% u poređenju 2017. sa 2016. godinom). Taj pokazatelj smo uspeli da dostignemo zahvaljujući ulaganjima u modernizaciju proizvodnih kapaciteta koje je napravila kompanija „Gaspromnjeft“ u proteklim godinama. Tokom 2017. godine mi smo, takođe, za 5% povećali prodaju naftnih derivata - do 3,5 miliona tona.

Nula „suvih“ bušotina

A kakvi su proizvodni pokazatelji u prvom polugodištu 2018. godine?

Ove godine, po pitanju proizvodnih pokazatelja mi, takođe, idemo preko biznis plana. Moramo da radimo uglavnom sa malim, iscrpljenim nalazištima. Od 1,8 milijardi evra, koje NIS planira da investira od 2018. do 2025. godine, jedna milijarda evra će biti usmerena na proizvodnju. Planiramo da je održimo na nivou reda veličine 1,1 milion tona. Zahvaljujući dosadašnjim ulaganjima, napornom radu naših stručnjaka i novim tehnologijama, do ovog trenutka uspevamo da sprečimo pad proizvodnje.

Čime su uslovljena ta ulaganja? Međudržavnim sporazumima ili čistom ekonomijom? Zar ne bi bilo isplativije da se sredstva ne usmere na usporavanje pada proizvodnje na postojećim nalazištima, nego na kupovinu udela u nekakvom mlađem i perspektivnijem nalazištu?

U osnovi leži čista ekonomija. Savremene tehnologije omogućavaju da se efikasno razrađuju nalazišta. Za nas digitalizacija proizvodnje nisu samo moderne reči, nego skup sredstava koja se primenjuju u radu. Na primer, u sastavu NIS-a posluje Naučno-tehnički centar (NTC) u kome se nalazi drugi po snazi superkompjuter u regionu. Na njemu mi očitavamo 3D-modele nalazišta, koji omogućavaju da se poveća efikasnost bušenja. Uz njegovu pomoć mi smo smanjili udeo „suvih“ istražnih bušotina sa 50% do nule. Pri tome su od početka decenije za dva puta porasli obimi bušenja - do 60 bušotina godišnje.

To se ne događa zato što kompanija ima sreće. Rast efikasnosti je rezultat mnogih napora. Između ostalog, imamo pedeset srpskih stručnjaka koji rade u našem Naučno-tehnološkom centru. Sada nameravamo da sa NTC NIS izađemo na spoljašnje tržište. Zaposleni u njemu već obavljaju pojedine vrste radova za matičnu kompaniju.

Naš region nije jednostavan - komplikovana je geologija, nalazišta nisu velika i, pri tome, udaljena su jedno od drugog. Ali, naša kompanija planira da nastavi sa istraživanjima u Srbiji, Rumuniji, kao i u Bosni i Hercegovini.

Tokom 2017. godine u Rumuniji smo probušili prvu uspešnu bušotinu - otkrili smo naftu i gas. I ove, 2018. godine bušimo u ovom regionu nekoliko bušotina. Projekat je veoma perspektivan.

Više belih derivata

Kako stoje stvari sa preradom?

U prvom polugođu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je skoro 1,7 miliona tona nafte. Očekujemo da ćemo tokom 2018. godine nadmašiti prošlogodišnji rekord. Prema usvojenoj strategiji, do 2025. godine treba da ostvarimo obim prerade od 4,1 milion tona. Ovde treba naglasiti da instalirani kapacitet Rafinerije nafte Pančevo iznosi 4,8 miliona tona godišnje. Ali, prerađivati takav obim danas nije isplativo, jer će značajan udeo dobijenih proizvoda imati nisku maržu. Tražnje unutar Srbije i susednih zemalja za takve obime nema, a izvoz na udaljenija tržišta nema ekonomskog smisla. Zato povećanje prerade ide postepeno, zajedno sa modernizacijom proizvodnje.

Sada gradimo u Pančevu postrojenje za odloženo koksovanje. Ono treba da proradi u trećem kvartalu 2019. godine. Zahvaljujući njemu, dubina prerade nafte u Rafineriji će dostići 99,2%. To je rekordna vrednost. Kompanija može da proizvodi za 0,5 miliona tona više belih naftnih derivata, što će dovesti do porasta profitabilnosti. Kao rezultat, u značajnoj meri će se smanjiti proizvodnja mazuta, a dobićemo, za nas, potpuni novi proizvod, a to je koks, koji se aktivno koristi u metalurgiji i građevinarstvu. Danas se koks mora uvoziti u Srbiju.

Kod kojih dobavljača nabavljate naftu za Rafineriju?

Konfiguracija Rafinerije je takva, da nam je zgodnije da radimo na određenoj korpi nafte. Mi organizujemo godišnji tender, a po potrebi, deo sirovine nabavljamo na spot-tržištima. Naša Rafinerija nafte prerađuje naftu sa iračkog nalazišta Kirkuk - ona se prodaje sa diskontom. Spoj njenog sastava i cene omogućava da se dobije odličan rezultat sa aspekta proizvoda i ekonomije. Sada smo uveli u preradu naftu sa Novoportovskog nalazišta „Gaspromnjefta“. Kombinacija napred navedenih sorti nafte daje odličan rezultat.

Kakva je sudbina vašeg postrojenja u Novom Sadu?

Sada tamo funkcioniše mala proizvodnja ulja, kao i skladišni kapaciteti. Nažalost, većinu projekata koje bi teoretski bilo moguće realizovati za razvoj tog preduzeća je isplativije realizovati u Pančevu. Mi, razume se, ne odustajemo od razvoja te aktive. Ali, za sada, ona čeka svoje vreme i svoje projekte. A sada je naša delatnost u oblasti prerade koncentrisana na Rafineriju nafte u Pančevu.

Više od 300 MW

Vaša kompanija je već odavno testirala mogućnost ulaska u oblast proizvodnje električne energije. Šta je učinjeno u tom pravcu?

Prošle godine smo izabrali ERS - izvođača za izgradnju elektrane u Pančevu. Taj projekat realizujemo zajedno sa „Gasprom Energo Holdingom“ (GEH). Nama pripada 49%, GEH-u 51%. Ukupan iznos investicija iznosiće oko 180 miliona evra. Instalisana snaga elektrane je planirana na nivou 200 MW. Puštanje u rad je planirano za 2020. godinu.

Ta elektrana je predviđena za široki krug potrošača?

Elektrana se gradi za povećanje efikasnosti energosnabdevanja naše rafinerije, koja će koristiti paru. Električna energija koja bude proizvedena u termoelektrani će se isporučivati na tržište. Kombinovani ciklus sa proizvodnjom elektro i toplotne energije obezbeđuje visoku efikasnost elektrane.

Evropsko zakonodavstvo, na koje se ugleda zakonska regulativa Srbije, krajnje se zahtevno odnosi prema novim kapacitetima za generisanje. Pored toga, u njemu su sadržani određeni zahtevi za obavezni udeo obnovljivog generisanja. Pre nekoliko godina NIS je pokrenuo odgovarajući projekat. U kom stadijumu se on danas nalazi?

Taj projekat je prešao u aktivnu fazu. Planirana je izgradnja 34 vetrogeneratora zbirne instalisane snage od oko 100 MW. Potpisan je sporazum sa partnerom, mađarskom kompanijom MET. Ona će investirati sa nama u taj projekat u proporciji 50:50 i angažovaće projektno finansiranje.

Kada planirate da ga realizujete?

Do drugog kvartala 2020 godine. U Srbiji važi specijalna tarifa za proizvodnju iz obnovljivih izvora. “Tradicionalni” megavat košta oko 45-50 evra. “Obnovljivu” električnu energiju proizvedenu iz vetra država će kupovati tokom 12 godina po 92 evra za MWh.

To znači da ćete u tom trenutku imati oko 300 MW instalisane snage za proizvodnju električne energije?

Tačnije, kod nas i naših partnera. Ali, generalno gledano - više, jer mi posedujemo 14 stanica za utilizaciju prirodnog gasa. One su izgrađene na nalazištima. Realizacija svih projekata u oblasti generisanja će nam omogućiti da zauzmemo otprilike 3% tržišta električne energije Srbije.

Smatramo da će naši napori izvršiti pozitivan uticaj na ekologiju zemlje. Već sad se značajan udeo električne energije u Srbiji proizvodi u prilično starim elektranama, koje rade na ugalj. A mi ćemo proizvoditi energiju koristeći „zeleniji“ gas i vetar.

Gasprom-premijalni brend

Na maloprodajnom tržištu motornih goriva Evrope prethodne dve godine su bile veoma burne. „Dizelgejt“, špekulacije oko mogućeg odustajanja od dizel-goriva. Da li se to odrazilo na maloprodajno tržište Srbije? I kakvi su se procesi, uopšteno gledano, dešavali na njemu?

Potrošnja dizel-goriva je rasla. Smatramo da će se taj trend održati, bez obzira na sve „dizelgejtove“. Za nas je to veoma važno, jer će sa uvođenjem u rad postrojenja za odloženo koksovanje NIS proizvoditi više visokokvalitetnog benzina i dizel-goriva.

Rast potrošnje je karakterističan samo za Srbiju ili se to dešava svuda na Balkanu?

Svuda na Balkanu. Pored tradicionalnih motornih goriva, mi učvršćujemo gasno-motornu oblast - kako u oblasti propan-butana, tako i u oblasti komprimovanog gasa.

Koliko sad stanica ima kompanija?

Sada je u našem vlasništvu 423 SSG, od kojih se oko 330 nalazi u Srbiji, gde naša kompanija zauzima više od 43% maloprodajnog tržišta. Čak i po ruskim merilima, mi imamo veoma veliku mrežu. Naše stanice rade pod dva brenda – NIS Petrol i Gasprom.

Gasprom, to je premijalni brend

Srpsko tržište je veoma zasićeno. Mi kao konkurente imamo MOL, LUKOIL, OMV i druge kompanije. Barijera za izlazak na tržište nema, svako ko želi može da uvozi gorivo. A u prečniku od 500 km smeštene su veoma ozbiljne rafinerije za preradu nafte. Zbog toga je za nas u maloprodaji osnovni zadatak ne ekstenzivni rast, nego stvaranje i razvoj kvalitetne mreže, preko koje je moguće prodavati brendirano kvalitetno gorivo, kao i dopunski asortiman i usluge.

Od 2013. do 2017. godine naša mreža se povećala ukupno za 15 stanica za snabdevanje gorivom, od kojih su prošle godine tri sagrađene, a jedna je kupljena. Mi smo takođe prošle godine rekonstruisali 11 SSG. Za isti taj period prosečan dnevni promet je porastao sa 5,2 tone na 6,1 tonu.

Mi se trudimo da privučemo kupce marketinškim akcijama, razvojem sličnih programa lojalnosti, kao i da zaradimo na dopunskom asortimanu. Udeo dopunskog asortimana u ukupnom iznosu prihoda od maloprodajnog biznisa je u porastu. Sada je on dostigao 15%.

Veoma dobar udeo! A koja roba je najtraženija?

Kafa, voda, energetski napici. Za nas je važno, što se od dopunskog asortimana najviše prodaju robe naših brendova, kao na primer, DriveCafe, energetski napitak G-Drive, žvake istog tog brenda i voda Jazak. Hteo bih da podsetim, da mi u kompaniji imamo proizvodnju sopstvene mineralne vode Jazak. Aktiva je, naravno, neprofilna, ali mi želimo da od nje napravimo uspešnu priču. Zbog toga smo izmenili strukturu upravljanja i sproveli rebrending flašica u kojima se prodaje mineralna voda.

„Energija znanja“

Koje vi projekte realizujete u oblasti kulturnih veza?

Naša kompanija zajedno sa „Gaspromnjeftom“ pruža podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pozorišnim i muzičkim festivalima. Na primer, festivalu klasične ruske muzike „Boljšoj“, kao i pozorišnom festivalu, koje organizuje Emir Kusturica. Podržavamo sport - fudbalski klub „Crvena zvezda“ i košarkaški klub „Partizan“, kao i sportske aktivnosti za decu.

Pored toga, NIS već 10 godina u okviru programa „ Zajednici zajedno“ sarađuje sa 11 lokalnih zajednica iz Srbije. Mi smo zajedno realizovali projekte u oblasti obrazovanja, sporta, ekologije, kulture, svih oblasti koje daju svoj doprinos u razvoju lokalne zajednice. U taj program je NIS uložio više od jedne milijarde dinara. Ove godine programu se pridružila još jedna, dvanaesta po redu, lokalna zajednica, što označava povećanje broja naših partnera i prijatelja.

Imamo program „Energija znanja“. Mi dajemo novac školama i univerzitetima, nabavljamo opremu za učionice i laboratorije, dodeljujemo stipendije talentovanim studentima. Do ovog trenutka u taj program je investirano oko pet miliona evra. Osim pozitivnog imidža kompanije, mi dobijamo i stipendiste - perspektivne zaposlene u NIS-u. Te stipendiste mi šaljemo u Rusiju - u profilisane visokoškolske ustanove, a zatim ih zapošljavamo.

Ovde se može ispratiti veza sa svim što mi radimo u proizvodnoj oblasti. Mnogo je projekata – to su godine pripreme i godine realizacije. Ne treba se bojati izazova, ne treba se bojati upuštanja u nove oblasti. Nove tehnologije ulaze u naš život, mi treba da ih pratimo, da tražimo puteve za njihovu primenu. I da obrazujemo potrebne stručnjake.

Vama se obraćaju velike kompanije koje predlažu rešenja u oblasti digitalizacije?

Obraćaju se sve velike kompanije. Najvažnije je razumeti ekonomsku suštinu i perspektivnost ove ili one tehnologije ili platforme. Postoje platforme koje su nam ranije predlagale veoma cenjene firme, ali do ovog trenutka perspektive njihovog razvoja su pod velikim znakom pitanja: kakve bi ekonomske gubitke pretrpela kompanija NIS, ako bi integrisala te platforme.

U ovom trenutku u oblasti digitalnih tehnologija u različitim delovima kompanije se razrađuje 70 projekata, od kojih je sedamnaest prešlo u aktivnu fazu realizacije. Sada tražimo profesionalce za kompaniju koji bi mogli da fokusiraju svoje napore u oblasti digitalizacije da bi se proces razvijao u jedinstvenom pravcu, da bi porasla efikasnost.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...