DA LI ĆE BITI GASA

Male su šanse da će Gazprom odustati od potpisivanja takozvanog krovnog ugovora kojim postaje vlasnik 51 % Naftne industrije Srbije AD i tolikog učešća u dve zajednčke firme, za izgradnju gasovoda Južni tok i dovršetak podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru. Na sve spekulacije o tome da će Gazprom odustati od gradnje gasovoda, ili je bar odgoditi za koju godinu, izvori Balkanmagazina tvrde da se faktički ništa nije promenilo u planovima ove ruske energetske kompanije na Balkanu.

Moskva ne odustaje

“Njima treba paket u kom su i NIS i gasovod. Nije džabe Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije i predsednik međudržavnog srpsko – ruskog komiteta insistirao na tome da nema izmene Sporazuma koji smo potpisali u januaru u Moskvi”, kaže sagovornik Balkanmagazna iz pregovaračkog tima Srbije sa Rusijom, tvrdeći da “Gazprom insistira na pregovorima oko NIS-a jer smatra da su dogovori oko gasovoda Južni tok i skladišta Banatski dvor već završeni. Gasovod nije lokalni već evropski strateški projekat, bitan za snabdevanje evropskih zemalja prirodnim gasom i nema razloga da Gazprom od njegove izgradnje odustane.”

Sam datum potpisivanja ugovora s Gazpromom još je neizvestan, ali činjenica da su sindikalci iz NIS-a sinoć lansirali informaciju o tome da su zadovoljni pregovorima sa predstavnicima Gazpromnjefta pokazuje da bi se to moglo desiti 24. ili 25. novembra, kako su Rusi ranije tražili. Unošenje odredbi socijalnog programa za zaposlene u NIS-u u ugovor s Gazpromnjeftom doduše i ne treba da čudi jer je Oleg Sidomonidze, predstavnik Rusa na nedavnom sindikalnom skupu u Beogradu rekao da nisu učestvovali u pregovorima oko socijalnog programa ali da “Gaspromnjegt kad uzme neku kompaniju poštuje sve prethodne dogovore jer je to pravno nasleđe.”

Bez obzira na ove pozitivne pomake u pregovorima Srbija bi, ipak, morala da se pozabavi “tekućim” poslovima s Gazpromom, konkretno, ugovoranjem uvoza ovog energenta za narednu zimu. Jer, čak i da pregovori s Rusima propadnu, Srbija nema drugog direktnog prodavca prirodnog gasa osim Gazproma.

Kupovina gasa "politički zapela"

Ugovaranje gasa za narednu godinu “zapelo” je na političkom novou, u Skupštini Srbije i to ne zbog protivljenja opozicije već poslanika jedne od vladajućih partija. Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus je sa skupštinske govornice zatražila da nadležni ministri ispitaju zašto je Saša Ilić, vršilac dužnosti direktora Srbijagasa, bez znanja i saglasnosti Upravnog odbora ove kompanije potpisao sa predstavnicima Yugorosgaza aneks ugovora vredan 700 miliona evra o nabavci 2,39 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Iliću se zameralo da je prekoračio ovlašćenja jer je bez saglasnosti Upravnog odbora Srbijagasa potpisao dokument sa čime se moglo čekati do kraja novembra.

Galama je podignuta još u oktobru a Iliću je spočitavano i to što je bio vršilac dužnosti generalnog direktora, kao da to nije bio od samog momenta postavljenja na tu funkciju. U međuvremenu je za direktora Srbijagasa imenovan Dušan Bajatović. Procedura kaže da je Ilićev potpis trebao da potvrdi ili ospori Upravni odbor Srbijagasa. To se, međutim, nije desilo. Sam Bajatović je najavio da će lično sa Rusima razgovarati o budućem uvozu gasa. U Srbijagasu kažu da je tražio prijem u Gazpromeksportu, sve s namerom da izbaci Yugorosgas iz posredovanja kod nabavke ovog energenta.

Rusima se, izgleda, ne žuri a Srbija u međuvremenu gubi dragoceno vreme. Jer, Gazprom svake godine u oktobru prikuplja zvanične ponude o potrebama za prirodnim gasom od evropskih kupaca, među kojima je i Srbijagas. Treba reći, takođe, da drugog prodavca nema, pa ako bi se ovaj rok propustio naknadna kupovina je već rizična jer, pitanje je da li bi se posle mogle obezbediti dovoljne količine ovog energenta, pre svega za zimsku sezonu.

Energetski bilans Srbije se, inače, pravi na nivou Republike i odobrava ga Vlada Srbije. Potrebe za energentima (Gasom, sirovom naftom, električnom energijom...) manje više su ustaljene a javna preduzeća su u obavezi da ih obezbede.

Srbija, inače, 1.000 kubika gasa plaća 495 dolara, što je prema tvrdnjama nadležnih povlašćena cena u odnosu na neke druge evropske zemlje. U Srbijagasu kažu da Rusi, najverovatnije, neće ovo odlaganje iskoristiti da nam posle nove godine zavrnu slavine ali da se može desiti da nam zbog kalkulisanja propadnu pregovori o novim povlasticama u određivanju cene gasa. Zbog pojeftinjenja nafte 1.000 kubika gasa bi od 1. januara 2009. godine trebalo da košta bar 50 dolara manje od sadašnje cene. Tačan iznos teško je precizirati jer Gazprom u formilu na osnovu koje računa veleprodajnu cenu, pored cene nafte i dizela, ima i kurs dolara. A ova valuta je u minulom periodu poskuplela sa 51 dinar na 68 dinara za jedan dolar.

Sama cena gasa, doduše maloprodajna, ponovo je uzburkala duhove u Srbiji jer potrošačima ovog energenta, koji je poskupeo u oktobru, obećano je da će im se zimski račun deliti, tako da poskupljenje plate tek naleto. Od preporuke Vlade do realizacije ispostavilo se da su proradili “gluvi telefoni” pa su građani kojima gas ne isporučuje Srbijagas već distributvne firme, dobili račune na ceo iznos. Prepucavanja o tome ko je kriv slaba su uteha. Ostaje da se vidi hoće li ova neslavna epizoda naterati nadležne da uvedu red u ovu oblast.