GAS PONOVO TEČE

Rešenje gasne krize u Evropi pokazalo da je reč o političkim a ne ekonomskim nesuglasicama između Rusije i Ukrajine, a u prevazilaženje problema s restrikcijom ovog energenta uključili su se evropski državnici, pa i srpski predsednik Boris Tadić. Tadić je, naime, lično učestvovao u ugovaranju vanrednih isporuka gasa Srbiji iz Mađarske, Nemačke i Austrije.

Iako još uvek nema gasa iz Ukrajine prema Mađarskoj MOL je otpočeo sa pozajmljicama gasa Srbiji iz, kako kažu, sopstvene proizvodnje. Uz juče puštenih dva miliona Srbiji i danas, sa dodatnih dva miliona kubnih metara gasa, kako kažu iz sopstvene proizvodnje, i sa pozajmicom iz Nemačke, od 2,7 miliona kubika Srbija je već počela gas da isporučuje širokoj potrošnji. Prve količine gasa toplane u Vojvodini su dobile još sinoć, tako da bi vikend svi u Srbiji trebalo da provedu u toplim domovima.

Tadićeva inicijativa

Gas će i kroz Srbiju poteći zahvaljujući političarima. Srbija će, i pre nego što prvi atomi novoupumpanog gasa iz Gazpromove isporuke stignu do nas dobiti pozajmicu ovog energenta iz Mađarske i Nemačke. Ugovorio ih je juče lično predsednik Srbije Boris Tadić sa političarima ove dve zemlje.

Podsećamo, samo dan ranije ta ista Mađarska je prilikom boravka Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagasa odbila da nam pozajmi gas, pravdajući se time da nemaju dovoljno rezerve i skladištima ni za svoje potrebe, pa da i sami moraju da počnu sa restrikcijama.

To što su se sada “otvorili” za dobrosusedsku saradnju potvrda je toga da ruski gas ponovo teče.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je sa nemačkom vladom dogovorio isporuku tri miliona kubnih metara gasa dnevno što će, uz dogovor sa premijerom Mađarske Ferencom Djurčanjom da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara, pomoći da se obezbedi ovaj energent za toplane i široku potrošnju. Sam Tadić je za danas najavio da će danas snabdevanje gasom biti stabilno velikim delom i za domaćinstva, a ne samo za gradove.

“Paralelno vodimo razgovore sa ruskom vladom i postoji mogućnost da u roku od 24 časa krenu određene količine gasa magistralnim gasovodom,” rekao je Tadić u sinoćnoj izjavi za RTS.

Tadić, međutim, nastavlja sa svojim aktivnostima na obezbeđenju dodatnih količina gasa pa je učestvovao i u ugovaranju pozajmica iz Austrije. Iz ove zemlje u Srbiju bi moglo biti isporučeno dva do tri miliona kubnih metara gasa.

„Ukoliko bude potrebno mi ćemo preuzeti gas iz Austrije, i to će obezbediti normalno snabdevanje Srbije,“ obavestio je Tadić učesnike skupa srpskog državnog vrha sa predstavnicima privrede, banaka i sidikata, koji raspravljaju o borbi potiv ekonomske krize.

Kijev i Moskva se dogovorili

Istovremeno se završavaju i pregoviri za zvanično odvrtanje gasnih slavina izmerđu Rusije i Ukrajine. Pod komandnom palicom Brisela Moskva i Kijev su se dogovorili da gas iz Rusije ponovo poteče cevovodima kroz Ukrajinu. Mada su se čelnici ruskog Gazproma i ukrajinskog Naftogaza sreli u sedištu EU zeleno svetlo da gas ponovo poteče dali su, zapravo, ruski predsednik i premijer, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, koji su direktno pregovarali sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenkom.

Da bi gas kroz Ukrajinu ubuduće tekao bez opasnosti da Naftogaz skrene određene količine u svoja skladišta ubuduće će tranzit kontrolisati posmatrači EU. Prisustvo međunarodnih kontrolora Moskvi je potrebno jer su rešili da ovu krizu iskoriste i za prevazilaženje eventualnih budućih situacija, kao i da Evropi dokažu da je Ukrajina kriva za to što su se prvih dana 2009. godine stanovinci u pojedinim zemljama smrzavali.

Zbog toga što nisu spremni na konstruktivne pregovore sa Moskvom Ukrajinci će ubuduće plaćati gas po cenovniku koji važi i za zemlje EU, dakle, bez povlastice da mu ta cena bude dostignuta u naredne tri godine. Tu cenu Rusi su im odredili zbog toga što Kijev po svaku cenu želi da se odvoji od paske „majčice Rusije”. Putin je, čak, u izjavama tokom jučerašnjeg dana rekao da će Rusija platiti ekonomsku cenu tranzita kroz Ukrajinu ako Ukrajina plati ekonomsku cenu gasa i za krizu okrivio korumpiranu vlast u Ukrajini.

Zanimljivo je da iz Moskve i Kijeva nezvanično stižu informacije da je gas iz Rusije već krenuo. Potvrda toga je i činjenica da je pritisak i gasovodima kroz Ukrajinu i Mađarsku na 60 bara, što je dovoljno da kad se slavine i zvanično odvrnu gas poteče ka potrošačima u balkanskim zemljama. Jer, Rusima, zemlji čiji su izvozni aduti gas i nafta zaista je stalo da ponovo plasiraju gas u Evropu.

Srpske političke igre oko gasa

Zanimljivo je da je Tadić, hvaleći Vladu da je “učinila veliku stvar ovih dana i pokazala da je spremna da odgovori na veliku krizu na najbolji način i velikom brzinom” rekao i da “ćemo iz ove situacije izvući određene poruke i utvrditi odgovornost zbog čega Srbija nema obezbeđena snabdevanja gasom u ovako teškim momentima.” Kako je rekao “iz ove situacije moramo da naučimo lekciju, a to je da su potrebni alternativni vidovi grejanja, tamo gde ih trenutno nema”.

Ne čudi što Tadić pokušava da nađe političke krivce za božišnu gasnu krizu jer, sa kritikama zbog situacije u kojoj se zemlja našla opozicija je odmah reagovala sa političkim prozivkama. Najpre su to bili čelnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su nestašicu gasa iskoristili da napadnu, ponovo, energetski aranžman Srbije i Rusije i zatražili su raskid ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije AD Gazpromnjeftu. Juče je i Srpska napredna stranka najoštrije osudila, kako su rekli „neodgovorno i neozbiljno ponašanje Vlade Republike Srbije povodom gasne i energetske krize u zemlji i regionu”.

Narodnjaci,su doduše, zapravo samo retorički kritikovali a nisu se čak ni obavestili da Srbija ipak ima određene rezerve gasa. U njihovom saopštenju, naime, piše da je „Vlada Republike Srbije jedina Vlada koja nije obezbedila rezerve gasa za više od 24 sata i za takvo neodgovorno, neozbiljno i antidržavno ponašanje neko mora da snosi odgovornost. Srpska napredna stranka pita ministra energetike Petra Škundrića i predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića kako je moguće da Srbija nema ni za jedan jedini dan rezerve gasa, a da se, recimo u Hrvatskoj, celokupan bes javnosti sručio na leđa hrvatske Vlade koja je obezbedila rezerve gasa za samo 21 dan? Da li je moguće da Srbija ima ubedljivo najnesposobnije i najneodgovornije ministre i direktore i hoće li za sve u Srbiji biti krivi Ukrajina, Ruska Federacija, evropska i svetska kriza? Srpska napredna stranka smatra da je neodgovornost i nesposobnost srpskih ministara apsolutno nedopustiva, da jasno pokazuje svu neefikasnost vladajuće koalicije u uslovima ozbiljne ekonomske i energetske krize, te da su izbori jedino razumno rešenje.”

Danas iz redova narodnjaka traže ostavku ministra rudarstva i energetike Petra Škundrića a kritikama se priključila i Liberalno demokratska partija. Politikanstvo, naravno, neće rešiti pitanje rezervi gasa. Jer, u minulim godinama, a posebno od 2000. naovamo često su političari najavljivali da će biti dovršeno podzemno skladište gasa u Banatskom dvoru. Sa punjenjem ovog „Skadra na Bojani” se počelo ali, moglo se i bolje. Tek božićna gasna kriza, hladni radijatori i prinudno grejanje građana na mazut i struju u Srbiji pokazala je svu krtkovidost vlasti u Beogradu, koja već decenijama ne uspeva da dovrši podzemno skladište prirodnog gasa u Banatskom dvoru.

Strateška vrednost Banatskog dvora

Podzemno skladiste gasa Banatski dvor

Značaj tog strateškog projekta stručnjaci su političarima predočavali još u vreme bivše SFRJ ali, nikada nije bilo dovoljno novca. Čak ni posle godina sankcija i takozvanog naftnog embarga, kada su nam Rusi gas isporučivali krišom, pravdajući se da gas samo kroz Srbiju tranzitiraju za Bosnu i Hercegovinu. Banatski dvor je tek simbolično ušao i u Nacionalni investicioni plan i tako stekao status Skadra na Bojani. A da je bilo pameti do sada bi bila dovršena ne samo prva faza, kojom se obezbeđuje skladištenje 300 miliona kubnih metara gasa već i druga, koja predviđa da se u ovom iscrpljenom ležištu gasa napravi rezerva od čak 800 miliona kubnih metara ovog energenta.

Da bi se završila prva faza Banatskog dvora, u koji je letos počelo utiskivanje gasa, potrebno je, inače, nekoliko godina. Do sada je u ovaj projekat uloženo oko 100 miliona evra a potrebno je uložiti još toliko , s tim što bi polovina ovih sredstava išla za opremu a polovina za plaćanja gasa koji treba uskladištiti. Da je to urađeno, na primer, da finansiranje obezbeđeno iz NIP-a sada bi Srbija imala uskladištenih 300 miliona kubika gasa i mogla bi svakodnevno da crpi po pet miliona kubika. I, ne bi bilo restrikcija i vanredne situacije za Božić. A da je ovaj projekat urađen u potpunosti, dakle, da danas imamo skladište sa rezervom od 800 miliona kubika danas bi Srbija mogla da zaradi nadomeštajući gas onim zemljama koje su bez njega ostale zbog ukrajinsko – ruskog spora i ne bi morala da moli Mađare i Nemce da joj gas pozajmljuju ili preprodaju.

Gasa u rezervi u Banatskom dvoru sada ima, oko 100 miliona kubika ali, zbog toga što nije dovršena ni prva faza ovog projeta dnevno se iz skladišta izvlači oko 500.000 kubnih metara gasa.

Za dovršetak prve faze skladišta Banatski dvor potrebno je oko 100 miliona evra. Ta sredstva se i ubuduće mogu obezbediti iz NIP - a, umesto da se iz NIP-a kreči i troši novac na projekte koji, ipak, nisu od opšteg nacionalnog interesa. I, tu bi predsednik Tadić mogao da proveri ko, zapravo, gazduje ovim sredstvima. Jer, Srbija je čak imala ministra za NIP, Dragana Đilasa, koji je član Tadićeve Demokratske stranke a sada je to ministarstvo pod ingerencijom Verice Klanović, koja ima člansku kartu G 17 plus. Dakle, NIP-om gazduju partije koje su sada na vlasti, pa ako u budžetu ima para za projekte od opšteg nacionalnog interesa Banatski dvor bi morao dobiti prioritet.