Srbija ozbiljno radi na gradnji gasovoda od bugarske do mađarske granice

Jelica Putniković

U skupštinskoj proceduri su dva dokumenta, ključna za sudbinu magistralnog gasovoda koji najkasnije 2020. godine treba da bude izgrađen od bugarske do mađarske granice. AERS je već ovu gasnu interkonekciju oslobodio odredbi takozvanog Trećeg energetskog paketa i čeka se odluka Energetske zajednice.

Država Srbija sve čini kako bi, poštujući zakonodavstvo EU do 2020. godine izgradila Magistralni gasovod granica Bugarske - granica Mađarske, kojim će gas iz druge cevi Turskog toka stizati u našu zemlju ali i biti transportovan na sever. U skupštinskoj proceduri je Predlog izmena i dopuna zakona o eksproprijaciji i pribavljanju dokumentacije za izgradnju Sistema za transport prirodnog gasa Južni tok kao i Predlog budžeta za narednu godinu, u kome je 70 miliona evra namenjeno za ovaj gasovod.

Konkretno Predlogom zakona o Budžetu za 2019. godini predviđeno je izdavanje garancija Republike Srbije do iznosa od 8.316.000.000 dinara, odnosno, 70.000.000 evra poslovnim bankama za izgradnja gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska.

Uz to, u proceduri je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje Sistema za transport prirodnog gasa Južni tok (Službeni glasnik RS, broj 17/13) kojim je predviđeno da se naziv Sistema za transport prirodnog gasa Južni tok menja u Magistralni gasovod granica Bugarske – granica Mađarske.

Ovo će doprineti tome da se ono što je ranije već urađeno u fazama otpočinjanja izgradnje gasovoda Južni tok primeni na novu interkonekciju – gasovod od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarsko, ali i eventualne krake ka drugim zemljama.

Inače, Savet Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) doneo je 1. oktobra 2018. godine Rešenje o izuzeću novog interkonektora za prirodni gas, kojim odobrava privrednom društvu GASTRANS d.o.o. Novi Sad izuzeće od obaveza primene pravila pristupa treće strane na budućem gasovodu koji će ići kroz Republiku Srbiju i biti povezivan na bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem.

Postupajući po zahtevu GASTRANS d.o.o., podnetom Agenciji 2. februara 2018. godine, po pribavljenom mišljenju Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Savet AERS je odobrio tom preduzeću i oslobađanje od obaveze primene regulisanih cena i izuzeće od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa, predviđenih Zakonom o energetici.

Ovaj zahtev GASTRANS d.o.o. je podneo Agenciji na osnovu Zakona o energetici (član 288), kojim je u domaće zakonodavstvo prenet tzv. Treći (energetski) paket propisa Evropske unije o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta energije.

AERS je, u skladu sa Zakonom (član 288), ovo rešenje dostavio i Sekretarijatu Energetske zajednice na dalje razmatranje.

Prema nezvaničnim informacijama Balkanmagazina u sedištu Energetske zajednice u Beču je po ovom Rešenju održana javna rasprava, a iz ovog tela su Agenciji za energetiku upućena dodatna pitanja vezana za ovaj projekat.

Dakle, sada je lopta u Energetskoj zajednici, kojoj je Balkanmagazin uputio pitanja o ovom projektu.

Treba reći da je, za razliku od priprema za izgradnju gasovoda Južni tok Srbija ovog puta mnogo opreznija i poštuje se zakonodavstvo EU.

Tako je 3. Septembra ove godine Savet AERS-a doneo Odluku o pravilima za raspodelu kapaciteta i mehanizmima za upravljanje transportnim kapacitetima društva GASTRANS d.o.o. Novi Sad. Ova odluka doneta je u postupku izuzeća koji, u skladu sa članom 288. Zakona o energetici, vodi Agencija po zahtevu GASTRANS od 2. februara 2018.godine za izuzimanje budućeg gasnog interkonektora od obaveze primene pravila pristupa treće strane i obaveze vlasničkog razdvajanja. Saglasno članu 288. stav 7. Zakona o energetici, Savet Agencije ovu odluku donosi pre odlučivanja o zahtevu za izuzeće, s tim da pravila i mehanizmi utvrđeni ovom odlukom primenjuje GASTRANS u postupku sprovođenja obavezujuće raspodele kapaciteta interkonektora koji za koje traži izuzeće, pod uslovom da traženo izuzeće Agencija odobri u skladu sa članom 288. ovog zakona

Još početkom godine GASTRANS je najpre je 2. februara 2018. godine podneo Agenciji zahtev za izuzeće od obaveza primene pravila pristupa treće strane na novom gasovodu koji će ići kroz Republiku Srbiju i povezivati bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem. Ovom odlukom se bliže uređuje obaveza GASTRANS d.o.o da ispita zainteresovanost tržišta za korišćenje transportnih kapaciteta budućeg gasovoda koji planira da izgradi. Saglasno Zakonu o energetici (član 288), pre donošenja akta o izuzeću Agencija će odlučiti i o pravilima i mehanizmima za upravljanje i raspodelu kapaciteta, koja će sadržati i obavezu da se neiskorišćeni kapacitet ponudi na tržištu, a da će korisnici infrastrukture imati pravo da trguju svojim ugovorenim kapacitetima na tržištu

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije je na sednici održanoj 9. februara 2018. godine doneo Odluku o načinu i rokovima ispitivanja interesovanja tržišta za korišćenje budućeg gasovoda.

Na osnovu toga GASTRNS je 8. marta objavio je javni poziv za podnošenje neobavezujućih ponuda za rezervaciju kapaciteta novog gasovoda koji će ići kroz Republiku Srbiju i povezivati bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem. Cilj javnog poziva je da omogući svim subjektima zainteresovanim da podnesu neobavezujuće ponude za korišćenje kapaciteta budućeg gasovoda, na osnovu kojih će društvo GASTRANS d.o.o. odlučiti o opravdanosti projekta izgradnje gasovoda kao i obimu traženog izuzeća.

Već 4. maja GASTRANS je izvestio AERS da je prispelo deset neobavezujućih ponuda tokom prve faze ispitivanja interesovanja tržišta za korišćenje budućeg gasovoda, planiranog da preko teritorije Srbije spoji bugarski i mađarski transportni sistem. Konkretne količine nisu saopštene ali, “procurila” je informacija da je interesovanje potencijalnih tranzitera gasa kroz ovaj gasovod mnogo veće (kažu tri do četiri puta) od količina koje su očekivane.

Sledeći korak, posle razmatranja ovih rezultata je poziv učesnicima koji su podneli ponude u prvoj fazi da podnesu obavezujuće ponude za rezervaciju kapaciteta na budućem gasovodu.

Sličnu akciju sa pozivom potencijalnim zakupcima kapaciteta radila je u Bugarska. Za budući gasovodi tranzitni pravac kroz Bugarsku i Srbiju javilo se više inostranih kompanija – u obe zemlje. Privreda, očigledno je, razmišlja šta će kada prestane transit ruskog gasa preko Ukrajine.

U sadašnjim uslovima, kada se zaoštrava politička situacija izmežu Moskve i Kijeva teško je pretpostaviti šta će biti sa tranzitom ruskog gasa kada krajem naredne godine istekne ugovor između Rusije i Ukrajine.

Zato, i pored izgradnje gasovoda Severni tok 2 sve više na značaju dobija mogućnost snabdevanja gasom potrošača sa juga Evrope. A pored gasovoda TANAP i TAP, čiji kapacitet je ograničen i već “rasprodat” Turski tok je realno opcija koja obećava.

Ukupno je na ulazu u Srbiju iz pravca Bugarske zahtevan kapacitet od oko 42 miliona m3 prirodnog gasa na dan, pri čemu su planirani različiti izvori nabavke prirodnog gasa. Dakle, može iz iz nekih drugih gasovoda, ne samo iz Turskog toka. Jer, ovaj kapacitet znači mogućnost transporta od oko 15,33 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je skoro pa kapacitet / količina gasa koja će stizati kroz drugu cev Turskog toka od ruske do turske obale.

Očigledno je još puno nepoznatih detalja oko balkanske gasne sage.

Ono što je ipak izvesno je da Srbija ozbiljno radi na obezbeđivanju energetske bezbednosti po pitanju gasa. Nadajmo se da Bugarska ovog puta neće reprizirati epizodu sa Južnim tokom.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...