Nafta sve skuplja

BM

Nastavak ograničenja u proizvodnji nafte i hladnoće u SAD razlozi su što je cena barela od skoro 70 dolara , što je najviši nivo od kraja 2014. godine.

Cene nafte blizu su trogodišnjeg maksimuma, nakon što se Irak pridružio apelu Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih proizvodjača da se produži smanjenje proizvodnje.

Na svetskim su tržištima cene nafte porasle i u drugoj nedelji nove godine, za više od tri odsto, pa su, zahvaljujući smanjenju neravnoteže između ponude i potražnje, dostigle najviši nivo u tri godine.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje porasla 3,3 %, na 69,87 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 4,7 %, na 64,30 dolara.

Cena naftnih fjučersa je porasla za 0,3 odsto u Njujorku, nakon prošlonedeljnog rasta od 4,7 odsto, prenosi agencija Blumberg.

Američka “laka” nafta WTI za isporuku u februaru poskupela je za 21 cent na 64,51 dolar za barel na Njujorškoj robnoj berzi. Ukupan obim trgovanja bio je za 13 odsto iznad 100-dnevnog proseka, prenosi Tanjug.

Severnomorska nafta “brent” za dostavu u martu poskupela je za 12 centi na 69,99 dolara na berzi ICE Fjučers Evropa u Londonu, nakon što je prošle nedelje porasla za 3,3 odsto.

“Ograničenja u proizvodnji nafte su donela stabilnost na tržište i zbog toga ona treba da ostanu na snazi”, izjavio je irački ministar za naftu Džabar al-Luaibi u Abu Dabiju.

Agencije izveštavaju da se nafta prodaje po najvišim cenama od kraja 2014. godine, a njihov rast podržavaju procene da bi se uskoro mogle uravnotežiti ponuda i potražnja.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i nekih proizvođača izvan tog kartela, uključujući Rusiju, još od januara prošle godine nastoje smanjenjem proizvodnje uravnotežiti veliku ponudu i nešto slabiju potražnju.

Njihov dogovor o smanjenju proizvodnje za 1,8 miliona barela dnevno potrajće najkraće do septembra, a možda i do kraja ove godine.

O tome će se odlučivati uskoro, kazao je prošle nedelje ruski ministar energetike Aleksander Novak, ističući da se višak na tržištu smanjuje, ali da ponuda i potražnja još nisu uravnotežene.

Podsticaj cenama pruža i snažan privredni rast najvećih svetskih privreda, što treba da podstakne jaču potražnju za “crnim zlatom”.

Uz to, na cene su polovnom prošle nedelje uticali i podaci o neočekivanom padu proizvodnje i zaliha u SAD zbog hladnoće. Proizvodnja je opala za 290.000 barela dnevno, na 9,5 miliona barela dnevno, pokazali su vladini podaci, dok su analitičari očekivali da će premašiti granicu od 10 miliona barela dnevno i približiti se nivou koji trenutno održavaju samo Rusija i Saudijska Arabija.

Prethodne nedelje u SAD su pale i zalihe sirove nafte, za gotovo pet miliona barela, na 419,5 miliona.

"Činjenica je da su američke zalihe sirove nafte na najnižem nivou od avgusta 2015. godine. OPEC je sve bliže željenom cilju svođenja industrijskih zaliha OECD-a na petogodišnji prosek", kazao je Tomas Varga iz PVM Oil Associates.

Međutim, ulagače su u petak pokolebali podaci firme Bejker Hjuz o povećanju broja naftnih postrojenja u SAD, što najavljuje povećanje proizvodnje.

Prema podacima te firme, prošle nedelje je broj tih postrojenja povećan za 10, što je najveći nedeljni rast od jula prošle godine. Tako su prošle nedelje bila aktivna 752 postrojenja, najviše od septembra.

Analitičari kažu da bi kretanje cena nafte između 65 i 70 dolara po barelu moglo podstaknuti američke proizvođače na povećanje proizvodnje iz škriljaca. Zbog toga procenjuju da bi narednih meseci proizvodnja u SAD mogla premašiti granicu od 10 miliona barela, a to bi potkopalo nastojanja OPEC-a i drugih proizvođača da uravnotežea ponude i potražnju, a time i poskupljenje nafte.

“Ako gledate neke trenutne pokazatelje, oni govore da su cene nafte previsoke. No, s druge strane, postoji niz faktora koji podržavaju tržište”, kaže Robert Yawger, direktor odeljenjaa za energetiku u kompaniji Mizuho.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...