Nemačka ne odustaje od Severnog toka 2

Jelica Putniković

Nemačka je odobrila izgradnju Severnog toka 2 baš u vreme zaoštravanja odnosa između Velike Britanije i Rusije. Kancelarka Angela Merkel se ne šali – ovaj gasovod je ekonomski projekat, a Nemačka je dalekovida jer u Evropi opada proizvodnja domaćeg gasa – sem ruskog. Na potezu balkanske zemlje, koje treba da se potrude da bude izgrađen gasovod koji će ruski gas iz Turskog toka dovesti do Bugarske i Srbije pa dalje na sever.

To što je Nemačka odobrila izgradnju Severnog toka 2 baš u vreme zaoštravanja odnosa između Velike Britanije i Rusije pokazuje da se kancelarka Angela Merkel nije šalila ni kada je prošlog leta poručila amerikancima „Nećemo pitati SAD da li ćemo graditi Severni tok 2“ ni kada je 16. februara ove godine izrazivši javno neslaganje sa poljskim kolegom Mateušom Moravjeckim, sa kojim se sastala u Berlinu i rekla da „Planirani gasovod Severni tok 2, koji bi povezao Nemačku i Rusiju, ne predstavlja pretnju energetskoj sigurnosti Evrope“.

U oba slučaja nemačka kancelarka je istakla da je gasovod ekonomski projekat.

„Kompanija Nord strim 2 AG dobila je dozvole za izgradnju i eksploataciju gasovoda u nemačkoj posebnoj ekonomskoj zoni. Federalni resor za plovidbu i hidrogradnju izdao je odobrenje za izgradnju 30 kilometara cevovoda u skladu sa zakonom o rudarstvu Nemačke“, navodi se u saopštenju koje prenosi Sputnjik.

U januaru je izvođač radova na projektu Severni tok 2 dobio odobrenje za izgradnju i eksploataciju morskog dela Severnog toka 2 u teritorijalnim vodama Nemačke in a delu kopna. Na taj način dobijene su sve potrebne dozvole za početak gradnje ruskog gasovoda.

Sa juče dobijenim dozvolama izvođač projekta izgradnje gasovoda Nord strim 2 AG je dobio sve neophodne dozvole za gasovod u Nemačkoj.

„Drago nam je da su dobijene sve potrebne dozvole za nemački deo gasovoda od 85 kilometara“, rekao je menadžer kompanije Jens Lange.

Sada je još preostalo da u narednim mesecima Nord strim 2 AG dobije i dozvole za izgradnju gasovoda u četiri druge zemlje: Rusiji, Švedskoj, Danskoj i Finskoj.

Projekat Severni tok 2 podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod će biti izgrađen pored gasovoda Severni tok.

Ova odluka Nemačka izazvala je odmah i reakciju. Iz ukrajinskog Naftogasa stiže komentar (objavljen na Fejsbuku) da je odluka Nemačke da izda dozvolu za izgradnju gasovoda Severni tok 2 neprijatna, ali predvidljiva.

„Protivdejstva se neće zaustaviti. Najbolja odbrana Ukrajine i njenih saveznika je završetak reforme tržišta gasa“, saopštio je Naftogas, obećavajući da će „nastaviti borbu“.

Nije tajna da su protiv izgradnje novih gasovoda od Rusije ka Evropi, pored SAD, čiji političari se posebno brinu da će buduće generacije Evropljana biti zavisne od snabdevanja ovim ruskim energentom i Ukrajina, koja sagledava da će, kada Rusija prestane da koristi njihove gasovode ostati bez izvora prihoda od naplate tranzitnih taksi, kao i poprilično aktivne Poljska, koja je, inače, svojevremeno prokockala šansu da njenom teritorijom bude izgrađena još jedna linija gasovoda Jamal, kojim se ruski gas transportuje u Nemačku, posebno aktivne i bivše članice SSSR-a Latvija i Litvanija, ali i Slovačka i Češka – takođe zbog straha da će izgubit5i sigurnu zaradu ako Rusija prestane da transportuje gas preko Ukrajine.

Zanimljivo je, takođe, da političari svih ovih zemalja tvrde da su ruski gasovodi politički projekti a da se toga jedino ne plaše Nemačka, Italija, Austrija i Mađarska, koje se zalažu za gradnju gasovoda kojima će ruski gas stizati do njihovih potrošača.

Sa ovim dozvolama za Severni tok 2 evidentno je da se Nemačka ne plaši toga da svoju energetku nezavisnost zasniva na ruskom gasu, a da Rusija igra na ulogu potvrđenu još u vreme hladnog rata – kada je i u vreme najvećeg zaoštravanja političkih nesuglasica SSSR Nemcima i zapadnoevropskim zemljama isporučivo gas – bez političkih uslovljavanja.

Politička uslovljavanja, doduše ekonomskim sankcijama, stižu međutim iz SAD. Vašington preti evropskim kompanijama koje rade na projektu izgradnje gasovoda Severni tok 2 da se mogu se naći pod američkim sankcijama u okviru zakona O borbi protiv suparnika Amerike posredstvom sankcija.

„Kompanije koje rade u ruskom sektoru, povezane sa izgradnjom magistralnih cevovoda između Rusije i drugih država, mogu se naći pod sankcijama u skladu sa zakonom O borbi protiv suparnika Amerike posredstvom sankcija”, rekla je na redovnom brifingu portparolka Stejt departmenta Heder Navert i precizirala da su SAD protiv Severnog toga 2, pošto on „potkopava energetsku bezbednost i stabilnost Evrope i biće još jedna ruska poluga pritiska na Evropu, između ostalog i na Ukrajinu“.

I američki senatori, koji su, da podsetimo, svojevremeno otvoreno lobirali protiv izgradnje gasovoda Južni tok pre desetak dana su zatražili od američkog predsednika donalda Trampa da blokira izgradnju Severnog toka 2.

List Vašington egzaminer navodi da američki senatori tvrde da izgradnja gasovoda Severni tok 2 stavlja evropske zemlje pod još veći zlonamerni uticaj Rusije.

„Zabrinuti smo što se nastavlja realizacija projekta izgradnje gasovoda Severni tok 2. Mi smo protiv tog projekta i insistiramo da administracija predsednika iskoristi sve moguće resurse kako bi stala na put tom projektu“, stoji u zvaničnoj poruci senatora koja je upućena ministru finansija Stivenu Mnučinu i zameniku državnog sekretara Džonu Salivanu.

Da ove dušebrižničke poruke imaju sasvim realnu pozadinu – zalaganje za konkurenciju ruskom gasu – vidi se iz izjave zamenice pomoćnika državnog sekretara SAD Sandre Oudkirk, koja je istakla da bi izgradnja Severnog toka 2 imala velike geostrateške posledice po nekoliko predstojećih generacija Evropljana, da bi na taj način napredak ruskog Gasproma doveo do apsolutnog nestanka „alternativnog“ američkog kompresovanog gasa sa evropskog tržišt.

A na evropskom tržištu ubuduće će trebati sve više uvoznog gasa jer Evropa se suočava sa strukturnim padom domaće proizvodnje ovog energenta, poručuju stručnjaci Timera Energi, konsultantske kuće za ekspertizu o vrednosti i rizicima na evropskim energetskim tržištima i globalnom tržištu LNG.

Poručujući da će evropska „domaća“ proizvodnja gasa (isključujući Rusiju) biti smanjena sa 252 milijarde m3 gasa u 2017. na 150 milijardi m3 do 2030 godine iz Timera Energi preciziraju da je u Holandiji smanjena proizvodnja gasa za čak 70 % nakon 2013. godine. Kako kažu, sa polja Groeningen ove godine može biti proizvedeno tek 12 milijardi m3 gasa, a pre toga Holandija je dobijala šest do sedam milijardi m3 mesečno, a procene su da će to do 2030. pasti na ukupno milijardu godišnje.

Norveška proizvodi stabilno, ali se računa da je upravo doživljen vrhunac proizvodnje s tri do četiri milijarde m3 mesečno, u zavisnosti da li je zimski  ili letnji period. A da će proizvodnja do 2030. godine pasti na oko dve milijarde mesečno. Norveška proizvodnja je bitna jer daje fleksibilnost, posebno britanskom tržištu, a nedavno je smanjila operativna ulaganja u upstream, što će negativno delovati u narednih pet godina, prenosi Energetika-net.

Velika Britanija bila je treći najveći proizvođač gasa u EU, ali i njima proizvodnja opada zadnjih 15 godina i sada proizvode manje od milijardu kubika, s tendencijom pada.

EU stoga postaje sve zavisnija od gasa iz uvoza, upozoravaju stručnjaci Timera Energi, precizirajući značaj fleksibilnosti dopremanja gasa u zimskim mesecima.

A minule zime baš je Rusija pokazala da svojim gasom može da zadovolji i povećanu potražnju. Setimo se da su tanker sa, doduše, LNG gasom, ali ruskim, spašavali građane SAD i Britance od smrzavanja.

Nemci, očigledno je, ne žele sebe da dovedu u takve ekstremne situacije.

Ostaje da se vidi da li će ovaj “glas razuma” iz Nemačke doprineti i nastojanjima balkanskih zemalja, Mađarske i Austrije da se od turske obale, gde će stići druga cev gasovoda Turski tok, izgradi gasovod koji će Bugarskoj i Srbiji obezbediti alternative za pravac snabdevanja gasom koji sada stiže preko Ukrajine.

Jer, ako je Severni tok 2 ekonomski projekat za Nemačku i neki budući balkanski gasovod, bez obzira zove li se Tesla, Turski tok, Srpski tok ili nekako drugačije ima pre svega ekonomski značaj i obezbeđuje energetsku bezbednost – konkretnu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...