Nafta poskupela zbog Trampove obnove sankcija Iranu

BM

Trampova odluka da se Amerika povlači iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i najava sankcija "najvišeg stepena” ovoj članici OPEK-a već je izazvala “skok” cena sirove nafta na troipogodišnji maksimum. Međunarodna agencija za atomsku energiju tvrdi da Iran ne krši sporazum. Čeka se reakcija drugih zemalja.

Iran nastavlja da poštuje svoje obaveze iz sporazuma o nuklearnom programu sa svetskim silama, saopštila je danas Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), prenosi Tanjug informaciju Rojtersa.

Saopštenje IAEA je usledilo dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio da se Amerika povlači iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i najavio sankcije "najvišeg stepena" protiv te članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

Već danas je Trampova odluka izazvala pometnju na tržištu “crnog zlata”. Barel sirove nafte je poskupeo za više od tri odsto i dostigao troipogodišnji maksimum. Cena severnomorske nafte "brent" porasla je za 2,15 dolara ili više od 2,8 odsto - na 77,20 dolara za barel, što je najviši nivo od novembra 2014. godine, dok je američka "laka" nafta WTI poskupela za 1,90 dolara ili skoro 2,8 odsto na 70,96 dolara, što je blizu rekorda koji je poslednji put zabeležen krajem 2014. godine.

IAEA kontroliše iranski nuklearni program

"Iran je predmet najsnažnijeg režima provere nuklearnog programa", rekao je direktor IAEA Jukija Amano u saopštenju koje prenosi Rojters.

Amano istziče da ova agencija pažljivo prati razvoj situacije.

"IAEA može da potvrdi da Iran primenjuje obaveze u vezi sa nuklearnim programomm", rekao je Amano.

Odmeravanje snaga

Ignorišući apele saveznika, Tramp je u utorak najavio povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom koji je postignut krajem 2015. godine, što je, kako ocenjuje Rojters, povećalo rizik od izbijanja konflikta na Bliskom istoku i "bacilo senku" neizvesnosti na globalno tržište nafte.

"Iranski izvoz nafte u Aziju i Evropu će gotovo sigurno pasti u preostalom delu ove godine i tokom 2019. godine, jer pojedine države traže alternativu kako bi izbegle nesuglasice sa Vašingtonom. Počeće da se osećaju posledice sankcija", kaže direktor konsultantke kuće Trifekta, Sukrit Vidžajakar.

Iran je 2016. godine povratio imidž velikog izvoznika nafte, nakon što su Teheranu ukinute sankcije u zamenu za ograničavanje nuklearnog programa. To je omogućilo Iranu da postane treći najveći izvoznik nafte u sklopu OPEK-a, dok su jedino veći izvoznici - Saudijska Arabija i Irak.

SAD, međutim, ponovo žele da smanje iranski izvoz nafte, i najavljuju uvođenje sankcija za čije će stupanje na snagu biti potrebno od 90 do 180 dana. U okviru tog perioda bi se očekivalo da će kompanije ili zemlje smanjiti kupovinu nafte iz Irana.

Još jedan Trampov obračun s nasleđem Baraka Obame

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju iz nuklearnog sporazuma s Iranom omogućiće Iranu da nastavi sa snažnim nuklearnim programom, oslabiti odnose SAD sa bliskim evropskim saveznicima, urušiti kredibilitet Amerike, stvoriti uslove za eventualni širi rat na Bliskom istoku i otežati postizanje sporazuma sa Severnom Korejom o nuklearnom oružju, ocenio je današnji Njujork tajms.

Uz podsećanje da Tramp mesecima unazad govori da će nakon povlačenja iz nuklearnog sporazuma s Iranom biti moguć još bolji dogovor koji bi, takođe, pod kontrolu stavio iranske balističke rakete i regionalni uticaj, list dodaje da je to "isti potez... poput onog kada je Tramp odlučio da SAD izađu iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama ili njegova prazna obećanja da će pripremiti mirovni plan za Bliski istok, ili da će osigurati bolju, jeftiniju i pristupačniju zdravstvenu zaštitu", prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Ovaj čovek koji, očigledno, zbog jedne knjige i rijaliti programa ima reputaciju nekoga ko je uspešan u pravljenju dogovora uprkos bankrotu i tužbama nagomilao je niz napuštenih sporazuma za koje kaže da ih 'nikada, nikada nije trebalo napraviti' ili neispunjenih obećanja o 'boljem dogovoru'", navodi se u redakcijskom komentaru njujorškog dnevnika, uz podsećanje na druge kritikovane ili napuštene sporazume, kao što je DACA program za decu imigrante, te Severnoamerički (NAFTA) ili Transpacifički (TPP) sporazum o slobodnoj trgovini.

List dodaje da je Trampova poruka disonantna i kontraproduktivna u momentu kada se on priprema za prelazak sa priprema za rat na diplomatsko rešavanje problema sa Severnom Korejom.

"Zašto bi Severna Koreja verovala da će Amerika, u dužem vremenskom roku, poštovati dogovor koji predsednik priprema? Iako je ulog sa Iranom veliki, sa Severnom Korejom je još veći. Da li će to biti još jedan nedostižan dogovor za Trampa?", dodaje se.

U komentaru Vašington posta navodi se da je Trampova odluka zasnovana na pogrešnim informacijama, krajnje nelogična i ponižavajuća za interese SAD, odnosno da je zasnovana na ličnim razlozima i saopštena bez ikakvog plana o tome šta dalje.

"Drugim rečima, to je prosto Tramp", navodi se u tekstu i dodaje: "Ako je naš cilj bio da Iran ne poseduje nuklearno oružje, kako to postižemo time što prekidamo sporazum? Šta treba da proizvede naš odlazak? Da li Tramp ima bilo kakvu ideju".

List navodi da novi savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton sada ima priliku da promoviše svoj plan za Iran, jer "šta je još jedan vojni sukob na Bliskom Istoku".

"Sada Tramp nije daleko od toga. Kao i s mnogim drugim odlukama koje je doneo, čini se da je njegova primarna motivacija u napuštanju sporazuma s Iranom bilo to da je njega dogovorila Obamina administracija", dodaje se.

Britanski Bi-Bi-Si (BBC) ocenjuje da je uklanjanje nasleđe Baraka Obame prvi od tri razloga za Trampovu odluku i da je predsednik SAD od svoje inauguracije ciljao na praktično svako dostignuće svog prethodnika.

Kao drugi razlog, BBC navodi Trampov pomak prema izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu: "Njegovo protivljenje sporazumu postalo je očiglednije kada je usledila potpuna podrška Netanjahuu i tvrdokornoj izraelskoj struji u mirovnim pregovorima na Bliskom istoku, nakon što je on ranije nagovestio da bi mogao biti nepristrasan 'tvorac sporazuma' u regionu".

Treći razlog za odluku, smatra britanska mreža, leži u novim Trampovim saradnicima, "jastrebovima", šefu diplomatije Mike Pompeu i savetniku za nacionalnu sigurnost Johnu Boltonu.

BBC kaže da su Trampovi instinkti o napuštanju sporazuma ovog puta podsticani, kao i da je nakon 15 meseci on kreirao svoj tim za spoljnu politiku koji je uglavnom na istoj strani - njegovoj.

Agencija Rojters, kako prenosi RSE, ocenjuje da će Trampova odluka verovatno povećati rizik od sukoba na Bliskom istoku, uznemiriti evropske saveznike Amerike i poremetiti globalne isporuke nafte.

Osnova iranskog sporazuma - srednjoročno ograničenje mogućnosti Irana za razvoj nuklearnog naoružanja u zamenu za ublažavanje represivnih ekonomskih sankcija - generalno je bila ispravna, ocenjuje ova agencija, a prenosi RSE.

Zbog Irana, cene nafte zavise od najmanjeg poremećaja

Cene nafte su u utorak pale posle očekivanog zvaničnog vraćanja američkih sankcija protiv Irana, ali raste rizik od poremećaja na tržištu i rasta cena, kažu njujorkški analitičari, piše AFP a prenosi Beta.

Iran je važan u Organizaciji zemalja izvoznika nafte (OPEC). Iran i Rusija su odlučili da ograniče svoju proizvodnju, dok je globalni ekonomski rast povećao potražnju za sirovom naftom. Zbog toga su rezerve nafte koje su porasle između 2014. i 2016. godine, u velikoj meri potrošene.

Cena barela nafte Brent, u Londonu, za godinu dana se sa oko 50 dostigla 75 dolara, dok je nafta WTI u Sjedinjenim Državama u ponedeljak prekoračila cenu od 70 dolara koju nije imala od 2014, ali se potom u utorak vratila na 69,06 dolara.

"Više nema mnogo manevarskog prostora. Sjedinjene Države žestoko napreduju, izgleda da Saudijska Arabija ne želi da interveniše kako bi nadoknadila mogući manjak, Kina nikada nije uvezla toliko sirovine, a proizvodnja u Venecueli je u slobodnom padu", rekao je Džon Kildaf iz Egen kapitala (robnog investicionog fonda).

Štaviše, "od sredine decenije je došlo do stvarnog nedostatka ulaganja u naftnu i gasnu industriju", rekao je Met Smit iz Kliper dejta, koji strahuje od "deficita ponude tokom jedne, dve ili tri godine".

Iako eksploatacija škriljaca u Sjedinjenim Državama napreduje, laka nafta nije pogodna za sva tržišta, a infrastruktura za transport ne mora nužno da napreduje po istoj stopi.

U tom kontekstu cene su osetljivije na najmanji problem koji može smanjiti snabdevanje naftom na svetskom tržištu. Ubrzao se njihov porast poslednjih nekoliko nedelja zbog pretnje sankcija Iranu kojim je mahao Donald Tramp.

Uticaj povlačenja SAD-a iz iranskog nuklearnog sporazuma i dalje je neizvestan na kratak rok, i njegove posledice zavise od reakcije drugih zemalja ili vremena sprovođenja.

Spoljna politika Donalda Trampa "nastavlja da povećava tenzije u regionu koji najviše nafte izvozi u svet i kao takav podržava cene", kažu analitičari Berklisa.

Investitori pažljivo prate rivalstvo Irana i Saudijske Arabije, što se odražava sukobima u Siriji, Jemenu i Iraku.

Situacija u Libiji je, takođe, zabrinjavajuća: proizvodnja te zemlje vratila se na oko milion barela dnevno, a pre pada režima diktatora Moamera Gadafija 2011. Godine Libija je proizvodila 1,6 miliona. Međutim, to je redovno poremećeno blokadama koje nameću milicije.

Pada proizvodnje u Venecueli, takođe, što pomno prate akteri na tržištu. Potkopana korupcijom, lošim upravljanjem i padom cena sirove nafte, u martu je pala na 1,5 miliona barela dnevno, što je najniži nivo za 30 godina. Kako su predsednički izbori zakazani za 20. maj, "državni udar ili građanski rat vrlo bi lako mogao izazvati poskupljenje do cene od 85 dolara za barel", rekao je Džejm Viliams iz VTRG ikonomiks.

Međutim, upozorava nekoliko analitičara, tok cena nafte bi se mogao brzo spustiti ako bude ekonomske recesije ili ako Saudijska Arabija to bude odlučila.

Vođa OPEC-a, Rijad nema interesovanja da se cena sirove nafte snižava sve dok se ne završi izlazak njegovog javnog preduzeća, Aramco, na berzu.

Ali "potom sve je moguće, ako oni ne budu smatrali potrebnim da i dalje ograničavaju svoju ponudu na globalnom tržištu", kaže Met Smit.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...