Odluku o gradnji Turskog toka evropskim kopnom doneće Brisel

Gasovod Turski tok je jedino moguće produžiti dalje do Evrope ako Evropska komisija pruži čvrste garancije da projekat neće biti obustavljen, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, prenosi ruska agencija Tas s.

Ova izjava svakako je hladan tuš za sve one koji su se, posle decembarske izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, da Srbija može da postane važna tranzitna zemlja za ruski gas pridružujući se projektu izgradnje gasovoda Turski tok nadali da je odluka doneta – da će gasovod Turski tok od Turske ići preko Balkana i teritorijom Srbije do evropskih potrošača.

„Razmatra se učešće srpskih partnera u projektu koji realizuje Gasprom, projektu izgradnje nove trase za isporuku energenata, gasovodu Turski tok”, rekao je tada Putin.

Ali, „zec“ je, na našu žalost, još „u šumi“, odnosno, Rusi konačnu odluku o gradnji druge cevi Turskog toka kopnom ne mogu da donesu sve dok iz Brisela ne dobiju „čvrste garanije“ da Evropska unija neće „minirati“ i ovaj projekat - kao što je to uradila sa gradnjom gasovoda Južni tok.

Lavrov je naveo da se sada postavlja samo prva linja gasovoda Turski tok.

"Budući da se prva linija gasovoda sada gradi kako bi se isporučio gas Turskoj, druga linija će biti izgrađena jedino ako dobijemo čvrste garancije Evropske komisije da neće iskoristiti isti trik kao što je to bio slučaj sa Južnim tokom u vezi sa Bugarskom", izjavio je Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare.

Lavrov je, takođe, istakao da je Bugarska ponovo "spremna da razmotri mogućnost povezivanja na drugu liniju gasovoda Turski tok".

"Bićemo spremni da prihvatimo svaku opciju koju će u potpunosti garantovati Evropske komisija, i koja neće biti obustavljena", naglasio je Lavrov.

Bugari, odnosno, njihov premijer Bojko Borisov, koji je na toj poziciji bio i u vreme pregovora o gradnji Južnog toka al ii kada je Bugarska od tog poduhvata odustala, konstantno pokušava da ispravi grešku i svoju zemlju ponovo ubaci na mapu gasovoda kojim će ruski gas (i ne samo ruski) ići ka evropskim potrošačima. Borisov insistira na tome da se na bugarskoj obali Crnog mora, u Varni napravi gasni hab, do koga bi stizao i gas iz Turskog toka ali i iz nekih drugih izvora. Nudi, takođe, Rusima, da druga cev Turskog toka skrene od sadašnje trase ka bugarskoj obali – nekadašnjom trasom južnog toka… Navodno, za svoj projekat bugarskog gasnog haba Borisov je dobio zeleno svetlo iz Brisela. Ali, i u samoj Bugarskoj puno je skepse da će ova zemlja uspeti da povrati izgubljenu poziciju tranzitne zemlje za gas.

"Neka vrsta šizofrenije postoji između evropske diplomatije i njenog tržišta. Tržište bira najjeftiniji gas koji će se proizvoditi i koristiti u Evropi, a to je ruski gas. Za Evropu se kaže da je previše zavisna, ali ništa nije urađeno da se to promeni. Moglo bi da se kaže da su znakovi za ograničnenje brzine postavljeni, ali su neefikasni jer nema kontrole brzine. Postoje mehanizmi za regulaiju, ali nema ničega što bi potvrdilo da se oni poštuju ", izjavio je Tieri Bros, istraživač na Oksfordskom institutu za energetske studije, a prenosi Euraktiv.

Projektom Turski tok predviđena je izgradnja gasovoda kojim će se preko Crnog mora dopremati ruski gas do evropskog dela Turske i dalje do granice sa Grčkom. Podmorski deo gasovoda je dugačak 910 kilometara, a kopneni 180 kilometara.

Lavrov je, dakle, prozvao Brisel. Da kaže hoće li dozvoliti da se evropskim potrošačima, najpre onima na Balkanu – u Bugarskoj, Srbiji, Rumuniji… - obezbedi sigurno snabdevanje ruskim gasom i mimo tranzita preko Ukrajine.

Rukavica je bačena. Sada je sve u rukama gasne diplomatije.