Američki naftaši ugrožavaju strategiju OPEK-a
Barel nafte ponovo se prodaje za više od 63 dolara ali, analitičari upozoravaju da nove bušotine “crnog zlata” u SAD ugrožavaju nastojanja Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i grupe nezavisnih proizvođača, uključujući Rusiju, koji nastoje da smanjenjem ponude spreči pojeftinjenje sirove nafte.
Sirova nafta se juče na međunarodnim tržištima prodavala za više od 63 dolara po barelu, čemu je doprinela stabilizacija globalnog tržišta akcija kao i slabljenje dolara.
Ovo je skok u odnosu na prošlonedeljno pojeftinjenje “crnog zlata” za više od osam odsto, kada je barel prodavan po cenama koje su bile na najnižem nivou od decembra prošle godine, a što je bila posledica rasta proizvodnje u SAD, jačanja dolara i oštrog pada svetskih berzi.
Na londonskom je tržištu barel juče poskupeo 92 centa, u odnosu na prethodno zatvaranje (u petak je trgovanje zaključeno u minusu od 2,02 dolara) i prodavao se po ceni od 63,71 dolar.
Na američkom tržištu barelom se danas trgovalo po 1,1 dolar višoj cijeni, od 60,30 dolara, a u petak je trgovanje zaključeno u minusu od 1,95 dolara.
Na cene su uticala i previranja na američkim tržištima deonica. Tako je u petak indeks S&P 500 nakratko “potonuo” na najniži nivo od 5. oktobra 2017. godine, da bi trgovanje, potom, zaključio u plusu.
Na početku nove nedelje i evropska su tržišta akcija sledila trend Vol Strita, uz stabilizaciju cena, a poskupele su i sirovine, uključujući bakar i zlato.
Dodatno je na cene nafte uticao i slabiji dolar, koji jača kupovnu moć vlasnika ostalih valuta, a time i potražnju.
SAD povećava proizvodnju nafte
Povećanje američke proizvodnje je “srušila” cenu nafte s najvišeg nivoa ove godine - kada je prodavana za više od 70 dolara za barel, ugrožava nastojanja Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i grupe nezavisnih proizvođača, uključujući Rusiju, koji nastoje da smanjenjem proizvodnje za 1,8 miliona barela dnevno izazovu pad globalnih zaliha nafte.
Na kraju prošle nedelje naftna tržišta uzdrmao je podatak da su američki proizvođači protekle nedelje otvorili čak 26 bušotina, što je najveći nedeljni rast broja postrojenja u u godinu dana. To iznova potpiruje strah od povećanja globalne ponude. U SAD, inače, broj bušotina raste već treću nedelju zaredom i sada ih je 791. To je najveći broj od aprila 2015. godine i znatno ih je više od oko 580 postrojenja, koliko ih je bilo aktivno u istom period prošle godine. Nameće se zaključak da američkim proizvođačima odgovaraju ove cene, pa se odlučuju na pojačanu proizvodnju. A to, istovremeno, umanjuje uticaj smanjene proizvodnje zemalja članica OPEK-a na cene crnog zlata.
"Sada je trgovcima koji su računali na poskupljenje nafte postalo bolno jasno da rast u prvim nedeljama ove godine nije bio opravdan", poručio je analitičar PVM Oil Associatesa Stefan Brenok u poruci klijentima.
Strah od jačanja ponude podstakla je i vest iz Irana, da ta zemlja u iduće četiri godine planira povećati proizvodnju za najmanje 700.000 barela dnevno. A to umanjuje mogućnosti uravnoteženja između velike ponude i manje potražnje.
"Mišljenja smo da će rastuća ponuda i usporeni rast potražnje dovesti ove godine ponovo do viškova na tržištu", napisali su analitičari firme Capital Economicsa u belešci klijentima.
Strategija OPEK-a bi mogla biti osujećena
I Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je danas da su Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni partneri ostvarili cilj vezan za otklanjanje viška globalne ponude nafte ali, istovremeno upozoravaju da bi njihove napore mogle da ugroze rastuće zalihe u SAD i u drugim rivalskim zemljama.
Zalihe nafte u razvijenim zemljama u decembru su pale po najvećoj stopi u više od šest godina, jer su napori OPEK-a i Rusije za smanjenje ponude počeli da daju rezultata, prenosi njujorška agencija Blumberg, pozivajući se na ocenu IEA.
Smanjenje viška ponude doprinela je i povećana potrošnja, zbog čega je IEA podigla prognozu rasta globalne tražnje za 2018. godinu za oko 100.000 barela dnevno (na 1,4 miliona barela dnevno).
Ipak, strategija OPEK-a bi mogla biti osujećena, jer uzlet cena nafte na trogodišnji maksimum podstiče proizvodnju u SAD.
Američka proizvodnja nafte prekoračila je 10 miliona barela dnevno.
U IEA procenjuju da će američka proizvodnja uskoro premašiti proizvodnju u Saudijskoj Arabiji (neki analitičari, inače, kažu da je Saudijska Arabija već izgubila primat u trci sa SAD), najvećem OPEK-ovom proizvođaču nafte i da će, možda do kraja godine preteći i proizvodnju u Rusiji.
OPEK i Rusija, nekadašnji veliki tržišni rivali, postigli su krajem 2016. godine dogovor o smanjenju prekomerne ponude na globalnom tržištu nafte.
Fjučersima nafte se danas trgovalo po ceni od blizu 60 dolara za barel, navodi njujorška agencija.
