BITKA OKO ISPORUKE ENERGENATA EVROPI

Polovinom decembra 2008. Rusija je ušla u najveći spor sa Ukrajinom, drugim po redu od vremena "Narandžaste revolucije". Obe strane su izdale saopštenja i optužbe koje samo stručnjaci mogu u potpunosti da razumeju. Ukrajinska gasovodna mreža je takva da je nemoguće da Rusija selektivno isključi Ukrajinu a da omogući protok gasa dalje na zapad Evrope. Takođe je tehnički nemoguće da Rusija zaustavi ekstrakciju mnogo manje količine gasa nego što to sada čini. Kredibilitet i održivost ugovora o uvoznim cenama gasa i naknadama za tranzit zavise od sposobnosti obe strane da pregovaraju i uspostave transparentna pravila saradnje.

Hoze Manuel Barozo je rekao: ,,Ako tranzit gasa ne bude tekao kao što je uobičajeno, moraćemo doneti zaključak da isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine nije više pouzdana isporuka.” Evropske potrošače ne interesuje ko je za to kriv i smatraju da je isporuka iz Rusije preko Ukrajine u potpunosti nepouzdana.

Čak i tokom najgorih vremena hladnog rata, Rusija (budući da je predstavljala lice bivšeg Sovjetskog Saveza) nikada nije zanemarivala svoje inostrane obaveze u vezi sa isporukama energenata, ali sada se situacija promenila. Zašto je Rusija ušla u ovaj sukob znajući da će joj to narušiti ugled? Smatramo da Rusiju nije briga kako na nju gleda međunarodna zajednica. Rusija je naučila kako da profitira od svoje „nove snažne” pozicije na međunarodnom planu.

Sagledajmo politiku tog pitanja iz perspektive Ukrajine. Pokazaćemo kako Ukrajina, zajedno sa drugim postsovjetskim zemljama, pokušava da stekne uticaj i stvori konkurenciju Rusiji u isporuci energenata Evropi.

Koridori transporta energenata - GUAM

GUAM je međunarodna organizacija koju čine Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija. Turska i Litvanija imaju status posmatrača. GUAM je stvoren 1997. g. kao alternativa daljem razvoju bivših sovjetskih država. Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko izjavio je da članice GUAM-a „više sebe ne vide kao ostatke Sovjetskog Saveza” i žele da postanu pokretač „trećeg talasa demokratskih revolucija” u regionu ZND. GUAM je demokratska alternativa ZND-u (Zajednica nezavisnih država). GUAM u velikoj meri podržavaju Sjedinjene Američke Države i istočnoevropske zemlje koje žele nezavisnost od monopola Rusije na isporuku nafte i gasa. Ukrajina ima status regionalnog lidera projekta GUAM.

Organizacija GUAM predstavlja deo konkurencije koja povezuje Evropu i Aziju. Postoje dva predložena transportna koridora koja su konkurentna u povezivanju Evrope sa energetski bogatim kaspijskim regionom. Jedan predlaže Rusija, sa rutama za transport energenata koje zaobilaze istočnoevropske zemlje i imaju direktne vodove do najvećih evropskih potrošača energenata. Ta shema takođe pretpostavlja da će zemlje kaspijskog regiona prodavati energente, pri čemu će Rusija biti posrednik. SAD bi dala prvenstvo važnom alternativnom transportnom koridoru koji zaobilazi i Rusiju i Iran. Plan koji su Sjedinjene Države predložile GUAM-u prelazi i preko Crnog mora i Kaspijskog mora. Rute za transport energenata koje predlaže GUAM odnose se na direktan izvoz energenata od strane država kaspijskog regiona preko istočnoevropskih zemalja u Evropu.

Koridori za transport nafte

Naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan predstavlja prvi deo plana za stvaranje alternativnog koridora za transport energenata u Evropu. Naftovod u vrednosti od 3,6 milijardi USD povezuje Kaspijsko more, Gruziju i Tursku.

Naftovod Odesa-Brodi predstavlja drugi deo koridora, koji povezuje lučki grad Odesu na jugu Ukrajine i Brodi u blizini granice s Poljskom. Naftovod u vrednosti od 2,5 milijarde USD izgrađen je da bi se sprovodio izvoz nafte u istočnoevropske zemlje. Dalje proširenje je planirano ka Gdanjsku u Poljskoj. Sa maksimalnim kapacitetom od 280.000 barela dnevno (bd), naftovod Odesa-Brodi dužine 674 km je prvobitno izgrađen kako bi kaspijsku naftu odvodio ka zapadu, zaobilazeći zakrčene turske tesnace i smatrao se alternativom rutama koje kontroliše Rusija. Ipak, trenutno Odesa-Brodi služi za prenos ruske nafte ka Crnom moru, čime ostavlja Evropu, kojoj su energenti neophodni, da se suočava sa istim problemima iz prethodnog perioda. One zemlje u okviru EU koje u velikoj meri uvoze naftu, poput Francuske i Nemačke, odlučuju se da posluju sa Rusijom pre nego sa Ukrajinom ili novim državama članicama koje zagovaraju naftovod Odesa-Brodi-Gdanjsk. Postoje dva režima koja se predlažu za korišćenje naftovoda Odesa-Brodi-Gdanjsk: Napred (od Odese ka Brodiju) i Natrag (od Brodija ka Odesi).

Crnomorski pojas bogat naftom i gasom. Procenjuje se da Crno i Azovsko more imaju ukupno 170 milijardi kubnih metara gasa i 80 miliona tona nafte. U zajedničkoj vladinoj koaliciji Partije regiona i predsednikove Naše Ukrajine, 2005. godine je američka kompanija Vanco dobila dozvolu da radi na crnomorskom pojasu bogatom naftom i gasom. Tokom 2008. godine premijerka Julia Timošenko je ušla u sukob sa predsednikom, anulirajući preliminarne ugovore sa Vancom. Umesto toga je predloženo da državni Naftogaz Ukrajina i ruski Gazprom zajedno eksploatišu crnomorski pojas.

Severni tok je planirani gasovod za transport prirodnog gasa od Rusije ka Nemačkoj, koji treba da izgradi kompanija Nord Stream AG. Projekat zagovaraju Rusija i Nemačka, ali se smatra kontroverznim, i sa stanovišta životne sredine i rizika po državnu bezbednost u nekim zemljama, kao što su Poljska i baltičke države, koje više podržavaju kopnene gasovode preko teritorija svojih zemalja.

Južni tok je predloženi gasovod za transport ruskog prirodnog gasa do Italije (sestra Severnog toka).Projekat bi delimično zamenio planirano proširenje Plavog toka od Turske preko Bugarske i Srbije do Mađarske i Austrije. Južni tok takođe može da sruši nade koje se polažu u pridruživanje Gazproma projektu gasovoda Nabuko. Smatra se da bi Južni tok, umesto da bude novi izvor gasa za Evropu, zapravo skretao gas koji se izvozi preko Ukrajine. Iako Ukrajina ima ograničene mogućnosti da spreči taj projekat, postavljanje gasovoda na kontinentalnom pojasu Ukrajine bi zahtevalo obimnu studiju procene uticaja na životnu sredinu i dozvole ukrajinskih vlasti koje se odnose na zaštitu životne sredine. Postoje spekulacije da bi Ukrajina dozvolila izgradnju Južnog toka u zamenu za rusku dozvolu da izgradi priobalni Beli tok gasovoda od Gruzije do Ukrajine.

Gasovod Nabuko je planirani gasovod za transport prirodnog gasa koji će prenositi prirodni gas iz Turske u Austriju, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. Ići će iz Erzuruma u Turskoj do Baumgartena an der Marč, glavnog skladišta prirodnog gasa u Austriji. Ovaj gasovod zaobilazi sadašnje metode uvoza prirodnog gasa isključivo iz Rusije. Projekat podržavaju neke države Evropske Unije, kao i Sjedinjene Američke Države.

Beli tok (takođe poznat kao gasovod Gruzije-Ukrajine-EU) je predloženi projekat gasovoda za transport prirodnog gasa iz regiona Kaspijskog mora prema Ukrajini i dalje prema Poljskoj.

Rute za transport energenata u Evropu predstavljaju veoma važna politička pitanja koja se tiču mnogih evropskih zemalja, Rusije i centralnoazijskih izvoznika energenata. Alternativa ruskom monopolu na isporuku energenata jeste zajednički stav istočnoevropskih zemalja i GUAM zemalja, koje predlažu alternativne koridore za transport gasa u Evropu. Pod pretpostavkom da EU ima snažan zajednički stav oko spoljne energetske politike, pojavljuje se mogućnost manevrisanja između isporuke iz Rusije i centralne Azije. To takođe snažno podržavaju SAD, pošto su zainteresovane za smanjenje uticaja Irana i Rusije u regionu.

Zbog svog geopolitičkog položaja, Ukrajina je od vitalnog značaja u svim shemama isporuke energenata Evropi. To dovodi do ogromnog stranog uticaja na ukrajinsku politiku. U ovom trenutju je predsednik Juščenko snažan zagovornik projekta GUAM. Stranka regiona (najveća ukrajinska stranka prema broju mesta u Parlamentu) je punovažno podržala dogovore koji su pomogli projektu GUAM (kada su njeni ministri potpisali ugovor sa kompanijom Vanco) tokom trajanja zajedničke koalicije sa predsednikovom strankom Naša Ukrajina 2005. godine. Međutim, Stranka regiona nastoji da održi fleksibilan stav po tom pitanju. Julija Timošenko de facto podržava Vladimira Putina u ruskoj energetskoj politici. Ipak, njen trenutni stav u nedavnom sporu sa Rusijom predstavlja misteriju. Čini se da Putinova izjava da „Ukrajinu vode kriminalci” nije usmerena samo prema Juščenku, kao što bi se u prvom trenutku moglo pretpostaviti.

Pristup GUAM-a (Beli tok, Odesa-Brodi) je povoljniji za Ukrajinu, pošto bi time mogla da osnaži veze sa Evropom. Projekat GUAM bi takođe mogao doneti ulaganja od više milijardi dolara u naftna i gasna polja Crnog mora, kao i velike profite od korišćenja ruta naftovoda i gasovoda za transport prirodnog gasa. Stvaranje novih alternativnih ruta za uvoz zaliha energenata u Evropu stavlja Ukrajinu u direktan politički i ekonomski sukob sa Rusijom.

Strategija Gazproma

Vizija Rusije o sopstvenoj ulozi u budućnosti verovatno se može opisati kao energetska supersila koja ima uticaja na globalne cene energenata, globalnu isporuku prirodnog gasa i direktnu prodaju prirodnog gasa potrošačima.

„Gas OPEC” , poznat kao Forum zemalja izvoznica gasa (FZIG), ustanovljen je u Teheranu 2001. godine. Članice su Alžir, Bolivija, Bruneji, Egipat, Ekvatorijalna Gineja, Indonezija, Iran, Libija, Malezija, Nigerija, Katar, Rusija, Trinidad i Tobago, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela. 21. oktobra 2008. g. Rusija, Iran i Katar zvanično su oformili tzv. „Veliku gasnu trojnu uniju”. 23. decembra 2008. g. FZIG je usvojio svoju povelju.

Gazprom želi da prodre na nacionalna tržišta Evrope, što se odvija na tri načina.

Prvi način je putem zaključivanja dugoročnih ugovora koji potrošača vezuju za isporuku tokom dugog niza godina. Gazprom je 2006. godine počeo da zaključuje ugovore koji mu daju prava da direktno prodaje gas na maloprodajnom tržištu određene zemlje. Ta klauzula se može pronaći u ugovorima sa Austrijom, Francuskom i Italijom.

Druga mera je kontrolisanje ruta za tranzit gasa prema Evropi. Gazprom se trudi da stekne postojeće gasovode i forsira svoje nove projekte poput Severnog toka. Gazprom takođe ulaže u vodove unutar sistema, kao što je BBL gasovod od Holandije ka Velikoj Britaniji.

Pored predlaganja alternativnih tranzitnih ruta, Gazprom aktivno radi na privatizaciji postojećih tranzitnih sistema. Delimično je uspeo u tome, kao što pokazuje slučaj iz 2007. godine, kada je Gazprom postao vlasnik 50% Beltransgaza nakon energetskog spora sa Belorusijom krajem 2006. godine. Gazprom sada kontroliše tranzitne rute gasa koje su prethodno bile u vlasništvu Belorusije.

Još od 2002. godine Rusija predlaže ideju zajedničkog gasnog korzocijuma sa Ukrajinom, moguće uključujući i Nemačku. Taj konzorcijum je projektovan tako da ima kontrolu nad sistemom tranzita gasa Ukrajine. Rusija je ponudila dodatne beneficije Ukrajini, kao što je zajednička ekstrakcija gasa na teritoriji Rusije. Ukrajina nije želela da odustane od kontrole svog sistema tranzita gasa i samo je videla mogućnost stvaranja konzorcijuma ako bi novi tranzitni sistemi bili stvoreni na ukrajinskoj teritoriji. 29. oktobra 2002. g. potpisan je zajednički memorandum između Rusije i Ukrajine o mogućem gasnom konzorcijumu, ali je to ostala samo ideja sa različitim gledištima obe strane. Rusija je nastavila da zagovara zajedničku kontrolu sistema tranzita gasa Ukrajine i vratila se toj ideji tokom sporova sa Ukrajinom.

Kao treću meru, Gazprom je uspostavio mrežu potkompanija u Evropi preko koje ruski monopol prodire na evropska tržišta. Gazprom osniva svoje kompanije, koje dobijaju dozvole regulatornih organa kako bi poslovale u Evropi, npr. Gazprom Marketing & Trading (GMT) u Velikoj Britaniji, ili kompanije koje su osnovane sa domaćim preduzećima, npr. Wingas-Europa koji je osnovan zajedno sa BASF-om, ili Central Energy Italian Holding (CEIGH), kompanija za distribuciju i trgovinu koja je osnovana zajedno sa ENI. Neke povezane potkompanije Gazproma zaključuju ugovore sa pojedinačnim industrijskim klijentima; na primer, češka filijala Vemexa posluje pod takvim okolnostima i već kontroliše skoro desetinu češkog tržišta. Preko novostvorenih kompanija, Gazprom takođe želi da stekne pristup podzemnim skladištima gasa. Međutim, kako nijedna konkurentska kompanija ne želi da se odrekne svog udela, Gazprom mora da izgradi nova skladišta ili da ih iznajmljuje. Na primer, ruska kompanija je već završila izgradnju gasnog skladišta u Austriji i planira da izgradi novo skladište u Mađarskoj, Rumuniji, Turskoj ili Belgiji, kao i da iznajmi skladišta u Nemačkoj. Na kraju, Gazprom će predložiti evropskim gasnim kompanijama, kao što je Electricite de France (EdF), da zajedno prodaju gas trećim zemljama.

Zaključci

Ono što vidimo jeste dugoročna bitka oko isporuke energenata Evropi. To je sukob interesa koji traje još od 1997. g. kada je stvoren GUAM. Gazprom želi da proširi svoj uticaj na sistem transporta gasa u Ukrajini, stvarajući veze sa ukrajinskim političarima. Intenzitet sadašnjeg sukoba takođe proističe iz ličnih odnosa između ruskih, ukrajinskih i evropskih političara. Posebnu pažnju u ovoj situaciji treba obratiti na mogući lični sukob između Julije Timošenko i Vladimira Putina.

Ukrajina nije uspela da zaključi transparentne ugovore o tehničkim pitanjima oko isporuke gasa Evropi koji bi je zaštitili od optužbi u gasnim sporovima. Ukrajina sada mora da prihvati delimičnu odgovornost za spor, koji verovatno nije ni mogao da se izbegne. Po našem mišljenju, dobra je ideja za uspostavljanje novog transparentnog monitoringa isporuka gasa Evropi. Međutim, to treba da prati ugovor između Rusije i Ukrajine, u kojem se utvrđuju odgovornosti za tehnički proces tranzita gasa. Bez toga, uvek će postojati mogućnost sukoba.

Bitka između Rusije i Ukrajine oko kontrole nad ukrajinskim tranzitnim rutama gasa će se nastaviti, kao i nadmetanje između dve različite strategije (Gazproma i GUAM-a) za isporuku gasa Evropi. Jedan od mogućih načina da se izbegne Gazpromov monopol jeste da se podrže projekti GUAM-a i novih zemalja članica EU za koridore transporta energenata. Gruzija, Ukrajina i Moldavija su suviše politički i ekonomski slabe da bi izdržale snažan pritisak iz Rusije. EU trenutno nema zajednički stav o tome kako da osigura isporuku gasa. Podrška je podeljena između pristupa Rusije i GUAM-a.

Analitičar: Maryan.Zablotskyy@erstebank.ua