Može li Britanija bez ruskog gasa?

Marijana Živković

Odluka Londona da zbog afere “Skripalj” prema Moskvi preduzme set diplomatskih i ekonomskih mera je, očekivano, izazazvala kontra reakciju. Ruski zvaničnici najavljuju odgovor koje će, kako se ovih dana moglo čuti, biti apsolutno proporcijalan nastaloj situaciji. Najozbiljnije zaoštravanje bilateralnih odnosa u posthladnoratovskom periodu je, sudeći prema pisanju britanskih ali i američkih medija, otvorilo još jednu značajnu temu – reč je o rastućoj zavisnost Velike Britanije od baznih energenata, pre svega gasa koji se doprema iz Rusije.

Uprkos tvrdnjama resornog ministarstva da je u ukupnoj potrošnji Velike Britanije učešće ruskog gasa manje od jednog procenta, kao i izjavi premijerke Tereze Mej, izrečene u svetlu eskalacije aktuelnog diplomatskog sukoba, da će Britanija tražiti alternativu za nabavku gasa, koji sad stiže iz Rusije, Fajnenšl tajms (Financial Times) je u svojoj poslednjoj analizi predstavio nešto drugačiju sliku.

Zavisnost od gasa otvara vrata Rusiji

Prošle godine, Rusija je prodala Velikoj Britaniji gas u vrednosti od 2,85 milijardi dolara, a prema navodima ovog lista, polovina britanskog uvoza tečnog prirodnog gasa dolazi iz Rusije. Do sredine januara 2018. godine, isporuke su bile redovne, a od ukupno šest kontigenata gasa, koje je potraživala Britanija, polovina je stigla iz Rusije.

Značajan indikator ruskog prodora na britansko energetsko tržište list vidi u činjenici da se prirodni gas nabavlja iz LNG terminala Jamal, koja je rezultat gasnog megaprojekta, razvijanog u artičkom delu Sibira, u koji su uključeni francusko preduzeće Total i jedna kineska kompanija. Na čelu ovog  međunarodnog konzorcijuma, preko koga se tečni gas doprema u Kinu, Evropu, ali i SAD je ruska privatna kompanija Novatek, drugi po veličini proizvođač gasa u ovoj zemlji. Ukupna vrednost investicije je 27 milijardi dolara, a procenjuje se da će Jamal, kao jedan od najambicioznijih projekata u sektoru energetike na globalnom nivou, godišnje proizvoditi 16,5 milona tona gasa.

Nedavno otvaranje Jamala, što je Vladimir Putin pozdravio kao dobit za rusku ekonomiju i dokaz o sposobnosti zemlje da izdrži sankcije SAD, otvorilo je put ruskom gasu ka tržištu Velike Britanije i istočnoj obali SAD, ocenjuje Fajnenšl tajms.

Istovremeno, list navodi da Britaniju opterećuje uvozno orjentisana energetska strategija, sa smanjenom proizvodnjom gasa u Severnom moru, kao i ograničenim skladištenjem u zemlji. Poseban se akcenat stavlja na prošlogodišnju odluku o zatvaranju postrojenja za skladištenje na istočnoj obali Britanije sa, prema nekim ranije iznetim procenama, više od 70 odsto kapaciteta za otpremanje gasa i mogućnošću da se zadovolji 10 odsto dnevne zimske potrošnje u zemlji, tokom skoro tri meseca.

Uprkos tome što tečni gas zadovoljava mali deo potreba Britanije i procenjuje se da ne učestvuje sa više od pet odsto u ukupnoj potrošnji, list procenjuje da bi potrebe mogle da se povećaju, jer je zatvaranje skladišta lokalne kompanije distributivnu mrežu učinilo ranjivom, pre svega u zimskim uslovima.

"U velikoj meri se oslanjamo na gas iz uvoza, kako bismo prebrodili ovu jaku zimu”, potvrdio je Trevor Sikorski, glavni analitičar britanskog predstavništva konsultantske kuće Enerdži Aspekts (Energy Aspects). Prema njegovoj oceni, veća zavisnost od dobavljača mogla bi suočiti Britaniju sa nepredvidljivošću cene energenta, odnosno, potencijalno višim cenama.

Da li će Britanija biti ostavljena na milost Rusiji?

Rezerve gasa u Evropi su u rekordnim padovima zbog veoma oštre zime tokom protekla dva meseca. Hladno vreme i dalje je prisutno na čitavom kontinetu, što uključuje i britansko ostrvo, a to bi moglo dovesti do veće potražnje za gasom. Britanski stručnjaci upozoravaju da će u takvim okolnostima Velika Britanija biti ostavljena na milost i nemilost ruskih snabdevača, prenosi Dejli mejl (Daily mail).

Izveštaj analitičara S&P Platts, koji objavljuje britanski list, pokazuje da bi oslanjanje na Rusiju moglo da bude jedina opcija za evropske zemlje, u slučaju da se potražnja za gasom poveća, jer drugi snabdevači imaju probleme da odgovore na te potrebe.

Zbog najave niskih temperatura, potrebe za gasom će ponovo porasti ove nedelje širom severo-zapadne Evrope, što će vratiti u igru velike gasne sporazume, a ruske gasne kompanije se smatraju jedinim dobrim izvorom gasa u trenutnim uslovima. Domaća proizvodnja i drugi uvozni izvori su efektivno iskorišćeni do maksimuma – piše, između ostalog u S&P Platts izveštaju.

Britanija uvozi oko 44 odsto gasa iz Evrope, pre svega iz Norveške. Međutim, Evropa uvozi oko 35 odsto ruskog gasa.

I mada zvanični podaci pokazuju da samo mali procenat gasa u Britaniju stiže direktno iz Rusije, analitičari ističu da mnogi veliki gasovodi koji se prostiru Evropom počinju u Rusiji. To omogućava gasnom gigantu Gaspromu (Gazprom) da efektivno kontroliše evropsko snabdevanje gasom, a ova kompanija u vlasništvu je ruske države.

Gasprom tvrdi da je u prošloj godini prodao preko 16 milijardi kubnih metara gasa Britaniji, što je oko 20 odsto ukupne potražnje te zemlje. Ruski izvoz gasa u Evropu porastao je na rekordnih 194 milijardi kubnih metara prošle godine, ali je Britanija, takođe, kupila tečni prirodni gas iz Rusije zbog nevremena koje je Evropu zahvatilo krajem februara, navodi Dejli mejl.

“Znamo da Rusija namerno koristi svoje energetske izvore kako bi stvarala zavisne odnose širom Evrope i mislim da mi ne treba sebe da stavljamo u tu poziciju. Ima puno drugih opcija”, rekao je Stiven Krab, poslanik Konzervativne stranke.

Majk Foster iz industrijskog tela Alijanse za energetiku i komunalne usluge je rekao da sa povećanjem uvoza uvek postoji i određena ranjivost, a rizik je veći zbog nastalih tenzija.

“Ovo je jedna od onih situacija u kojima postoji određeni događaj i stanje bi moglo da se pogorša i dovede u poziciju u kojoj Rusija nastoji da smanji količinu gasa kojim snabdeva Zapad. Ona tako može da izgubi novac, ali to je ta moguća mera osvete”, rekao je Foster.

Podrška saveznika

Posle odluke Londona da zbog slučaja „Skripalj“ protera 23 ruskih diplomata, od ukupno 58, otvorilo se pitanje podrške saveznika u stavu koji je zauzet prema Moskvi. Ta podrška nije izostala. Lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, kao i SAD su u zajedničkoj izjavi, nedvosmisleno osudili čin napada nervnim agensom u Solzberiju 4. marta, nazvavši ga napadom na suverenitet Velike Britanije. Amerika, kao glavni saveznik Britanije, otišla je i korak dalje.

Iako je Donald Tramp dosada bio saglasan sa Moskvom u tvrdnjama da se Rusija nije mešala u izbor novog šefa Bele kuće, samo dan pošto je London objavio svoj set mera, SAD su uvele sankcije za 19 Rusa i pet ruskih organizacija, zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine.

Iako se na ovaj način dodatno zaoštravaju odnosi među stalnim članicama SB UN, američki analitičari ocenjuju da su mere, koje američka administracija sada uvodi prema Rusiji, više simboličkog karaktera, prenosi američki dnevni list Ju Es Ej Tudej (USA Today).

Sankcije, koje je u četvrtak uvela Trampova administracija, predstavljaju prvu primenu novog zakona (Zakon o borbi protiv neprijatelja SAD usvojen u avgustu 2017.), kojim bi se kaznila Rusija zbog uplitanja u kampanju za predsedničke izbore 2016. godine.

“Međutim, ako se pažljivije sagledaova lista (na kojoj je 19 osoba i pet organizacija), može se videti da je potez u velikoj meri simboličan, jer je skoro jedna trećina njih, već sankcionisana pod administracijom Obame, kasnije i Trampa - dok sankcije na pojedinačnom nivou, verovatno neće imati uticaja na rusku ekonomiju”, ocenjuje za američki list Andrev Keler, bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara za sankcije u američkoj administraciji.

Zašto nikome nije lako da zalupi vrata Rusiji?

U britanskim medijima se istovremeno pojavljuju ocene da tonovi podrške saveznika, povodom afere “Skripalj”, nisu nužno i dugoročni, a jedan od razloga je Bregzit.

“Predpostaviti da loš osećaj zbog odlaska Britanije neće imati uticaja na buduću saradnju EU, u ovakvim slučajevima je zabluda. Naravno, svi se slažu povodom toga šta se dogodilo u Solzberiju ali učiniti nešto praktično, kako bi se pomoglo Britancima zbog kojih se desio Bregzit je potpuno druga stvar, posebno ako to šteti nacionalnim interesima”, ocenjuje Simon Tisdal, spoljnopolitički komentator lista Gardijan (The Guardian)

Skepticizam povodom održivosti savezničkog fronta diktiraju ekonomski razlozi. S tim u vezi, američki mediji ocenjuju da je već Britanija, uz oštru i nedvosmislenu reakciju prema Rusiji, ipak učinila sve kako bi na minimum svela posledice po krhku ekonomiju zemlje, navodi portal Si En En Mani (CNN/Money).

Premijerka Mej je u sredu rekla da će Britanija proterati deo ruskih diplomata i obustaviti kontakte na visokom novou sa Moskvom. Takođe, istakla je da je London spreman da zamrzne rusku državnu imovinu, ako bi to postala pretnja za zemlju i građane Britanije.

Ipak, u setu mera, ona je izbegavala poteze koji bi naneli štetu britanskoj privredi – auto industriji, bankama i energetskom sektoru – koji usko sarađuju sa Rusijim. Britanska premijerka nije objavila ni planove za sprovođenje širokih ekonomskih sankcija, niti ciljanih bogatih Rusa koji žive u Britaniji.

“Mnogo toga je Tereza Mej mogla da učini, ali na kraju to je sve ispalo skromno, bez preciziranja detalja, donekle i nejasno, što je možda i bila namera”, smatra Timoti Eš, viši strateg za nova tržišta pri kompaniji Blubej aset menadžment (Bluebay Asset Management) u Londonu, a prenosi američki portal.

Eš je rekao da se i pre Bregzita, britanska ekonomija borila sa slabim rastom, ističući da su i trgovinski odnosi sa Rusijom mali, u poređenju sa drugim zemljama, kao što su Nemačka i SAD, što prema njegovoj oceni nije beznačajno.

Prema podacima britanske Kancelarije za državnu statistiku, trgovina između Velike Britanije i Rusije na godišnjem nivou, iznosi 10 milijardi evra, dok samo oko jedan odsto britanskog izvoza ide ka Rusiji.

Britanija izvozi automobile, mašine i hemijske proizvode u Rusiju ali je, takođe, značajan provajder usluga kroz finansijski I IT sektor, kao i konsultantske usluge, koje ovoj zemlji godišnje donose milijarde iz ruskih izvora.

Tokom poslednjih decenija pokazalo se i da je Velika Britanija “magnet” za bogate Ruse i njihove kompanije, tako da je značajan broj njih u Londonu, gde poseduju imovinu i ulažu u poslove u Britaniji.

"Rekao bih da većina ruskog bogatstva prolazi kroz London na jedan ili drugi način", rekao je Eš uz ocenu da je britanska prestonica “poslovni izbor za ulaganje ruskog kapitala”.

Na Londonskoj berzi nalazi se 99 kompanija sa sedištem u Rusiji ili drugim zemljama bivšeg Sovjetskog saveza. Proizvođač aluminujuma i električne energije, kompanija EN+ je poslednja ruska firma koja se pojavila u Londonu, gde posluje od novembra prošle godine. Ne treba gubiti iz vida da je Rusija važan distributer za energetski sektor Britanije, što pored gasa, uključuje naftu i ugalj.

Takođe, britanski naftni gigant BP (ranije British Petroleum) ima jake veze sa Rusijom i 20 odsto udela u ruskoj energetskoj kompaniji Roznjeft (Rosneft). U svakom slučaju, investitori će pratiti kako će ruski predsednik Vladimir Putin, odgovoriti u narednim nedeljama na nastalu krizu, ocenjuje američki portal.

Rusija već najavljuje recipročan odgovor, ali i dalje nudi dijalog Londonu i Vašingtonu, sudeći prema izjavi Sergeja Rjabkova, zamenika Sergeja Lavrova, koju je preneo Rojters, pozivajući se na Ria novosti.

Na odgovor se izvesno neće čekati dugo. Ruski predsednički izbori se održavaju danas.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...