Uticaj Severnog toka 2 na snabdevanje Evrope gasom
Gasovod Severni tok 2 mogao bi smanjiti veleprodajnu cenu gasa u Evropi za 13% posle 2020. godine ali bi, zbog smanjivanja proizvodnje na Severnom moru i u Norveškoj, mogao i povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Gasovod Severni tok 2 je komercijalni ali i geopolitički rusko-nemački projekat, koji posle 2020. u Evropu treba da doprema novih 55 milijardi m3 gasa. Taj gasovod će usmeriti buduće odnose Rusije i SAD, a uticaće i na privredne i političke odnose u ovom regionu, ali i u svetu.
Projekat vredan skoro 10 milijardi evra ne samo da jača odnose između Nemačke i Rusije, već ojačava položaj Nemačke kao glavnog gasnog „čvorišta“ na evropskom tržištu gasa.
Ako ovaj projekat bude realizovan Evropa će direktno biti povezana s jednim od najvećih nalazišta gasa na svetu, jer rusko gasno polje Bovanenkovo, na poluotoku Jamal, ima dva i po puta više gasa od ukupnih evropskih rezervi ovog energenta. Severni tok 2 bi povećao likvidnost na unutrašnjem evropskom gasnom tržištu, podstakao nova povezivanja nacionalnih gasnih sistema i stimulisao dalju integraciju unutarnjeg tržišta gasa EU, što bi ga, ujedno, osnažilo i povećalo sigurnost snabdevanja - bar tako kažu zagovornici ovog projekta.
Trenutno, Severni tok 2 predstavlja najjeftiniju opciju za Evropu, a neke studije pokazuju da će nova gasna veza uticati i na cenu ovog energenta – da će veleprodajna cena gasa u EU biti smanjena za 13 % tokom 2020. godine, kada se planira početak isporuke gasa, tvrdi Paul Corcoran, šef konsultantske firme Agent Marketing.
Potražnja za gasom u Evropi tokom naredne decenije ne bi trebala puno da se menja. Potražnja 2015. godine je bila oko 481 milijardi m3, dok se 2035. godine očekuje oko 472 mlrd. m3, naglašava Corcoran koji, takođe, procenjuje da će doći do smanjenja domaće proizvodnje gasa u Evropi i to za oko 50 %.
Očekuje se smanjenje uvoza iz Severnog mora, Norveške i Severne Afrike, što će dovesti do manjaka u uvozu gasa u Evropu od oko 120 milijardi m3 2035. godine. Taj manjak će, najverovatnije, uglavnom nadoknaditi gas iz Rusije, dok će deo uvoza uključivati i LNG, čije će količine odrediti tržište, ističe šef Agent Marketinga.
Prema podacima iz 2016. godine Evropska unija se sa 17 % gasa snabdevala iz domaćih izvora, dok je iz Rusije stizalo 34 %, Alžira 11 % i Norveške 24 %, a LNG je „pokrivao“ 13 % potreba. Od 2016. godine uvoz gasa iz Rusije u Evropu je bio oko 170 milijardi m3, iako su maksimalni kapaciteti za uvoz 200 milijardi m3. Ali, ako se uračunaju kapaciteti Severnog toka 2 i drugih ruskih projekata (kao što je Turski tok, na primer), mogući uvozni kapaciteti bi bili oko 330 milijardi m3, što je dvostruko iznad svih potreba tržišta. Treba istaći da gas iz Rusiji ima velike subvencije, dok uvoznici gasa iz SAD ili drugih izvora moraju računati još i na troškove transporta, pa neće moći cenom da konkurišu ruskom gasu.
Takva situacija će potkopati ostale strateške diverzificirane pravaca snabdevanja EU i povećati zavisnost od Rusije, objašnjava Frank Umbah, direktor Evropskog centra za energiju i sigurnost resursa. Umbah dalje tvrdi da zemlje na istoku i jugu Evrope verovatno neće imati velikih koristi od Severnog toka 2 u odnosu na severnije zemlje EU, jer nedostaje potpuna međunarodna povezanost gasnih sistema s Jugoistočnom Evropom, gde tržišta gasa još nisu u potpunosti razvijena. Tako će neke zemlje biti delomično odsečene. Politički gledano, projekat nije baš dobrodošao, jer će se odnosi Rusije i Ukrajine još više narušiti, dok će se komercijalno isplatiti, dokle god bude konkurencije između LNG-ja i gasovoda na tržištu.
Evropska Komisija Severni tok 2 vidi kao pokušaj Rusije da učvrsti svoju dominaciju na evropskom tržištu. Rusija trenutno isporučuje 34 % gasa EU, a sa Severnim tokom 2 uvoz će porasti na više od 40 %. Za Rusiju je taj a od velikog značaja, jer Rusija i dalje zavisi od prihoda od nafte i prirodnog gasa, koji su činili polovinu prihoda od ukupnog izvoza u 2016. godini, čak i uz niže cene.
Kako cene nafte Rusi ne mogu kontrolisati, to ih još više motiviše da se fokusiraju na što veće prihode od prodaje gasa, te da zadrže svoj udeo i uticaj na evropsko tržište po svaku cenu.
Protivnici projekta naglašavaju da će domaća proizvodnja opasti, ali isto tako i potražnja za gasom u EU - zbog sve većeg korišćenje obnovljivih izvora u budućnosti. Ali, i sve veća zasićenost svetskih tržišta gasom omogućiće evropskim zemljama da dugoročnim ugovorima s mnogo drugih dobavljača iz celog sveta osiguraju uvoz gasa.
Autor je asistent izvoršnog urednika časopisa EGE (hrvatskog stručnog časopisa za energetiku, privredu, ekologiju i etiku)
