Ključno mesto Srbije u tranzitu gasa do centralne Evrope

Bilten NNKS-WPC

Zemlje Zapadnog Balkana, zbog doborog geografskog položaja, mogu doprineti diversifikaciji puteva snabdevanja prirodnim gasom u Evropi, a time i energetskoj sigurnosti u regionu i u Evropi, što je suština napora Bugarske da integriše region u Evropsku uniju, izjavio je za julski Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Krasimir Parvanov, zamenik bugarskog ministra energetike.

U martu ove godine ministri spoljnih poslova Bugarske, Rumunije i Grčke potpisali su Deklaraciju o Balkanskom gasnom čvorištu (Balkan gas hub). Izgradnja evropskog distributivnog gasnog centra u Bugarskoj je projekat od ključnog značaja za povećanje energetske bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi (JIE) kroz diversifikaciju isporuka gasa i obezbeđivanje novih pravaca snabdevanja, kaže za julski Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Krasimir Parvanov, zamenik ministra energetike Bugarske.

Da li možete da date neke tehničke detalje – lokaciju, kapacitet, izvore snabdevanja?

Projekat je razvijen uz učešće Evropske komisije. Koncept Balkanskog gasnog čvorišta predviđa da se neprekidno obezbeđuje prirodni gas iz raznih izvora: Crnog mora (izvori - Bugarska i Rumunija), Južnog gasnog koridora (Kaspijskog regiona, Bliskog istoka i istočnog Mediterana), LNG terminala u Grčkoj i Turskoj i ruski gas. Projekat je još u ranoj fazi razvoja. U prisustvu ministra energetike Bugarske Temenuške Petkove i predstavnika operatora nacionalne gasne mreže kompanije Bulgartransgas ЕАD, izabran je bugarskošvajcarski konzorcijum DZZD AF-EMG Consult za izradu studije izvodljivosti za Balkansko gasno čvorište. Prema ugovoru, u roku od 40 kalendarskih dana dostavljen je preliminarni izveštaj naručene studije izvodljivosti. Ovaj rok je istekao 25. aprila i podaci su već predstavljeni kompaniji Bulgartransgaz EAD, koja ih sada razmatra i priprema predloge i komentare. Očekuje se da će u roku od 110 dana od dana potpisivanja ugovora biti objavljen finalni sadržaj studije. Studija izvodljivosti bi trebalo da detaljno ispita glavne tehničke aspekte projekta kako bi se na osnovu detaljne komercijalne i tehničke izvodljivosti definisao poslovni model za njegovo sprovođenje i omogućio završetak regulatornog okvira i strukture finansiranja.

Studija će analizirati potencijalna tržišta, potražnju i ponudu, a biće predložena i mapa puta za realizaciju projekta.

Gde vidite Srbiju u kontekstu Balkanskog gasnog čvorišta?

Povezanost sistema je ključna za obezbeđivanje snabdevanja energijom u regionu JIE. Stvaranje čvorišta gasa ima za cilj da izgradi neophodnu infrastrukturu za prenos prirodnog gasa do tržišta EU članica u regionu - Bugarske, Grčke, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije i preko njih do ostalih EU članica iz centralne i zapadne Evrope, kao i zemalja Energetske zajednice - Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine.

Ovaj projekat će doprineti ostvarivanju osnovnih prioriteta energetske politike EU - energetska sigurnost i obezbeđivanje pristupačne i pouzdane energije po fer ceni za evropske građane.

Kroz Srbiju prolazi najkraći put do tržišta gasa centralne Evrope. Zbog toga Srbija ima ključnu ulogu u obezbeđivanju tranzita prirodnog gasa do centralne Evrope nakon njegovog ulaska u Balkansko gasno čvorište. Projekat revirzibilne interkonekcije Bugarska - Srbija je jedan od prioritetnih projekata između dve zemlje. Interkonektor će povezati nacionalne gasne mreže Bugarske i Srbije, a time doprineti diversifikaciji snabdevanja gasa i međusobnom povezivanju dve zemlje. U početku, očekuje se da gasovod omogući isporuku 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

U januaru 2017. godine, bugarsko i srpsko ministarstvo energetike potpisali su novi međudržavni Memorandum o razumevanju, uključujući detaljan raspored aktivnosti za izgradnju interkonektora. U okviru Samita Zapadnog Balkana 17. maja 2018. Bugarska i Srbija ponovo su potvrdile svoju posvećenost gradnji interkonektora potpisivanjem zajedničke deklaracije. Planirano je da interkonektor bude pušten u rad sredinom 2022. godine.

U januaru 2018. godine, Ministarstvo energetike Bugarske primilo je poziv nadležnog tela EU programa Operational Programme „Innovation and Competitiveness” 2014-2020 (OPIC), da se prijavi za bespovratnu finansijsku pomoć u iznosu od šest miliona evra za završetak pripremnih radova za pokretanje izgradnje ove gasne interkonekcije. Dokumenta su podneta 20. marta 2018. godine i nakon procene, predlog projekta je odobren za finansiranje.

Na ovaj način će biti finansirane sve pripremne aktivnosti, uključujući dobijanje građevinske dozvole neophodne za početak gradnje.

Kako bi se projekat optimalno integrisao u postojeću bugarsku mrežu, u skladu sa postojećim regulatornim modelom, i obezbedilo pravovremeno sprovođenje i finansiranje, bugarska strana je, uz saglasnost Evropske komisije, odredila Bulgartransgaz EAD za kompaniju koja će sprovoditi projekat i biti operator budućeg gasovoda na bugarskoj teritoriji. Operator interkonektora na bugarskoj teritoriji će obezbediti sredstva za izgradnju bugarskog dela – iz sopstvenih izvora, kredita, grantova.

Koja je od planiranih interkonekcija na teritoriji Bugarske u završnoj fazi?

Interkonekcija Grčka - Bugarska (ICBG) je prioritet i ključni infrastrukturni projekat za Bugarsku, kao i ključni element u politici bugarske vlade da proširi izvore snabdevanja za zemlje u regionu. Projekat uživa i status projekta od zajedničkog evropskog interesa u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i Saveta o Trans-evropskoj energetskoj infrastrukturi. Projekat se razvija u skladu sa unapred definisanim terminima tako da se komercijalne operacije očekuju u 2020. godini. U toku su najvažniji tenderi za sprovođenje projekta: projektovanje, isporuka opreme i ugradnja, isporuka cevi, konsalting i arheološka istraživanja.

ICBG je ključni element Južnog gasnog koridora, preko kojeg će Bugarska, Srbija i region JIE moći da koriste prirodni gas iz Kaspijskog regiona i istočnog Mediterana, kao i da imaju pristup LNG-u preko budućeg terminala u Aleksandropolisu u grčkom delu Egejskog mora.

Paralelno sa tim, 17. maja 2018. godine. Ministarstvo energetike Bugarske predstavilo je Upravnom odboru Operational Programme „Innovation and Competitiveness” 2014-2020 (OPIC) predlog za dodelu 39 miliona evra za interkonekcije Grčka - Bugarska i Srbija - Bugarska. Nadzorni odbor OPIC odbor odlučio je da uvrsti ICGB projekat u kvalifikovane korisnike bespovratnih sredstava.

Očekujemo odobrenje OPIC-a do kraja juna 2018. godine, početak gradnje u poslednjem kvartalu 2018. godine, a početak komercijalnog rada 2020. godine. Bugarska već ima jedan aktivni interkonektor jer od kraja 2016. godine radi gasovod između Bugarske i Rumunije.

Kakvo je Vaše mišljenje o projektima istraživanja ležišta prirodnog gasa u Crnom moru?

Obezbeđivanje energetske nezavisnosti zemlje je glavni prioritet vladinog energetskog sektora, a razvoj sopstvene proizvodnje energije je jedan od ključnih preduslova za njegovo ostvarenje. To doprinosi smanjenju energetske zavisnosti i povećanju energetske sigurnosti zemlje, u potpunosti poštujući principe evropske Energetske unije.

Razvoj vlastite proizvodnje u Crnom moru je jedan od uslova za uspešnu realizaciju koncepta Balkanskog gasnog čvorišta. Trenutno razmatramo potencijalne izvore za njegovo napajanje.

Khan Asparuh blok istražuje konzorcijum svetskih naftnih kompanija Total, OMV i Repsol. Nakon prvih obećavajućih rezultata, istraživanje je prošireno i nova bušenja su u toku. U bloku Han Kubrat (ranije Silistar) istraživanje vodi Shell. Nesumnjivo je ohrabrujuća činjenica da bugarski crnomorski istražni prostor izaziva interes vodećih naftnih svetskih kompanija.

U toku je priprema za objavljivanje konkursa za blok Han Tervel (ranije Theres) - nadamo se da će detaljna istraživanja i u drugim blokovima rezultirati velikim interesovanjem investitora.

Koji su mogući problemi u isporuci ruskog gasa Bugarskoj?

Bugarska dugo godina ima dobre partnerske odnose sa Gaspromom. Sada se oslanjamo na isporuke prirodnog gasa iz Rusije, a i u budućnosti nameravamo da to bude jedan od najvažnijih izvora snabdevanja Balkanskog gasnog čvorišta. Uveren sam da će naša saradnja biti još intenzivnija, jer obe strane imaju zajedničke interese.

Da li interkonekcija Bugarska – Srbija ima obezbeđenu projektovanu količinu gasa?

Predviđeno je da nakon puštanja u rad dvosmerne interkonekcije BugarskaSrbija bude obezbeđen gas preko Balkanskog gasnog čvorišta (Južnog gasnog koridora, budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu), ali i iz zapadne i centralne Evrope.

Koja je privlačnost koridora Zapadnog Balkana za zapadnoevorpsku bezbednost snabdevanja?

Zbog svog povoljnog geografskog položaja, zemlje Zapadnog Balkana mogu doprineti diversifikaciji puteva snabdevanja prirodnim gasom u Evropi. To je faktor za poboljšanje energetske sigurnosti u regionu i u Evropi u celini. To je suština naših napora da integrišemo Zapadni Balkan u EU. Uvereni smo da će ovo, sa jedne strane, omogućiti stabilnan, siguran, konkurentan i održivi razvoj ovih zemalja, a, sa druge strane, doprineće energetskoj bezbednosti čitavog regiona.

Biografija

Krasimir Parvanov magistrirao je na Tehničkom fakultetu u Sofiji i na Fakultetu nacionalne i svetske ekonomije u Sofiji. Od 1990. do 2007. obavljao je razne funkcije u elektrodistributivnoj kompaniji Stolično. U periodu od 2007. do 2010. bio je jedan od izvršnih direktora u u kompaniji ČEZ Bugarska, a od 2010. do 2012. direktor nacionalne energetske kompanije NEK. Zamenik ministra je od 15. maja 2017. godine.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...