Planetarne petrolejske nedoumice u 2018.

Sa novom godinom, vodeći svetski specijalizovani portali i energetski analitičari objavljuju liste mogućih ključnih pitanja koja će pratiti naftno-gasni sektor tokom 2018. godine. Dušan Daković, analitičar i urednik Biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije u najnovijem broju nedeljnog magazina NNKS je izdvojio po pet otvorenih pitanja za 2018. godinu iz Fajnenšel tajmsa (Financial Times) i Rojtersa (Reuters).

Evo pet pitanja koja Financial Times predviđa da će obeležiti godinu:

Hoće li se realizovati najavljena inicijalna ponuda akcija Saudi Aramco-a na međunarodnim berzama?

Izlistavanje ubedljivo najvrednije svetske kompanije na nekoj od vodećih berzi biće od izuzetnog značaja za budućnost privrede petro-monarhije. Ne zbog novca koji će joj doneti flotacija, najverovatnije 5% akcija Aramco-a, već zbog novih poslovnih odnosa koje će izgraditi između Saudijske Arabije i međunarodnih investitora sa višim nivoima kontrole i transparentnosti, koje će to nametnuti kompaniji, kao i signala koji će poslati vezano za ozbiljnost i posvećenost vlade ekonomskoj reformi i diversifikaciji od nafte. Mnogo manji efekat biće opredeljenje Rijada za takođe razmatranu opciju prodaje udela u državnim investicionim fondovima, zbog neostvarenih velikih očekivanja od nagoveštenog IPO-a Saudi Aramco-a, piše FT i dodaje da se na odgovor neće dugo čekati.

Kakva je OPEC-ova exit strategija?

OPEC i njegovi saveznici iz vodećih zemalja proizvođača nafte nečlanica, predvođenih Rusijom, dogovorili su se da produže sporazum o rezu proizvodnje do kraja 2018., sa jednim privremenim pregledom situacije na tržištu u junu. Uz realnu pretpostavku da se tada utvrdi da je ograničenje proizvodnje i dalje neophodno, imajući u vidu da su dobri izgledi da će zalihe nafte nastaviti da se uvećavaju u prvoj polovini ove godine, OPEC+ koalicija će morati da donese i odluku o strategiji za 2019. Stoga će debata o ovoj temi biti pažljivo praćena u ovoj godini.

Kojom brzinom će rasti američka proizvodnja nafte?

Među pet najvećih proizvođača nafte u svetu, samo SAD nisu obuhvaćene OPEC+ sporazumom, pa njene naftne kompanije maksimalno iskorišćavaju tu okolnost. U proteklih 12 meseci broj naftnih i gasnih bušotina u SAD uvećan je za 43%, na 931. Proizvodnja sirove nafte u SAD je u decembru dostigla 9,77 miliona barela na dan (mbd), pokazuju informacije američke Energetske informativne službe (EIA). Za ovu godinu EIA predviđa skok na oko 10,3 mbd, čime će biti oboren raniji vrh ostvaren 1970. Drugi podaci i predviđanja su još jači. Norveški konsultant Rystad Energy misli da su SAD već na kraju 2017. proizvodili 10 mbd i da će output dostići 11 mbd na kraju 2018. U tom slučaju američka nafta će pokriti gro očekivanog rasta potražnje za naftom u ovoj godini i otvoriti veliku dilemu OPEC+ forumu da li se njihova strategija isplati.

Hoće li vlada Kine ostati privržena svom ratu protiv uglja?

Radi se o zemlji koja zahvata otprilike polovinu svetske potrošnje uglja, pa ova strategija i odluka umnogome definiše ne samo sudbinu globalne klimatske politike, već i projekcije potrošnje nafte i posebno prirodnog gasa, kao supstituta najprljavije energetske sirovine. FT smatra da će ova godina biti prelomna u traženju dogovora na gore postavljeno pitanje, imajući u vidu snagu otpora koji stvara u kineskom sektoru uglja.

Koliko će Modela 3s izbaciti na tržište Tesla Motors?

Ilon Mask (Elon Musk), tehnološki vizionar i šoumen, profeta međuplanetarnih putovanja, utvrdio je budućnost svoje kompanije na relativno malom tržištu: masovnoj proizvedenim putničkim automobilima po konkurentnim cenama. Tesla Model 3, čija proizvodnja je krenula protekle godine, mora ostvariti komrecijalni uspeh da bi opravdala poverenje koje su investitori poklonili Mr Musku. U Tesli već priznaju da su podaci o prodajama i narudžbinama modela u poslednjem kvartalu 2017. bili ispod nadanja kompanije. Jasno, industrija električnih vozila i proizvođača baterija za EVs je mnogo veća od jedne kompanije, ali je Tesla odigrao ključnu ulogu u suprotstavljanju konkurenciji iz konvencionalne automobilske industrije, pa kako investitori, tako i potrošači preko sudbine Muskove firme u ovoj godini umnogome prate i projekcije uticaja električnih vozila na naftnu privredu.

Reuters-ovih pet nedoumica u 2018. godini

1. Privrženost OPEC i ne-OPEC partnera obećanom smanjenju proizvodnje, „jer cena nafte od preko 60 dolara dovodi u iskušenje aktere dogovora da varaju.“ U tom slučaju tržište bi se ponovo našlo u situaciji prevelike ponude, kada cene idu na dole.

2. Hoće li rast ne-OPEC proizvodnje nafte ispuniti predviđanja kako američke EIA, tako i pariske IEA koje smatraju da će on biti dovoljan da podmiri rast globalne potrošnje? Ako se to ne desi, posebno ako američki proizvođači nafte iz škriljaca ne nađu računicu za otvaranje novih bušotina, rezultat bi bio rast cena barela.

3. OECD-ove komercijalne zalihe ostaju ključno merilo za OPEC, koji želi da ih smanji za otprilike 100 miliona barela (mb) u ovoj godini kako bi tržište vratio u ravnotežu. I u ovom slučaju EIA predviđa rast zaliha OECD-a za 43 miliona barela u 2018., prvenstveno na bazi projektovanog uvećanja američke proizvodnje.

Doduše, “preciznost” analitičara američke agencije ilustrije činjenica da su prošle godine u ovo vreme takođe predviđali rast zaliha za 20 mb u 2017., a one su smanjene za 25 mb, primećuje Reuters.

4. Kako EIA i IEA, tako i OPEC projektuju oštar rast globalne potrošnje nafte u 2018., za 1,3 do 1,6 miliona barela na dan (mbd). Rast cena nafte na iznad 60 dolara neće se negativno odraziti na potrošnju, već naprotiv, imajući u vidu da su naftnoproizvodni delovi sveta najveći podstrekači rasta potrošnje, piše Reuters. Američka potrošnja se očekuje da odskoči ponovo na iznad 20 mbd, prvi put posle 2007., a da ukupna potražnja za naftom u svetu pređe iznad granice od 100 miliona barela dnevno.

5. Potpuno predvidivi su naravno neplanirani poremećaji u proizvodnji, a najmanje pedvidivi geopolitički potresi, gde se – u ovom poslednjem slučaju – pažnja analitičara usmerava na Venecuelu, Iran, napetosti između Bagdada i Ebrila, kao i epilog inicijalne ponude akcija Saudi Aramco-a, konstatuje Reuters.