Završetak drugog kraka Turskog toka do kraja 2019.

Prva cev gasoda Turski tok stigla je do turske obale krajem aprila a početak isporuke gasa ovim gasovodom planiran je za kraj 2019. godine, rečeno je za Balkanmagazin u Gaspromu. Tada, inače, treba da bude završen i drugi krak Turskog toka od mesta Anake na ruskoj obali Crnog mora do turske obale - oko 100 kilometara zapadno od Istanbula, blizu sela Kıyıköy.

“Već je postavljeno oko 224 km priobalnog dela trase drugog kraka Turskog toka u Crnom moru. Polaganje cevi drugog kraka ovog gasovoda u dubokim vodama Crnog mora brod Pioneering Spirit će nastaviti u trećem kvartalu 2018. godine”, odgovoreno je Balkanmagazinu iz Gasproma na pitanje u kojoj fazi je projekat postavljanja druge cevi gasovoda kojim bi ruski gas trebalo da stiže do turske obale a potom preko Balkana do potrošača u ovom region i u Evropi.

Iz Gasproma, takođe, poručuju da je završetak izgradnje drugog kraka Turskog toka planiran za kraj 2019. godine.

Na pitanja o gradnji gasnog čvorišta (terminala), kada će biti započeto, odnosno, završeno, na tursko-grčkoj obali, odakle bi zapravo, ruski gas treba da bude transportovan do evropskih potrošača iz Gasproma ne žele da odgovaraju.

Preporučeno nam je da ovo pitanje uputimo grčkoj strani.

Bez odgovora su ostala i pitanja da li će to gasno čvorište (terminal) biti povezano, i na koji gasovod, u svrhu transporta gasa kupcima u Bugarskoj, Srbiji i drugim evropskim zemljama i da li će Gasprom pomoći izgradnju gasovoda kroz balkanske zemlje do evropskih potrošača.

“Evropske zemlje se samostalno angažuju na razvoju svojih gasovodnih sistema za snabdevanje gasom preko Turskog toka. Preporučujemo da ovo pitanje uputite tim zemljama”, savetovano nam je u pisanom odgovoru dostavljenom iz Gasproma.

Još sredinom januara je, da podsetimo, u sklopu projekta Turski tok započela izgradnja gasnog terminala za prihvatanje prirodnog gasa na području Turske u blizini naselja Kajakoj (Kıyıköy).

Od Kajakoja treba da bude izgrađen gasovod koji će povezati Turski tok s postojećom mrežom turskih gasovoda u oblasti Luleburgazu, a odatle treba da bude izgrađen i kopneni deo Turskog toka do tursko-evropske, odnosno, tursko-grčke granice - blizu mesta Ipsala. Sve skupa na kopneni deo na teritoriji Turske biće dug 180 kilometara.

Povodom završetka prvog kraka Turskog toka Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gasproma je izjavio da će “Turski tok, bez sumnje igrati veliku ulogu u jačanju energetske sigurnosti Turske i Evrope”.

Kako na tu “energetsku sigurnost” kroz Turski tok gleda Brisel još nema zvaničnih redakcija.

A da o njoj razmišljaju u zemljama kojima gas iz druge cevi Turskog toka treba da “teče” preko Balkana ka Austriji vidi se i po tome što je mađarska vlada sa Gaspromom 5. jula prošle godine potpisala sporazum o produžetku gasovoda Turski tok preko Bugarske i Srbije do Mađarske.

I Bugarska i Srbija potpisale su sa Gaspromom prošle godine mapu puta za izgradnju gasno-transportnih kapaciteta na svojim teritorijama a potom su, 11. jula 2017. godine Srbija i Bugarska potpisale Memorandum o razumevanju za koordinisani razvoj gasno-transportnih sistema na teritoriji Republike Srbije i Republike Bugarske, uz poštovanje evropskog zakonodavstva i pravila EU. Ovi gasno-transportni sistemi će, kako je tada istaknuto, uz izradnja bugarskog gasnog čvorišta omogućiti da se dodatne količine gasa iz novih izvora, uključujući potencijale Južnog gasnog koridora, Turskog toka, kao i LNG terminala u regionu, usmere ka Srbiji i drugim državama Jugoistočne Evrope.

Da Srbija kontinuirano radi na obezbeđivanju energetske bezbednosti u sektoru gasa vidi se i po tome što je početkom ove godine firma Južni tok Srbija d.o.o. preimenovana u GASTRANS d.o.o. Da će GASTRANS graditi gasovod kroz Srbiju kojim će gas od bugarske granice biti transportovan kroz Srbiju do Mađarske vidi se po tome što je 5. marta ove godine objavljen javni poziv za podnošenje neobavezujućih ponuda za rezervaciju kapaciteta budućeg gasovoda.

A da interes za snabdevanje ovim pravcem postoji jasno je iz velikog odziva na ovaj poziv, zatvoren 15. aprila. Po okončanju procesa GASTRANS d.o.o. Novi Sad je 4. maja izvestio Agenciju za energetiku (AERS) da je prispelo deset neobavezujućih ponuda tokom prve faze ispitivanja interesovanja tržišta za korišćenje budućeg gasovoda, planiranog da preko teritorije Srbije spoji bugarski i mađarski transportni sistem.

“Može se oceniti da je iskazano zadovoljavajuće interesovanje, a GASTRANS će, saglasno odluci Agencije za energetiku, do kraja juna uraditi analizu prispelih ponuda i o tim rezultatima obavestiti AERS. Ukoliko rezultati analize pokažu opravdanost izgradnje gasovoda, pristupiće se narednoj fazi postupka - pozivu učesnicima koji su podneli ponude u prvoj fazi da podnesu obavezujuće ponude za rezervaciju kapaciteta na budućem gasovodu”, žnavedeno je u ovoj informaciji uz napomenu da je “ukupno, na ulazu u Srbiju iz pravca Bugarske zahtevan kapacitet od oko 42 miliona m3 prirodnog gasa na dan, pri čemu su planirani različiti izvori nabavke prirodnog gasa”.

Svakako treba istaći da je iz bugarskog pravca za Srbiju za sada jedino izvestan ruski gas koji će do Turske stići Turskim tokom.

Srbiji je potreban ruski gas, koji bi mogao da se isporuči u zemlju preko gasovoda Turski tok, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Turskoj početkom ove nedelje.

„Želim da čestitam Turskoj na uspešnoj realizaciji projekata gasovoda TANAP, a posebno Turskog toka. Nama je potrebno da nabavljamo gas. Ako Ukrajina zatvori gasovod, Srbija i Turska će se još više povezati“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

Ne treba sumnjati da je predsednik Vučić o snabdevanju Srbije gasom razgovarao i tokom posete Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

A Putin u prvu zvaničnu posetu u novom mandatu predsedavanja Rusijom putuje 5. juna u Austriju. Formalni razlog za ovu posetu je proslava pola veka od potpisivanja sporazuma o isporukama gasa između austrijskog OMV-a i nekadašnjeg SSSR-a.

Ne treba sumnjati da će to biti i povod da se priča o tome kako da ruski gas u OMV-ovo gasno skladište Baumgarten ubuduće stiže od Turske preko Balkana- umesto kroz Ukrajinu. Jer, Rusi sigurno ne bi otpočeli s gradnjom drugog kraka Turskog toka da ne planiraju da ga i koriste.