Turski tok – hoće li biti balkanskog kraka?

Jelica Putniković

Završena je morska deonica „Turskog toka“. Prvim krakom stizaće gas u Tursku. Drugi će po turskom kopnu stići do gasnoh haba na tursko – grčkoj granici a pitanje je hoće li balkanski političari odoleti antiruskim pritiscima i izgraditi balkansku deonicu druge cevi ovog gasovoda.

Dok se u zemljama poput Srbije dovršetak polaganja druge cevi na morskoj deonici „Turskog toka“ tumači kao šansa za sigurnije obezbeđivanje energetske bezbednosti u Ukrajini, čijim gasovodima će tranzit ruskog gasa krajem naredne godine biti drastično smanjen, ako ne i prekinut, kao da su tek sada postali svesni da im je ovaj cevovod, pored „Severnog toka 1“ i „Severnog toka 2“, koji se tek gradi ovaj sve realnija pretnja. Tim pre što obe cevi gasovoda bez ikakvih problema stižu do Turske obale a sve je izvesnije i da će dalje, preko balkanskih zemalja – Bugarske, Srbije i Mađarske dostići ono što nije uspelo „Južnom toku“ - gasno skladište Baumgarten u Austriji, zemlji koja, prema podacima Eurostata, celokupnu potrošnju gasa uvozi iz Rusije. Bugari i Rumuni su, takođe, 100 odsto zavisni od ruskog gasa. Mađari, kao i Grci, koji priželjkuju, takođe, da njihovom teritorijom gas iz „Turskog toka 2“ ide ka Italiji, između 50 i 75 procenata. Italija od ruskog gasa zavisi između 25 i 50 odsto, a Srbija iz domaćih nalazišta uspe da obezbedi otprilike četvrtinu potreba. Možda i manje jer, raste potražnja za ovim energentom.

„Realizacija projekta „Turski tok“ doprineće ukupnoj energetskoj bezbednosti ovog dela Evrope. Srbija je spremna da sa svojim susedima razvije nastavak Turskog toka. Krak ispod Crnog mora izašao je na tursku obalu i sledi izgradnja gasovoda ka Bugarskoj", rekao je ministar Aleksandar Antić juče u Istanbulu, gde je prisustvovao svečanosti povodom završetka izgradnje morske deonice ovog gasovoda koji kreće od kompresorske stanice „Ruskaja“ u Anapi, na ruskoj obali Crnog mora, sa morskim delom dužim od 900 kilometara, koji se završava u turskom naselju Midiji.

Komentarišući da je ovaj projekat značajna prilika za ceo region i njegovu energetsku bezbednost Antić je istakao da bi priključenjem na Turski tok pomenute zemlje postale tranzitne i za gas i da bi, od toga, ostvarivale značajan profit: „Mogućnosti da 10 do 15 milijardi metara kubnih ruskog gasa iz Turske prođe prema Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji ozbiljna je šansa da unapredimo energetsku bezbednost. To će otvoriti mogućnost razvoja gasifikacije i gasne privrede.”

Da ove reči nisu bez osnova vidi se i po tome što je minulog vikenda ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov komentarisao mogućnost da deo „Turskog toka“ prođe kroz teritoriju Srbije i naglasio da se trenutno razrađuju različite mogućnosti proširenja gasovoda „Turski tok“ na evropskoj teritoriji, uključujući i preko rute Bugarska-Srbija-Mađarska, sa izlazom na distributivni centar za gas u Baumgartenu u Austriji.

Istovremeno, Ukrajinci konstatuju da će, nakon pokretanja gasovoda „Turski tok“ tranzit gasa preko teritorije Ukrajine biti smanjen za 12 do 13 milijardi kubnih metara godišnje. Leonid Unigovski, predsednik Saveta za gasnu industriju i tržište prirodnog gasa Ukrajine upozorava da „sada Ukrajina treba da usmeri napore kako bi sprečila izgradnju drugog kraka „Turskog toka“, jer će to onda dodatno smanjiti količinu transporta gasa preko Ukrajine u Evropu“.

Unigovski, prema pisanju Sputnjika, smatra da Kijev treba da privuče strane partnere da učestvuju u upravljanju ukrajinskim gasovodnim sistemom. Kao prioritetne navodi operatore iz Italije, koja godišnje preko Ukrajine dobija 23 milijarde kubnih metara gasa.

„Ali slabe su šanse da ćemo zadržati tranzit našim gasovodnim sistemom od 70 do 90 milijardi kubnih metara. Realno je da to bude između 40 i 60 milijardi, ako sada rešimo pitanje stranih partnera“, dodao je Unigovski.

Gasovod „Turski tok“ podrazumeva izgradnju gasovoda koji se sastoji iz dva kraka, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara, s tim što je predviđeno da prva cev do kraja ove godine počne da snabdeva gasom turske potrošače. Gas iz drugog kraka „Turskog toka“ namenjen je za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope. Njegovo puštanje u rad planirano je najkasnije u decembru 2019. godinu.

Za razliku od „Južnog toka“, gde je „Gasprom“ imao partnere i za morsku deonicu, morski deo „Turskog toka“ finansira ova ruska firma i ona će biti vlasnik te deonice gasovoda.

A infrastrukturu (gasovod i neophodne kompresorske stanice) za transport gasa kroz Tursku do gasnog haba na tursko-grčkoj granici gradi turska firma „Botas“.

Dakle, „Turski tok“ treba da bude završen taman kada iz Moskve najavljuju da će prestati s tranzitor gasa kroz ukrajinske gasovode.

Strah Ukrajine

Nisu, naravno, samo Ukrajinci ti koji su antiprotivni izgradnji „Turskog toka”. Ne treba zaboraviti SAD. Kao in eke evropske zemlje – poput Poljske, na primer.

Tokom svog jučerašnjeg obraćanju na ceremoniji, kojoj je prisustvovao i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je rekao da je za Tursku „Rusija dugoročni pouzdani prijatelj i važan snabdevač prirodnog gasa“.

Turski predsednik je, takođe, tvrdio da nikakav pritisak trećih zemalja neće sprečiti zajedničke projekte.

„Naši odnosi sa Rusijom su u porastu, što se, takođe, izražava u energetskom sektoru. Sa ruskim prijateljima smo uložili mnogo napora za realizaciju projekta „Turski tok“. On ima istorijski značaj. Ovaj gasovod nije važan samo za nas, već i za naše susede. Planiramo da polovinu gasa isporučujemo Evropi, a evropske zemlje će, takođe, dobiti novi impuls. Turska će moći da u potpunosti ispuni potrebu za gasom u Evropi“, naglasio je Erdogan.

Čvorište

Uoči završetka morske deonice „Turskog toka“ i iz Rusije su stigle potvrde da će biti formirana čvorišta za preusmeravanje gasa u Evropu.

Kremlj je uveren da će završetak polaganja morskog dela gasovoda „Turski tok“ biti praćen formiranjem gasnog čvorišta u Turskoj i stvaranjem gasovodne mreže u Evropi, piše Sputnjik.

„Sada mnogo zemalja traži da se na njihovoj teritoriji formira čvorište. Čvorište će sigurno biti napravljeno i gas će krenuti dalje“, objasnio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, naglašavajući da, „prema raspoloživim planovima, turska ekonomija jednostavno ne može da podnese takvu količinu gasa, dok potrebe Evrope ostaju. Shodno tome, mogućnosti za stvaranje mreže ogranaka gasovoda su prilično široke“.

Gasovod „Turski tok“ daje realan doprinos evropskoj energetskoj bezbednosti, izjavio je, takođe, portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„To je realan doprinos energetskoj bezbednosti, jer za vrlo kratko vreme taj gasovod neće ići samo u Tursku. On neće samo doprinositi razvoju turske ekonomije, već će proći dalje ka evropskim potrošačima“, objasnio je Peskov u intervjuu za televiziju „Rusija 1“.

Bugarska

To što je Bugarska svojevremeno odbacila „ Južni tok” je bila velika greška – smatraju i dalje u Rusiji i, kao što je više puta ponovio is am predsednik Rusije Putin i ostali zvaničnici “Gasproma” i – gradnja gasovoda kojim će gas iz „Turskog toka” ići preko Balkana kroz ovu zemlju neće krenuti bez čvrstih garancija.

Bugari su, doduše, u međuvremenu promenili stav. A Putin je u jednom od svojih obraćanja rekao: „To može biti preko Bugarske, čak i preko Srbije, Mađarske, Grčke“.

Konačnu reč dace, očigledno je, političari.

Ne ruski, odluku će morati da donesu predstavnici zemalja koje priželjkuju da budu na trasi „Turskog toka”. Sasvim je sigurno da iz SAD i od nekih predstavnika vlasti u Briselu i dalje balkanskim političarima stižu „prijateljski” saveti, pretnje… da nije pametno energetsku bezbednosti zasnivati na ruskom gasu.

Potrošačima, građanima i industriji ostaje nada da će se ovdašnji političari - balkanski pre svega, (jer bez zajedničkog stava volja političkog vrha Srbije nema mogućnost realizacije), ponašati poput Nemaca, koji su izgradili „Severni tok 1” i sad grade drugi krak - da će se dogovoriti da izgrade gasovod koji će od gasnog haba na tursko – grčkoj granici, preko Bugarske, Srbije i Mađarske stići u Austriju.

Pitanje je, dakle, hoće li biti balkanske deonice „Turskog toka”.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...