Evropi preti nova gasna kriza

Dok trpi udare ledenog talasa iz Sibira Evropa bi, zbog svađe Rusije i Ukrajine oko tranzita gasa mogla da bude suočena i sa prestankom tranzita ovog ruskog energenta, koji iz sibirskih nalazišta ukrajinskim gasovodima stiže do evropskih potrošača.

Doduše, za razliku od situacije s kojom je Evropa, iz istih razloga, bila suočena tokom zima 2006. i 2009. godine, kada su se u nekim zemljama ljudi i bukvalno smrzavali zbog nestašice ruskog gasa, kriza će sada biti lakše podnošljiva zbog toga što je u međuvremenu izgrađen gasovod Severni tok 1. Posledice bi, međutim, mogli da osete balkanski potrošači ruskog gasa, jer u međuvrenu nije izgrađen nijedan od mnogobrojnih gasovoda, kojima bi se nadomestio manjak gasa koji u ovaj deo Evrope stiže ukrajinskim gasovodima – iako je od 2000. godine naovamo najavljivano sijaset cevovoda na takozvanom južnom gasnom koridoru.

No, krenimo redom.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko  tvrdi: „Tranzit ruskog gasa u Evropu nije ugrožen. Režim štednje gasa ne stvara pretnje za ukrajinsku ekonomiju, ni za socijalnu sferu“, prenosi Sputnik.

„Mi ćemo potpuno čvrsto i mirno proći kroz ovaj krizni period. Ni ekonomija ni socijalna sfera Ukrajine nisu u opasnosti“, rekao je Porošenko na jučerašnjem sastanku o stanju u energetskom sektoru Ukrajine.

Porošenko je izrazio uverenje da restriktivne mere neće trajati dugo, jer se već 3. marta (dakle, danas) u Ukrajini očekuje postepeno otopljavanje.

Juče je Ministarstvo energetike i industrije uglja Ukrajine uvelo restrikcije za potrošnju gasa do 6. marta radi uštede energetskih resursa.

Gasprom je u četvrtak saopštio da je od Naftogasa Ukrajine dobio sredstva za isplatu isporuka gasa u martu, ali da ih je vratio zbog neusaglašenog dodatnog dogovora po ugovoru, tako da Naftogas neće vršiti isporuke od 1. marta.

Direktor ukrajinske kompanije Andrej Koboljev je kasnije saopštio da se početkom marta u Ukrajini očekuju jaki mrazevi, zbog čega je zemlja u deficitu u dnevnom obima gasa od 18 do 20 miliona kubnih metara, koje je Naftogas planirao da kupi od Gasproma. Prema njegovim rečima, posle odbijanja ruske kompanije da isporuči gas, ukrajinska strana će pokušati da pokrije ovaj manjak na račun uvoza sa evropskog tržišta, ali će svakako nedostajati deset miliona kubnih metara dnevno.

Gasprom zavrće sve ventile Ukrajini

Gasprom je prinuđen da u stokholmskoj arbitraži počne proceduru raskida svih ugovora sa ukrajinskim Naftogasom za isporuke i tranzit gasa, rekao je juče šef ruske kompanije Aleksej Miler, objašnjavajući da je odluka Arbitražnog suda u Stokholmu narušila interese Gasproma.

Gasprom raskida sve ranije zaključene ugovore sa Ukrajinom, Radi se o ugovorima za isporuke gasa ukrajinskim potrošačima, kao i o ugovorima o tranzitu gasa u Evropu. Sudije su argumentovale svoju odluku naglim pogoršanjem stanja ukrajinske ekonomije. Mi smo kategorički protiv toga da se na naš račun rešavaju ekonomski problemi Ukrajine. U takvoj situaciji, nastavak važenja ugovora za Gasprom nije ekonomski isplativ“, navodi se izjavi Milera u saopštenju Gasproma.

Kompenzacija

Arbitražni sud u Stokholmu je 28. februara prihvatio zahtev ukrajinskog Naftogasa da mu Gasprom isplati 4,673 milijarde dolara za tranzit gasa.

Reč je o kompenzaciji,  zato što Gasprom nije isporučio dogovorene količine gasa za tranzit kroz Ukrajinu.

„Prema odluci Arbitražnog suda u Stokholmu Naftogas je uspeo da dobije kompenzaciju u vrednosti od 4,63 milijarde dolara zato što Gasprom nije isporučio dogovorene količine gasa za tranzit. Prema rezultatima dva arbitražna postupka u Stokholmu Gasprom će morati da isplatiti neto 2,56 milijardi dolara Naftogasu“, saopštila je ukrajinska kompanija na Tviteru.

Naftogasa je, inače, tražio novčanu kompenzaciju u visini od 17 milijardi dolara zbog smanjenog tranzita gasa za evropske potrošače u odnosu na ugovorene količine. Sudije su prihvatile potraživanje u vrednosti od 4,673 milijarde dolara. Uzimajući u obzir ranije dosuđenu sumu u korist Gasproma, za ugovor o isporuci gasa, sudije su to kompenzovale donošenjem odluke u korist Naftogasa  u visini od 2,56 milijardi dolara, navodi se u saopštenju.

Iz ruske gasne kompanije su, odmah, saopštili da se ne slažu sa tom odlukom.

Gasprom i Naftogas Ukrajine se od juna 2014. godine sude pred Stokholmskim arbitražnim sudom. Predmet potraživanja su ugovori o snabdevanju gasom iz Rusije i o tranzitu ruskog gasa evropskim potrošačima preko Ukrajine od 2009. godine.

Revizija tarifa za tranzit ruskog gasa

Ukrajinski Naftogas je juče saopštio da će uskoro poslati pismo Gaspromu, u kojem će predložiti revizija tarifa za tranzit gasa, kao i da bi potom mogli da se obrate i arbitraži u Stokholmu, izjavio je komercijalni direktor Naftogasa Ukrajine Jurij Vitrenko na televiziji Zik.

Vitrenko je podsetio da je Naftogaz u okviru spora sa Gaspromom u arbitraži, među drugim zahtevima, takođe, pokušao da revidira tranzitnu tarifu počev od 2010. godine.

Arbitražni sud, međutim, nije zadovoljio ove zahteve, već je rekao da pismo poslato 2009. godine, koje je „predstavljalo zahtev za revizijom tarife, ne ispunjava formalne zahteve, tako da ne možemo da revidiramo tarifu“, objasnio je Vitrenko.

„Ono na čemu trenutno radi Naftogas je novo pismo, koje će odgovarati svim formalnostima. Uskoro će takvo pismo biti poslato Gaspromu“, rekao je Vitrenko komentarišući da će Naftogas, ako Gasprom ne pristane na reviziju tarife, ponovo žaliti arbitraži.

„Ako se pregovori ne završe nekako normalno, onda ćemo već reći koju tarifu zahtevamo kroz arbitražu“, objasnio je Vitrenko.

Balkan potencijalno najugroženiji

U svim ovim najavama prestanka isporuke gasa preko Ukrajine iz Gasproma nema komentara kako će se to odraziti na ugovorene isporuke evropskim potrošačima.

Jer iz Rusije stiže 40% gasa koju troši Evropa, objavio je Fajnenšel tajms početkom godine. A oko 40 procenata ruskog gasa se i posle izgradnje Severnog toka 1 transportuje evropskim potrošačima ukrajinskim gasovodima.

Sa gasovodom Severni tok 1, međutim, Gasprom bez većih problema može da isporuči severnoevropskim potrošačima dovoljno gasa. Jer, zbog prethodnih gasnih razmirica sa Ukrajinom Gasprom je u evropskim gasnim skladištima zakupio kapacitete, tako da sada može da kompenzuje deo gasa koji sada transportuje preko Ukrajine.

Tranzit prriodnog gasa evropskim potrošačima kroz ukrajinske gasovode tokom 2017. godine je, inače, dostigao 93 milijarde metara kubnih, što je za 13% više nego u 2016. godini, objavila je ukrajinska (državna) naftno - gasna firma Naftogaz početkom ove godine.

Ukrajinska novinska agencija UNIAN, da je reč o rekordnoj količini gasa u tranzitu preko Ukrajine nakon 2011. godine i puštanja u rad gasovoda Severni tok 1.

Prema važećem ugovoru o tranzitu ruskog prirodnog gasa preko Ukrajine, ruski Gasprom je, inače, dužan da transportuje 110 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Ukrajine.

Ugovor Gasproma sa Naftogazom, međutim, ističe krajem 2019. godine, tako da je ova najava Milera da će već sada krenuti sa raskidanjem ugovora o tranzitu kroz Ukrajinu za evropske potrošače zapravo samo podsećanje evropskih zvaničnika, pre svega onih u Briselu (koji insistiraju da se tranzit preko Ukrajine ne prekine), da se konačno moraju suočiti sa činjenicom da će Evropa biti suočena sa nedovoljnim dotokom gasa.

Zemlje koje su najviše bile ugrožene tokom prethodnih gasnih kriza nadaju se gasu iz Turskog toka, iz TANAP-a i TAP-a, Posejdona, BRUA gasovoda, Jonsko – jadranskog gasovoda, LNG terminala u Hrvatskoj i Grčkoj...

Ali, nijedan od ovih projekata neće biti završen 2019. godine.