Sa NIS-om Gaspromnjeft lider i u Evropi

Podsećajući da su u Srbiji kupili Naftnu industriju Srbije - kompaniju koja je u to vreme bila gubitnik, a da je sada NIS lider na Balkanu, iz Gaspromnjefta poručuju da se njihova strategija zasniva na daljim ulaganjima u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta. Između ostalog, zahvaljujući unapređenju efikasnosti poslovanja i kompleksnoj modernizaciji, koje Gaspromnjeft sprovodi u svim svojim rafinerijama, i sam NIS će tada biti veoma konkurentan, ne samo na Balkanu već u čitavoj Evropi, rečeno je novinarima iz Srbije koji su nedavno bili u poseti Gaspromnjeftu i imali priliku da u Sankt Perersburgu obiću Naučno-tehnološki centar Gaspromnjefta.

Gaspromnjeft je jedna od najvećih ruskih vertikalno-integrisanih naftnih kompanija, a po obimu proizvodnje i preradi nafte među prve tri najveće kompanije Rusije.

Delatnost kompanije je istraživanje i razrada nalazišta nafte i gasa, prerada nafte, proizvodnja i promet naftnih derivata. Po veličini dokazanih i verovatnih rezervi ugljovodonika od 2,78 milijardi tona uslovne nafte po međunarodnim standardima SPE-PRMS, koje su potvrđene, Gaspromnjeft je jedna od 20 najvećih naftno-gasnih kompanija na svetu. To, konkretno, znači da je Gaspromnjeft obezbeđen resursima za decenije unapred.

Srpski novinari su imali priliku da čuju da je strategijom ove firme kao ključni cilj zacrtano da do 2020. godine proizvedu 100 miliona tona nafte, da dostignu 40 miliona tona u preradi „crnog zlata“ i da do 2020. godine dostignu prodaju naftnih derivata od 33 miliona tona godišnje.

Koliko su ovi ciljevi ostvarivi u Gaspromnjeftu dokazuju navodeći da su prošle godine proizveli 89,75 miliona tona naftnog ekvivalenta. Govoreći o tome da nema zvaničnih podataka o tome da su rekorderi u Gaspromnjeftu kažu da za 13 miliona tona povećali proizvodnju tokom prošle godine i „prvi put u istoriji kompanije 2017. godine postali i zvanično treća komanija po obimu proizvodnje u Rusiji“.

Cilj je dostignut i u sektoru prerade – tokom 2017. godine su preradili 40,1 miliona tona. Da Rusi ozbiljno računaju na NIS vidi se i po tome što je u ovu cifru uključena i prerada u Rafineriji nafte Pančevo.

Rafinrija nafte Pančevo

U strukturi Gaspromnjefta je više od 70 preduzeća za proizvodnju i preradu nafte i prometnih preduzeća, koji rade u Rusiji i inostranstvu. Pored toga što svoje proizvode plasira na čitavoj teritoriji Ruske Federacije Gaspromnjeft izvozi u više od 50 zemalja sveta.

Prema rezultatima 2017. godine neto dobit Gaspromnjefta je iznosila 253 milijardi rubalja, što je povećanje od 26,5% u odnosu na 2016 godinu. Predstavnici Kompanija su se srpskim novinarima pohvalili da su lider u svojoj oblasti - po tempu rasta finansijskih pokazatelja, kao i, na primer, po kompleksnom pokazatelju efikasnosti: povraćaju uloženog kapitala.

Glavni akcionar kompanije je Javno Akcionarsko društvo Gasprom (95,68 %) a ostale akcije su u slobodnom prometu.

Akcenat na Sibiru i Arktiku

Gaspromnjeft je lider u proizvodnji nafte u Sibiru i na Arktiku, ali predstavnici kompanije s ponosom naglašavaju da su i tehnički lider u proizvodnji na bušotinama gde primenjuju najsavremeniju opremu. Mnogi od ovih projekata nisu još do kraja razrađeni a neki, koji su razrađeni, još nisu našli svoju konkretnu primenu. Kako kažu: „Ne samo u Rusiji, i drugde još konkurencija ne radi ovo u čemu smo mi prvi. Između ostalog mi smo prvi po tome što imamo digitalni „dvojnik“ nalazišta nafte.“

U to su srpski novinari mogli da se uvere u Naučnom tehnološkom centru u Sankt Perersburgu.

Ističući da imaju veoma napredne tehnologije, koje primenjuju u proizvodnji naftu na Arktiku ali i kada je prerađuju u Gaspromnjeftu kažu: „To je nešto zbog čega smo ponosni ne samo u okviru naše zemlje već i na međunardnoj areni“.

Po značaju u ovoj kompaniji ističu tri velika projekta, koje razrađuju. To je, pre svega nalazište Novoport, na kome se nafta iz nalazišta ispod mora dobija na kopnu. Gaspromnjeft po prvi put u svetu koristi tehnologiju da tu naftu preveze morskim putem u surovim arktičkim uslovima. Konkretno, ledolomac kroz led probija put do mesta gde preuzima tu naftu i vozi je do Murmarska, gde se ona prerađuje. To je nafta izvađena u području vrata Arktika. A ovaj specijalni transport je organizovan zbog toga što je reč o nafti je visokog kvaliteta, pa je zbog toga ne „voze“, ne stavljaju u cev (naftovoda), da bi joj sačuvali taj kvalitet.

Srpskim novinarima je predočen put nafte koja pređe daleki put sa arktičkog leda do Pančeva, gde se prerađuje, gde se dobijaju kvalitetni derivati, koje koriste vozači u Srbiji i drugim okolnim zemljama.

Zanimljivo je da je ovo nalazište otkriveno još pre 50 godina, u vreme SSSR, ali, tada nisu postojale tehnologije da se ova nafta izvlači i nije bilo tankera ledolomačke klase da se ona prevozi. Sada, kada mogu da je proizvode i prerađuju ostvaruju dobit koju nisu mogli naftaši pre pola veka.

Sledeći projekat koji ističu u Gaspromnjeftu je Istočna Mesojaha (Восточная Мессояха),gde je ova kompanija suvlasnik sa 50 % akcija sa Rosnjeftom. Ovim projektom upravlja Gaspromnjeft i, praktično, ovo je najsevernije nalazište u Rusiji – na kopnu. Reč je o najekstremnijim uslovima za eksploataciju nafte na svetskom nivou. Ovo je najsloženije geološko nalazište u celoj Rusiji.

Ovde se primenjuje savremena tehnologija koju naftaši slikovito zovu „riblja kost“, zbog utiska (slike) cevi kojima se nafta crpi. Reč je o tehnologiji koja omogućava da se crpi nafta sa različitih tačaka i izvlači na površinu.

Treći projekat je naftnu platformu Prirazlomnaja, unikatno nalazište ne samo u Rusiji već u svetu. Ovde se nafta i bukvalno dobija iz mora, vadi se iz vode. Norvežani, takođe, imaju platformu u arktičkim vodama, u moru, ali njihova platforma je na veštačkom ostrvu, tako da je Prirazlomnaja jedinstvena, jer se iz dubine vode dobija nafta.

U Gaspromnjeftu ističu da sve tehnologije i savremene, veoma napredne metode koje koriste u Rusiji primenjuju i u NIS-u. Od 2013. godine je znatno poboljšana proizvodnja nafte, a to je posebno primetno od 2015. godine.

Prerada

Posle proizvodnje drugi bitan deo svake naftne kompanije je prerada. Oko 40 miliona tona nafte, u proseku, Gaspromnjeft prerađuje u četiri velike rafinerije. Pogoni Gaspromnjefta za preradu nafte su po celoj Rusiji ali i u Srbiji pa u ovoj kompaniji ističu: „Možemo reći da imamo rafinerije od Srbije do Urala. Naredne godine, kada završimo pogon Duboke prerade u RN Pančevo imaćemo jednu od najmodernijih i naopremljenijih rafinerija u Evropi“. U Gaspromnjeftu ne kriju zadovoljstvo što će tada pančevačka rafinerija „postati lider u Evropi“.

Najveća rafinerija je u Omsku, koji se nalazi na granici sa Kavkazom, odnosno sa Kazahstanom. U njoj se prerađuje oko 20 miliona tona sirove nafte godišnje. Tokom naredne tri godine biće završena modernizacija ove rafinerije, posle koje će ona biti najmodernija u savremenoj Rusiji.

Sledeća je Moskovska rafinerija, u srcu grada, koja se, takođe, modernizuje. Sledi rafinerija u Jaroslavlju, gde je partner Gaspromnjeftu Rosnjeft, a četvrta je pančevačka, rafninerija Naftne industrije Srbije, u kojoj je Gaspromnjeft većinski vlasnik.

Promet

Gaspromnjeft ima razvijenu mreža benzinskih stanica, u samoj Rusiji, zemljama ZND i Evrope. U okviru NIS-a – pod brendom NIS Gaspromnjeft i Gasproma su benzinske stanice u Srbiji i na Balkanu.

Maloprodajna mreža obuhvata više od 1.850 stanica za snabdevanje gorivom u Rusiji. U ovom segmentu poslovanja ostvaruju se impozantne cifre. Bez lažne skromnosti u Gaspromnjeftu kažu: „Lideri smo u prodaji, na jednoj benzinskoj pumpi prodamo 20 tona derivata dnevno.“

Gaspromnjeft, takođe, ima razvijene komplekse za snabdevanje aviona na velikim aerodromima u Rusiji – prvi je po snabdevanju aviograne, ali i u svetu.

Takođe razvijaju i biznis sa bunkerisanjem – snabdevanjem brodova gorivom sa svojih brodova.

Ulja i maziva Gaspromnjefta koriste se ne samo u Rusiji već i u Evropi. Pored fabrike u Rusiji, u Omsku i u Srbiji, u Novom Sadu Gaspromnjeft je vlasnik i fabrike maziva u Italiji, što im omogućava da plasiraju svoje proizvode na evropskom tržištu.

I proizvodnja bitumena je veoma važna grana, jer se ovaj proizvod koristi u građevinarstvu - u izgradnji objekata i puteva. Imaju veoma savremena pakovanja, što omogućava da se bitumen prodaje u 25 zemalja.

Ekologija

Bez obzira pričaju li o istraživanju, proizvodnji, preradi ili prometu u Gaspromnjeftu napominju da im je ekologija ključni segment u radu. U ekološke projekte je uloženo 27 milijardi rubalja (oko 400 miliona evra) godišnje.

Primer kolika se pažnja poklanja zaštiti životne sredine je na Jamalu, na krajnjem severu, gde živi narod Nenci, koji se bavi stočarstvom. Da ne bi ugrozili sezonske migracije jelena - losova, sa kojima se sele i Nenci Gaspromnjeft je cevovod podigao iznad zemlje.

Velika pažnja poklanja se i industrijskoj bezbednosti i zaštiti na radu. U primeni je jedinstven sistem uzbunjivanja i javljanja, koji obuhvata ne samo Rusiju već i Srbiju – sistem uzbunjivanja je takav da, na primer, rukovodioci u Sankt Petersburgu dobijaju na mobilni telefon informaciju o nekoj maloj saobraćajnoj nesreći, u kojoj niko nije povređen, ali u kojoj su učestvovali zaposleni i(li) vozilo kompanije, negde u Rusiji ili Srbiji.

Ekonomija

Ekonomski efekti su ono gde se najbolje vide efekti delovanja. Gaspromnjeft ima najveće dividende među kompanijama koje se bave pertrolejskim biznisom. Lider je u Rusiji. U poslednjih pet godina spada u grupu najpoželjnijih poslodavaca u Rusiji. Od 68.000 radnika, sa zaposlenima u Srbiji, čak njih 55.000 je tokom 2017. godine prošlo razne vrste obuka, što dokazuje kolika se pažnja poklanja obuci zaposlenih.

Srpski novinari u rafineriji ulja Gaspromnjefta u Omsku u zaštitnoj odeći i sa kompletnom opremom

Socijalne investicije Gaspromnjeft sprovodi u okviru programa „Gradovi u kojima smo rođeni“, ne samo u Rusiji već i Srbiji. Primer je, svakako, pomoć Gaspromnjefta u dovršetku izgradnje i izrada mozaika kupole Hrama Sv. Save u Beogradu, kao i finansiranje međunarodnog rusko-srpskog festivala Boljšoj na Mokroj gori. U svakom slučaju, iz Gaspromnjefta navode da im je akcenat na razvoju rusko – srpskih odnosa i očuvanju istorijskog nasleđa i razvoju kulturnih veza između Srbije i Rusije.