GASNA KRIZA U EVROPI

Ukrajina i Gazprom su u predvečerje prvog dana Božića prevazišli problem plaćanja duga od 600 miliona dolara, potvrdili su nezvanično za Balkanmagazin u Srbijagasu. Gas bi, prema tim izvorima i pozitivnim signalima koji stižu iz centrale Gazproma u Moskvi, mogao iz Rusije gasovodima kroz Ukrajinu ka Evropi krenuti tokom noći između srede i četvrtka. Tu dobru vest za sve ljude koji sede u hladnim stanovima "podgreva" i državni sekretar za energetiku i član kriznog štaba Vlade Srbije za prevazilaženje božićne gasne krize Dušan Mrakić, koji kaže: "Prema nekim informacijama, koje još nisu zvanično potvrđene, očekujemo da u kasnim večernjim satima, možda i u toku noći, krenu manje količine gasa iz Mađarske u Srbiju, ili da krene ruski gas preko Ukrajine."

I ako se ostvari ovaj optimistički scenario, zvanične potvrde da je gas krenuo neće biti još neko vreme (danas su pregovori u Moskvi i Briselu o ovoj temi), kao ni praktičnog dokaza za to, pošto je potrebno do 24 sata da se dostigne pritisak u sistemu gasovoda, po obnavljanju isporuka. Pošto se se situacija zaista menja iz časa u čas, i dalje su mogući svakakvi obrti i iznenadjenja.

Razgovori do kasno u noć

Da bi se u potpunosti prevazišla božićna gasna kriza, zbog koje je u potpunosti ili delimično bez ovog energenta ostalo 20-ak evropskih zemalja, preostalo je da se na relaciji Kijev-Moskva dogovore cena po kojoj će Gazprom ubuduće Ukrajini prodavati gas i cena tranzita gasovodima kroz Ukrajinu.

Mada su zvaničnici Evropske unije stalno pokušavali da ovaj energetski spor proglase samo komercijalnim nesuglasicama Gazproma i ukrajinskog Naftogaza na kraju su, ipak, priznali njegovu političku dimenziju i postavili ultimatum Kremlju i Kijevu. Iz sedišta Evropske komisije u Briselu juče je saopšteno da je Žoze Manuel Barozo, predsednik EK telefonom razgovarao sa premijerima Rusije i Ukrajine, Vladimirom Putinom i Julijom Timošenko. Barozo ih je upozorio da "prestanu da tretiraju evropsko snabdevanje gasom kao taoca međusobnog spora zbog neplaćenih računa". Ne krijući zabrinutost, iz Evropske komisije je zatraženo momentalno obnavljanje isporuka gasa Evropi, i to u punoj količini.

Da su ovo upozorenje o, kako reče Barozo, "ispitu kredibilnosti i pouzdanosti kao partnera EU" shvatili ozbiljno i u Rusiji i u Ukrajini, može se zaključiti po tome što su usledile hitne reakcije. O rešavanju gasnog spora sinoć su, kako prenosi ruska agencija Itar-Tas, telefonom razgovarali predsednici dve države. Na sajtu www.kremlin.ru u 21 čas sinoć postavljena je informacija da je ovaj telefonski razgovor "održan na inicijativu ukrajinske strane".

U toku razgovora ruski predsednik Dmitrij Medvedev ukazao je ukrajinskom kolegi Viktoru Juščenku da "pitanje isporuka gasa za evropske potrebe i odnosa Ukrajine i Rusije povodom gasa nije političko pitanje. Za Rusiju to je pitanje ispunjavanja ekonomskih obaveza. Na žalost, taj problem postao je talac različitosti unutar rukovodstva Ukrajine i njegove nesposobnosti da obezbedi odgovarajuće rešenje u komplikovanoj situaciji".

U tačci 2 ovog izveštaja piše da "Rusija nije izašla iz pregovora sa Ukrajinom i spremna je da ih obnovi u svakom trenutku". Predsednik Rusije pozvao je Juščenka da da "neophodne instrukcije na tu temu administraciji i energetskim vlastima Ukrajine". Na temu obnavljanja isporuka gasa za Ukrajinu u ovom dokumentu pod tačkom 3, takođe, piše da je potrebno zaključiti ugovor između Gazproma i Naftogaza Ukrajine.

"Cena gasa mora biti u skladu sa prosečnom cenom u Evropi, što znači da se određuje po odgovarajućoj formuli za cenu gasa. Nikakvih popusta više ne može biti", rekao je Medvedev Juščenku.

Predsedniku Ukrajine je, prema tačci 4 ove informacije, "ukazano na to da evropski potrošači nisu dobili gas, koji treba da se transportuje kroz ukrajinsku teritoriju, zbog protivpravnog prisvajanja gasa od ukrajinske strane. Takva situacija ne odgovara postojećim sporazumima između Ukrajine, Rusije i evropskih potrošača, kao ni drugim medjunarodnim ugovorima."

Medvedev je, prema tačci 5 istog dokumenta ukazao i da problem dugova Ukrajine Gazpromu nije rešen. "Dugovi moraju biti izmireni od ukrajinske strane u celini i najkraćem roku," rekao je ruski predsednik svom ukrajinskom kolegi.

Za obnavljanje isporuka gasa u tačci 6 je precizirano da je "neophodno utrditi mehanizme kontrole, koji će uključivati predstavnike obe gasne kompanije, predstavnike energetskh vlasti Rusije i Ukrajine, posmatrače Evropske unije i, takođe, predstavnike međunarodnih pravničkih firmi, ovlašćenih za zastupanje interesa Gazproma i Naftagaza Ukrajine."

U tom telefonskom razgovoru predsednik Rusije je pozvao Viktor Juščenka na neodložno delovanje, "u cilju postizanja potrebnih dogovora i hitnog obnavljanja transporta ruskog gasa evropskim potrošačima".

Treba reći da je i Juščenko ruskom predsedniku Medvedevu ranije, u pismu predložio da se kroz Ukrajinu obnovi tranzit gasa ka Evropi, po obimu i intenzitetu isti kao što je bio pre otpočinjanja spora, - 31. decembra 2008. godine. Ne sporeći potrebu hitnog dogovora, Medvedev je zatražio da Ukrajina bez odlaganja prestane sa kršenjem međunarodnih sporazuma i nezakonitim oduzimanjem ruskog gasa koji se tranzitira potrošačima u Evropi.

Ovaj zahtev se, verovatno, odnosi na buduće isporuke gasa iz Rusije ka evropskim potrošačima jer, Gazprom je juče ujutru, posle dogovora čelnika ove kompanije Alekseja Milera sa premijerom Putinom, zavrnuo sve slavine na gasovodima ka Ukrajini.

Putin trenira strogoću

Na sajtu Glasa Rusije - www.ruvr.ru piše, naime, da je 7. januara u 18 časova i 30 minuta po moskovskom vremenu ruska strana bila primorana da prekine isporuke gasa Ukrajini.

Ovaj korak je učinjen pošto Ukrajina ni na koji način nije reagovala na izjavu premijera Ruske Federacije Vladimira Putina koji je u telefonskom razgovoru sa kolegom iz Češke Mirekom Topolanekom upozorio: "ukoliko Ukrajina u najskorije vreme ne obnovi tranzit gasa u Evropu, njegove isporuke će biti prekinute". U tom saopštenju se navodi:

"Danas je ukrajinska strana blokirala poslednji, četvrti cevovod, kojim se ruski gas pumpa u Evropu. Sa tim u vezi, rukovodilac ruskog koncerna Gazprom Aleksej Miler je na današnjem sastanku sa Putinom predložio da se isporuke gasa na granicu sa Ukrajinom prekinu. Putin se složio sa ovim predlogom i dodao da to treba učiniti maksimalno javno i u prisutnosti međunarodnih posmatrača."

Glas Rusije kaže dalje da se Ukrajina do sada izjašnjavala protiv upućivanja međunarodnih posmatrača prema gasovodu na svojoj teritoriji. To je, međutim, veoma važno za saniranje konfliktne situacije. I o tome je bilo reči na sastanku sa predsednikom Saveta akcionara gasne kompanije Nord strim Gerhardom Šrederom. Vladimir Putin je tom prilikom izjavio da podržava predlog saveznog kancelara Nemačke Angele Merkel o upućivanju međunarodnih posmatrača na teritorije kako Rusije, tako i Ukrajine, radi kontrole pumpanja gasa. Prema Šrederovim rečima, ovaj pristanak jasno pokazuje da je Rusija zainteresovana za osiguranje bezbednosti i pouzdanosti snabdevanja Evrope energentima.

"To se ne može reći o stavu Ukrajine", komentariše Glas Rusije navodeći da je "šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo na današnjoj (7. januara) konferenciji za štampu u Pragu rekao: „Ukoliko želi da ima tešnje veze sa EU, Ukrajina ne sme da stvara nikakve probleme za isporuke gasa Uniji."

U međuvremenu, „Gasprom" se trudi da nadoknadi gubitke zemalja EU isporukama dodatnih obima gasa kroz Belorusiju i gasovodom „Plavi potok" preko dna Crnog mora u Tursku. Osim toga, ruski koncern koristi svoje rezerve u podzemnim gasnim rezervoarima Evrope.

Glas Rusije citira i Volfgang Rutenstorfer, generalnog direktora austrijskog naftno-gasnog konce4rna OMV koji je rekao: "Ovaj konflikt sa Ukrajinom neće imati negativan uticaj na reputaciju Rusije. Ona je tokom četiri decenije bila i u dugoročnoj perspektivi će ostati siguran liferant prirodnog gasa za Evropu."

Cena bolna tačka za Ukrajinu

Ono što je jako bolno za Kijev je zahtev Medvedeva da se, osim hitnog plaćanja duga za do sada isporučeni gas, napravi novi ugovor između Gazproma i Naftogaza za buduće snabdevanje ovim energentom ali, po tržišnoj, evropskoj ceni, bez popusta i olakšica, koje je Ukrajina do sada imala.

Sva sporna pitanja između Moskve i Kijeva će se, verovatno, prečistiti danas u Briselu, gde sa predstavnicima Evropske komisije (koordinacione gasne grupe) treba da razgovaraju Oleg Dubina, direktor Naftogaza i predsednik Gazproma Aleksej Miler. Rusi se spremaju da u Briselu dokumentima dokažu da nisu krivi za probleme sa Ukrajinom koji su u evropskim zemljama nastali zbog gasne krize.

Kada je Gazprom zatražio da Ukrajina plaća cene kao i ostatak Evrope iz Kijeva su odgovorili da bi u tom slučaju Rusija morala da plaća više za transport gasa kroz Ukrajinu. Rusi, izgleda, ne pristaju na ovakve ucene cenom tranzita gasa cevovodima kroz Ukrajinu vidi se po izjavi Milera, koji kaže da „Moskva i Kijev već imaju važeći ugovor o izvozu ruskog gasa za Evropu".

Nova cena ovog energenata, međutim, više je nego bolno pitanje za Ukrajinu, koja je do sada gas dobijala plaćajući 179,5 dolara za 1.000 kubnih metara. Najava Gazproma, da sada treba da plaćaju više nego udvostručenu cenu umnogome će ugroziti ukrajinsku privredu koja svoj profit ostvaruje zahvaljujući jeftinim energentima. Sa cenom od oko 500 dolara za 1.000 kubika gasa ukrajinske železare neće biti konkurentne na svetskom tržištu koje je, i inače, pogođeno ekonomskom krizom.

Zato ne čudi što Dubina kaže da on tokom pregovora ne može pristati na cenu veću od 201 dolar za hiljadu kubika gasa.

„Cenu od 201 dolara prethodno su odredili predsednik Ukrajine Vikotor Jurščenko i premijer Julija Timošenko. To je politička odluka i ja se moram držati tih brojeva", rekao je Dubina za agenciju Rojters napominjući, takođe, i da će tražiti da se iz poslova tranzita gasa kroz Ukrajinu isključi RosUkrEnergo, firma koja duže od tri godine ima ekskluzivna posrednička prava u tranzitu ruskog gasa.

Prepolovljen dotok ruskog gasa Evropi

Oko 80 odsto ruskog gasa stiže u Evropu preko Ukrajine. Zbog problema sa Ukrajinom Rusija je sa 430 miliona kubika dnevne isporuke gasa ka evropskim zemljama, koje „teku" ukrajinskom teritorijom, smanjila na oko 200 miliona. Iako imaju ranije sklopljene dugoročne ugovore o snabdevanju prirodnim gasom, bez ovog energenta su ostale Srbija, Makedonija, Hrvatska, Češka, Bugarska, Grčka, Rumunija i Turska, dok su Francuska, Nemačka, Austrija, Poljska i Mađarska zabeležile značajan pad u isporukama ruskog gasa.

Osim zbog dobrobiti evropskih potrošača Gazpromu je vrlo stalo do ponovnog uspostavljanja tranzita gasa i zbog toga što zbog manjih isporuka „knjiži" značajan gubitak na vrhuncu grejne sezone i, ako se situacija ne popravi, uskoro bi mogao da se suoči sa viškom gasa u svom sistemu.

Rusi, inače, insistiraju na tome da im Ukrajina vrati 86 miliona kubnih metara prirodnog gasa. U Gazpromu su procenili da je Naftogaz od početka 2009. godine toliko gasa iz cevovoda skrenuo u svoja skladišta umesto da ih prosledi ka evropskim zemljama.

Ukrajina je priznala da je preuzela izvesne količine gasa, tvrdeći da na to ima pravo pošto ga koristi za pokretanje svog sistema pumpi.

Ukrajina u svom podzemnom sistemu skladišta, inače, ima oko 16 milijardi kubika gasa. Uz potrošnju od oko 200 miliona kubika gasa dnevno i uz domaću proizvodnju, Ukrajina ne bi trebalo da oseti nestašice do početka aprila, saopštila je vlada u Kijevu.

Evropa proglasila krizu

Dok Kijev i Moskva pregovaraju, zemlje koje su ostale bez uvoznog ruskog gasa, poput Hrvatske, proglašavaju krizno stanje. U Bosni i Hercegovini je kompanija Sarajevogas saopštila da se situacija bliži humanitarnoj katastrofi. Škole i obdaništa u Bugarskoj su zatvoreni, jer je potrebno vreme da se grejni sistemi prilagode alternativnim gorivima. U Rumuniji i Bugarskoj su zbog nestašice gasa održani sastanci posvećeni nacionalnoj bezbednosti, dok su u Mađarskoj i Slovačkoj, koje sav gas dobijaju iz Rusije, počele redukcije isporuka velikim industrijskim potrošačima.

Srpski optimizam na struju

Srpski premijer Mirko Cvetković kaže da "situacija nije kritična ali ni bezazlena". Na jučerašnjoj vanrednoj sednici Vlade Srbije, koja je na dnevnom redu imala samo razmatranje problema sa gasom nije, međutim, rečeno ništa novo u odnosu na rešavanje ove krize. Ponovljeni apeli da se smanji potrošnja struje dokazuju da je električna energija, uz mazut, ostala jedini raspoloživ energent za grejanje najvećeg broja građana. Dnevna potrošnja struje "skočila" je za oko pet odsto u odnosu na prethodni dan. U utorak je potrpšeno 153,3 miliona kilovat časova, što je približno rekordu ostvarenom poslednjeg dana prošle godine. Dobro je da nema kvarova agregata.

U onim gradovima gde toplane ne mogu da pređu na potrošnju mazuta stanovi su hladni i tu se mogu očekivati najveći problem u elektrodistributivnoj mreži, jer struja je tim ljudima jedini preostali energent. Slično je i u domaćinstvima koja se individulano greju na gas.

Juče predveče Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa je, po povratku iz Mađarske saopštio da ova susedna zemlja "nije odobrila pozajmicu gasa Srbiji". Mađari to pravdaju svojim unutrašnjim potrebama i činjenicom da i sami imaju restrikcije. Ako je za utehu obećali su, prema Bajatovićevim rečima, da će "pustiti gas Srbiji čim dođe do rusko – ukrajinskog sporazuma, i pre nego što neposredno ruski gas stigne do naše granice".

"Štaviše, spremni su da puste i nešto veće količine, kako bi energetski sistem u Srbiji bio što pre osposobljen", rekao je Bajatović a svima koji se greju na gas preostaje da čekaju vesti iz Brisela.

Fajnenšel Tajms - rešenje za dva dana

"Problem sa prekidom isporuka ruskog gasa nizu evropskih država biće rešen u roku od dva dana, zato što je izuzetno ozbiljan," rekao je jedan od vodećih britanskih stručnjaka za energetiku, Džonatan Stern sa Instituta za energetiku u Oksfordu za londonski Fajnenšel Tajms.

U informaciji koju prenose Radio Bi-Bi-Si i Fonet, Stern kaže da "pritisku Evropske unije neće biti moguće odoleti. Mislim da ovo mora biti završeno do petka".

Energetska kriza u EU, prema Sternovim rečima se ogleda u tome što su isporuke ruskog gasa dramatično smanjene, ne samo istočnoevropskim zemljama, nego i Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi. Fajnenšel Tajms ocenjuje da je EU sukob izmedju Rusije i Ukrajine tretirala kao bilateralno pitanje u odnosima te dve zemlje, zbog čega se nije ranije umešala i izvršila pritisak kako bi se pronašlo rešenje. Sada kada čak i Nemačka, koja je prijatelj Rusije, oseća posledice, situacija mora da se promeni, piše Fajnešel Tajms i sugeriše Briselu da izvrši pritisak i na Moskvu i na Kijev, kako bi izdejstvovao ne samo da se spor reši, već i da njihovi budući ugovori o trgovini i tranzitu gasa budu transparentni, poput ugovora Rusije sa članicama EU.