Gas jača u odnosu na ugalj – Rusija će dominirati kao izvoznik

BM

Stručnjaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) napravili energetsku mapu sveta za narednih 20 godina. Gas će na poziciji drugog globalnog izvora energije zameniti ugalj. Rusija verovatno, bar do 2040. godine, neće imati konkurenciju u toj oblasti.

Prirodni gas bi trebalo da do 2030. godine pretekne ugalj na mestu drugog najvećeg izvora energije u svetu, kao posledica zaoštravanja globalne klimatske politike i rasta korišćenja utečnjenog prirodnog gasa, saopšteno je u utorak iz Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Agencija u novom Svetskom energetskom pregledu (World Energy Outlook - WEO) za 2018. procenjuje da će potrošnja energije porasti za više od četvrtine između 2017. i 2040. godine, ako se uveća energetska efikasnost, dok će u suprotnom taj rast biti dvostruko veći.

Globalna potrošnja gasa rašće za 1,6 odsto godišnje do 2040. i biće 45% veća nego što je to danas slučaj, stoji u WEO.

Procene su zasnovane na Agencijinim „Novim političkim scenarijima“, gde se uzimaju u obzir zakoni i politike smanjenja emisija štetnih gasova i borba protiv klimatskih promena. Analitičari IEA takođe računaju na povećanje efikasnosti, odnosno smanjenje potrošnje goriva i druge faktore, prenosi wpcserbia.rs pisanje Rojtersa.

„Prirodni gas je najbrže rastuće fosilno gorivo u Novim scenarijima, sa procenom da će preteći ugalj do 2030. i biti drugi najveći izvor energije u svetu posle nafte,“ stoji u Pregledu.

IEA, takođe, računa da će Kina, koja je već najveći uvoznik nafte i uglja u svetu, postati i najveći uvoznik prirodnog gasa sa neto uvozom na nivou onog koji će sve zemlje Evropske unije imati 2040. godine.

 Vodeća uloga Rusije

 Ključni region, koji će doprineti povećanju izvoza prirodnog gasa za 60 odsto, jeste jugoistočna Azija, čija se ekonomija aktivno razvija, piše Sputnjik.

Stručnjaci IEA smatraju da, na dugoročnom planu, Rusija verovatno neće imati konkurenciju na tržištu gasa. Čak i uprkos činjenici da će potražnja za tom vrstom goriva u Evropi opasti sredinom sledeće decenije i da će 2040. godine biti manja za 16,4 odsto u poređenju s 2017. godinom, evropski izvoz će se povećati za 86 odsto. To je povezano sa činjenicom da zemlje EU postepeno smanjuju sopstvenu proizvodnju. Iako Rusija ne može potpuno da dostigne taj nivo, stručnjaci ne dovode u pitanje ključnu ulogu Moskve u snabdevanju Evrope gasom.

„Rusija će ostati najveći i jedan od najjeftinijih snabdevača gasom u regionu, ali efekat toga će se smanjiti na integrisanom evropskom tržištu gasa, gde će kupci imati pristup različitim izvorima gasa“, prognoziraju stručnjaci.

Jedan od spornih momenata u izveštaju tiče se bezbednosti isporuke. Analitičari, očigledno, precenjuju moguće količine, jer je jedina alternativa za isporuku ruskog gasa u EU američki gas, koji, uprkos nadama Vašingtona, nije preuzeo vođstvo u Evropi.

Ove godine „Gasprom“ planira da ponovo obori rekorde u snabdevanju inostranstva ruskim gasom, izvozeći 205 milijardi kubnih metara goriva. To je 10 puta više od ukupne količine gasa koju je proizvela Ukrajina u 2017. godini.

Takvim rezultatima su doprineli evropski potrošači. Od sredine godine isporuke u Nemačku porasle su za 12,3 odsto, u Austriju za 48,3 odsto, Holandiju za 53,8 odsto, Hrvatsku za 40,1 odsto, Dansku za 11,9 odsto i Poljsku za 6,6 odsto.

I sasvim je jasno zašto se ovo dešava. Cena američkog prirodnog gasa je u oktobru bila 352 dolara za 1.000 kubnih metara, a u „Gaspromu“ je ista količina gasa koštala 230 dolara.

Pozicija evropskih potrošača jasno se ogleda u infrastrukturnim projektima. U Evropskoj uniji se nastavlja gradnja „Severnog toka 2“. Istovremeno se gradi i „Turski tok“, a o mogućnosti njegovog proširenja do Rima krajem oktobra u Kremlju je premijer Italije Đuzepe Konte razgovarao s Vladimirom Putinom.

U isto vreme, izgradnja novih terminala za prijem američkog gasa po ceni „Severnog toka 2“ ostaje na nivou obećanja evropskih političara Donaldu Trampu.

 Azijski manevar

 Prema mišljenju analitičara IEA, glavni potrošač energije u narednim godinama će biti azijska ekonomija koja se sve više razvija. To je pre svega Kina, čije će potrebe za gasom do 2030. godine porasti do 480 milijardi kubnih metara. Jedino političke provokacije pojedinih igrača mogu da spreče da se to tržište aktivno razvija.

„Uvereni smo da će više od 70 odsto globalnih investicija u energetski sektor zavisiti od država, a to znači da je sudbina te industrijske grane u potpunosti određena političkim odlukama. Ostvarivanje zajedničkih ciljeva zahteva delovanje odgovarajuće politike i srodnih inicijativa“, istakao je izvršni direktor Agencije Fatih Birol.

I u ovom slučaju je Moskva u boljem položaju od Vašingtona. Zbog trgovinskog rata, koji je pokrenuo Donald Tramp, Peking je u potpunosti odustao od isporuka nafte i gasa iz Amerike. Predsednici Rusije i Kine su sklopili dogovor o izgradnji novog gasovoda „Snaga Sibira 2“ duž zapadne rute „Altaj“. Očekuje se da će se godišnje tim gasovodom prenositi 30 milijardi kubnih metara gasa.

To, zapravo, znači da veliki projekat izgradnje novih postrojenja za proizvodnju tečnog gasa u Americi i eksploatacija nafte iz škriljaca predstavljaju veliki rizik za američku ekonomiju, a mogu da uzrokuju velike gubitke. Trenutno u svetu vlada deficit tankera koji prevoze gas, a cena njihovog prevoza raste, dok nedostatak potražnje za američkim gasom u Kini čini besmislenim izgradnju novih objekata.

Prema proceni analitičara konsultantske kuće „Edison“, prekidom isporuke američkog gasa u Kinu fabrika za proizvodnju tečnog gasa „Magnolija LNG“ sa kapacitetom od osam miliona tona godišnje, koja se gradi u Luizijani, skoro da je izgubila svoje ekonomske izglede. Izgradnja drugih postrojenja za proizvodnju je, takođe, pod znakom pitanja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...