Južni tok preimenovan u Gastrans

Jelica Putniković

Cevovod kojim će ruski gas iz druge cevi Turskog toka ići do evropskih potrošača kroz Srbiju će graditi Gastrans – kako se od juče zove firma South Stream doo (Južni tok doo).

GASTRANS, društvo sa ograničenom odgovornošću Novi Sad gradiće gasovod kroz Srbiju kojim će ruski gas iz Turskog toka od bugarske granice biti transportovan kroz Srbiju do Mađarske.

Gastrans doo je, zapravo, preregistrovana firma South Stream doo (Južni tok doo). Rešenje o promeni poslovnog imena donela je Agencija za privredne register 30. januara ove godine. Promenjen je, takođe, i datuma osnivačkog akta: briše se 30. april 2012. godine, a upisuje 26. januar 2018. godine.

Direktori Gastransa su stari: Dušan Bajatović sa srpske i Aleksander Siromjatin (Alexander Syromyatin) sa ruske strane, jer je ova firma ostaje mešovitom srpsko - ruskom vlasništvu.

Gasovod koji će graditi Gastrans će ići trasom predviđenom za izgradnju gasovoda Južni tok, u Srbiju će ulaziti kod Zaječara, a kapacitet ovog cevovoda biće najmanje 12 milijardi kubnih metara godišnje (kapacitet jedne cevi Turskog toka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a Bugarska troši oko tri milijarde), s tim što, prema informacijama Balkanmagazina, konačna odluka nije još doneta. A, od kapaciteta će zavisiti i troškovi izgradnje.

juzni-tok

Nekadašnja trasa Južnog toka je u Srbiji definisana, za neke deonice je urađena i eksproprijacija, teren je očišćen od mina… Ta deonica duga je 421 kilometar, a bila je predviđena i gradnja dva kraka Južnog toka: za Hrvatsku dugog 52 kilometra i za Republiku Srpsku dugog 105 kilometara. Srbija je, inače, razmatrala i mogućnost povezivanje gasovodnih sistema sa Rumunijom, pominjani su projekti juznog kraka prema Kosovu, Makedoniji... Ali, nezavisno, i Bugari pregovaraju da oni grade krak ka Makedoniji.

Sa dozvolama Turske Gaspromu za polaganje druge cevi Turskog toka kroz njihove teritorijalne vode u Crnom moru izgradnja cevovoda kojim će ruski gas biti preko Balkana transportovan do balkanskih ali i evropskih potrošača je konačno izvesna. Ovo, međutim, razvejava nade Bugara da će se Rusi predomisliti i tu drugu cev usmeriti ka njihovoj obali Crnog mora, do gasnog haba koji njihov premijer Bojko Borisov zagovara od kada je propao projekat Južni tok i počela priča o gradnji Turskog toka.

turski-tok

Pitanje je i kako će Bugarska i Srbija finansirati izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji.

I Bugarska i Srbija potpisale su sa Gaspromom prošle godine mapu puta za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta na svojim teritorijama. Srpski doklument su 27. juna 2017. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora PAO Gasprom.

U saopštenju Srbijagasa tada je navedeno da ovaj dokument predviđa da će strane sprovesti niz aktivnosti čiji cilj je izgradnja novih gasnotransportnih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije.

Rusi su, očigledno je, sada oprezni i ne žele ove gasnotransportne kapacitete da predstavljaju kao svoje gasovode na tuđim teritorijama – pa da tako izazovu Brisel.

Jer, iako je sve izvesnije da će gas iz Turske ići kroz Bugarske pa kroz Srbiju ka Mađarskoj i dalje – kako bi se nadomestio prestanak tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu naredne godine, nema još informacija iz Brisela hoće li EU ponovo pokrenuti svoju “mašineriju” protiv gasovoda kojim će ruski gas stizati u ovaj deo Evrope.

Ali, Rusima je očigledno stalo da gasovodi kroz Bugarsku i Srbiju budu izgrađeni, pa ne treba sumnjati da će se angažovati. Jer, bez tih novih gasovoda njima druga cev Turskog toka nema svrhu.

Ostaje, dakle, da se vidi da li će biti dogovoren neki sistem finansiranja poput modela koji je Srbija imala za Južni tok. Uostalom, Rusi su suvlasnici u Gastrans doo.

Ono što je sada bitno je da Srbija što pre sa Gaspromom dogovori povećanje kapaciteta Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor sa sadašnjih 450 na 750 miliona metara kubnih, a možda i više, što zavisi od tehničkih mogućnosti.

Proširenje Banatskog Dvora je bitno zbog toga što ovo skadište gasa posle izgradnje gasovoda za tranzit ovog energenata  iz Turskog toka više neće biti samo rezerva za potrošače u Srbiji u vanrednim situacijama. Sa produžetkom druge cevi Turskog toka preko Balkana, ma kako se taj kopneni deo gasovoda bude zvao, Srbija ne samo da će postati tranzitna zemlja za gas već sa adekvatnim kapacitetima za skladištenje gasa može da bude značajno gasno čvorište. Uz to, ne treba zaboraviti na to da je sa Gaspromom prošle godine dobijena dozvola za reeksport (preprodaju) ruskog gasa, što pruža dodatne mogućnosti za trgovinu ovim energentom.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...