Realnost protiv Trampovih LNG fantazija

Evropa verovatno neće odustati od planova da izgradi mali broj postrojenja za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) ali ne desetak, kao što tvrdi predsednik SAD Donald Tramp, kažu stručnjaci za eneregtiku. Time je bačena sumnja na Trampove tvrdnje da je dobio obećanje EU da će izgraditi devet do 11 LNG terminala radi jačanja američkog izvoza. Stručnjaci kažu i da će tržište, a ne Junker, odlučivati da li će EU kupovati više LNG i od koga.

Na kraju zajedničke konferencije za štampu sa italijanskim premijerom Đuzepeom Kontijem 30. jula Tramp je obećanje EU oko LNG proglasio pobedom na njegovom nedavnom “fantastičnom sastanku” sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.

Iako je u EU “na stolu” desetak predloga, u skorije vreme neće biti izgrađeno više od tri do četiri terminala. Razlog tome je činjenica što postojeća 24 terminala za uvoz LNG u Evropi rade samo sa četvrtinom kapaciteta, kaže Tjeri Bros iz Oksfordskog instituta za energetske studije.

Pored toga, EU nema baš mnogo načina da nagovori privatne kompanije da ubrzaju izgradnju novih kapaciteta, piše Vašington post (The Washington Post) a prenosi Euractiv.

“Imamo dovoljne kapacitete. Možda će nam biti potrebni malo veći u nekim oblastima. Ali, ne vidim kako bi moglo da nam treba 11 novih terminal. Možda ima još nekoliko potrebnih, kao što je onaj u Hrvatskoj. Svi ostali su već tu” rekao je Bros.

Terminali za LNG moraju da konkurišu velikim projektima gasovoda od kojih su dva iz Rusije i jedan iz oblasti Kaspijskog jezera.

Severnim tokom 2 ići će gas iz Rusije do Nemačke, Turskim tokom će ruski gas stizati do Turske i centralne Evrope zaobilazeći Ukrajinu, dok će gasovod sa polja Šah Deniz 2, koji je upravo počeo da transportuje gas do Turske, biti produžen do Grčke, Albanije i Italije.

“EU nije odlučila koliko će terminala za LNG graditi, to je odluka koja se donosi na komercijalnoj osnovi. Ti koji se grade dobijaće gas iz najkonkurentnijih izvora, što može, ali ne mora, da bude američki LNG. Tržište će odlučiti da li će EU kupovati više LNG iz SAD - a ne Junker,” kaže direktor Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija Džejson Bordof.

U poslednje tri godine evropska potrošnja gasa je povećana za 17,5%, na 470 milijardi kubnih metara, naveo je Bros. Uvoz LNG pokriva 12,5% i biće povećan jer evropska proizvodnja gasa opada a potrošnja raste. Postojeći kapaciteti za uvoz LNG mogu da pokriju 40% sadašnje evropske tražnje.

Tokom nedavne posete Vašingtonu Junker je bio mnogo oprezniji od Trampa oko planova za nove kapacitete za prijem LNG.

“Spremni smo da investiramo u infrastrukturu i nove terminale za uvoz LNG iz SAD i drugih zemalja ali, uglavnom iz SAD, ako su uslovi dobri, a cena konkurentna”, rekao je Junker u govoru 25. jula u Centru za strateške i međunarodne studije.

Prema advokatskoj kancelariji King i Spalding, u Španiji se trenutno grade dva LNG terminala.

LNG se suočava sa jakom konkurencijom iz Rusije, gde su troškovi proizvodnje veoma mali. Pored toga, transport gasa gasovodima manje košta od prevoza LNG specijalnim tankerima i zatim vraćanja LNG iz tečnog u gasovito stanje.

Čak i među proizvođačima LNG konkurencija je jaka. Katar i Australija su najveći izvoznici i biće rival i SAD, nakon što novi izvozni kapaciteti prorade. A ako cena poraste, to može da opravda brži razvoj na istočnoj obali Afrike.

Planovi za veću ekspanziju LNG u Evropi i Aziji su, takođe, na meti kritika nekih u SAD, koji smatraju da bi u slučaju većeg izvoza američki potrošači bili mnogo oseteljiviji na kolebanja međunarodnih cena.

Tako misle u Američkom udruženju industrijskih potrošača energije nakon što je objavljeno istraživanje ministarstva energetike, u kome se navodi da bi cene gasa mogle da budu udvostručene do 2040. delom zahvaljujući rastu izvoza.

“IECA nije protiv izvoza LNG. Mi smo protiv preteranog izvoza LNG koji za posledicu može da ima da i američke cene diktira globalna tražnja, kao što je danas slučaj sa cenama sirove nafte”, istakli su u toj grupaciji.