Na cenu nafte utiče i trgovinski rat SAD i Kine
Iz OPEK-a, uoči sastanka u petak, poručuju da će potrašnja za naftom biti velika i u drugoj polovini ove godine. Trgovinski rat između SAD i Kine mogao bi uticati na cenu “crnog zlata”.
Globalna tražnja za naftom će ostati snažna u drugoj polovini 2018. godine, najnovija je procena tehničkog tima Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), prenosi Tanjug.
Članice naftnog kartela sastaju se u petak, kako bi odlučile o daljoj politici proizvodnje tog energenta usled sve glasnijih poziva vodećih potrošača, SAD i Kine, da se cene nafte spuste i kroz povećanje proizvodnje podrži rast globalne ekonomije, prenosi Rojters.
“Ako OPEK i njegovi saveznici nastave da proizvode isto kao u maju, onda bi tržište moglo da se nađe u deficitu u narednih šest meseci", tvrdi neimenovani izvor iz OPEK-a za Rojters.
Vodeća članica OPEK-a, Saudijska Arabija i nečlanica Rusija predložile su, inače, postepeno labavljenje ograničenja na proizvodnju.
Rusija i Saudijska Arabija predložiće OPEK-u i drugim zemljama koje proizvode naftu, a nisu članice te organizacije, da se proizvodnja ovog energenta u trećem kvartalu 2018. poveća za 1,5 miliona barela dnevno, kao i da se dalje odluke donose u zavisnosti od situacije u septembru, rekao je u subotu ministar energetike Rusije Aleksandar Novak.
„U septembru ćemo videti kakva je situacija na tržištu i na osnovu toga odlučiti šta da se radi dalje. Sada, u trećem kvartalu, biće povećana potražnja, zbog toga su ovakvi predlozi realno isplativi“, rekao je Novak.
Neke članice OPEk-a, poput Iraka, Irana i Venecuele, otvoreno se protive povećanju proizvodnje.
Zanimljivo je da je broj aktivnih naftnih bušotina u SAD prošle nedelje je porastao za jednu, prema izveštaju firme Baker Hughes objavljenom u petak, a što znači da potražnja i dalje raste, ali sporijim tempom.
Dok se čekaju rezultati sastanka OPEC-a evidentno je da je pojeftinjenju nafte doprinela pretnja Kine, u petak, da će nametnuti carinske tarife na američku robu, uključujući i sirovu naftu.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp u petak poručio da 6. jula na snagu stupaju dodatne carine od 25 % na 50 milijardi dolara vredan uvoz iz Kine iz Pekinga je odgovoreno sa najavom carine na uvoz nekoliko vrsta sirovina iz Amerike, uključujući i naftu. Zbog očekivanja da će Kina uvoz nafte iz SAD zameniti uvozom iz zemalja članica OPEK-a, posebno Irana, ali i iz Rusije američka nafta pojeftinila je 5 %, tako da su sada ugrožene mesečne zarade američkih naftnih kompanija vredne skjoro milijardu dolara.
"Ova eskalacija trgovinskog rata opasna je za cijene nafte", ističe za Rojters Stepan Ines, analitičar singapurske tvrtke OANDA a Džon Driskol, direktor JTD Energy Servicesa kaže: “Kinezi bi mogli, jednostavno, zameniti deo američke s iranskom naftom. Kina nije zaplašena pretnjom američkih sankcija. Nije bila ni u prošlosti. To će očito razbesniti Trumpa".
U svakom slučaju, carinama opterećeni izvoz nafte u Kinu biće popriličan udar za američke naftaše. U poslednje vreme američki izvoz u Kinu snažno je porastao zahvaljujući povećanju proizvodnje zbog skupljeg barela. Podaci Rojtersa pokazuju da je u maju isporučeno skoro 11 miliona barela, dvostruko više nego godinu dana ranije. Za jul su već ugovorene isporuke 14 miliona barela, vredne 950 miliona dolara. Još početkom prošle godine američke isporuke vreedele su 100 miliouna dolara.
Ali, najavljene carine na naftu zatekle su i kineske naftne kompanije. Predstavnik jedne velike kineske naftne kompanije je za Rojters, insistirajući da ostane anoniman, rekao da se, s obzirom na ranije najave iz Pekinga da će uvozom nafte pokušati smanjiti višak u trgovini sa SAD, tamošnji naftni sektor pripremao za veće kupovine američke nafte.
